• sreda, 24. april 2024.
Neobičan hobi Saše Tanevića
Društvo | Reportaža | Ruma
0 Komentara

Neobičan hobi Saše Tanevića

23. mart 2022. godine

Za Sašu Tanevića iz Rume nadgrobni spomenici su čuvari uspomena. Zato im se posvetio i čisteći ih pokušava da sačuva uspomene i sećanje na sve one koji su na tom mestu, bilo da je reč o običnim ljudima ili onima koji su ostavili nekog traga u Rumi, mada kaže da je svaki predak i svaki nadgrobni spomenik jednako važan jer je svako na svoj način ostavio traga u istoriji grada. Zato se i posvetio neobičnom hobiju, a to je uređenje i čišćenje nadgrobnih spomenika.

Jedno vreme je i držao firmu “Čuvar uspomena”, registrovanu kao određena vrsta komunalne delatnosti, ali dolaskom korone i otežavajućim okolnostima za poslovanje ovo je ostalo samo kao hobi, pa spomenike održava po pozivu građana. Кaže, nije isto kao kada građani sami dolaze da održavaju spomenike svojih predaka. Za početak, potrebno je znati Ph vrednost kamena i u skladu sa tim pristupiti održavanju, da sve ostane čisto, ali i zaštićeno od agresivnih sredstava za čišćenje koja mogu da nanesu više štete nego koristi.

-Razlika je u tome što radim taj posao mnogo detaljnije. Čišćenje okoline je donekle isto, ali suština je u čišćenju samog kamena. Za kamen se koriste specijalna sredstva koja ne smeju da naruše Ph vrednost nadgrobnog spomenika. Isto kao i što čovek treba da vodi računa da negujući svoju kožu ne naruši Ph vrednost, a neutralna je sedam. Primera radi, Ph vrednost mermera je devet i u skladu sa tim i biram sredstvo koje ću da koristim za čišćenje, kako se spomenik ne bi oštetio, kaže Saša Tanević.

Prvo se kreće sa mehaničkim uklanjanjem nečistoća, posle sledi pranje specijalnim četkama i sredstvima, a na kraju i zaštita, kako bi spomenik izgledao kao nov. Sve zavisi i od vrste zaprljanosti, pa kaže da se posebna sredstva, primera radi, koriste za skidanje rđe, poput alkohola i određenih ulja. Sve u cilju da se sećanje na preminule dostojanstveno sačuva, kaže Saša, jer time se i vodio kada je počeo da se bavi ovim hobijem.

-Na ideju sam došao jer sam se inače bavio antikvitetima, pa sam u skladu sa tim obilazio i obraćao pažnju na nadgrobne spomenike, jer su i oni deo naše istorije. Onda sam i video koliko su nam groblja zapuštena, i to je donekle naše ogledalo. Smatram da odnos prema našoj istoriji i prema našim precima ipak treba da bude daleko bolji. Zato sam i poželeo da nam groblja izgledaju bolje i da se na neki način ne sramotimo. Tu mislim da treba jednako poštovati i starije spomenike, recimo i iz devetnaestog veka, ne samo novije gde pamtimo one koje su otišli. Važni su i oni koje smo nepravedno zaboravili. A to su sve ljudi koji su stvarali Rumu, na bilo koji način, bez obzira na to kome i gde su pripadali. Jer, istoriju ne čitamo samo u arhivama, nego i ovde na licu mesta, na groblju, kako god to zvučalo, dodaje Saša.

Tako smo i razgovor sa njim obavili na pravoslavnom groblju u Rumi gde je sređivao jedan spomenik. Кaže, ljudi su uglavnom upućeni na Javno preduzeće „Кomunalac“ koje je zaduženo za uređenje prilaza grobnim mestima, dok su sami spomenici dužnost naslenika i potomaka onih koji tu leže. Iako se bavi jedinstvenim hobijem, još uvek se ljudi, kaže, mnogo ne interesuju za tako nešto. Uglavnom ga kontaktiraju slabije pokretni građani koji nisu u stanju da održavaju spomenike ili oni koji su daleko. Svakako to nije njegov osnovni posao, kao ni zanimanje za antikvitete, ali kaže da je presudno interesovanje za sve ono što je bilo.

-Deluje čudno, možda nekom i pomalo morbidno, ali i ovo je deo života i smatram da se i prema smrti treba odnositi dostojanstveno i prihvatiti je kao neminovnost. Zato se i osećam posebno i ispunjeno kada završim posao i kada je naručilac zadovoljan, kao i u svakom poslu što treba da bude tako. A svaki spomenik je važan, kaže Saša Tanević.

Govori da je rumsku istoriju upoznao i na ovom mestu. I pravoslavno i katoličko groblje ukazuju na brojne ljude koji su stvarali istoriju Rume u svim oblastima. Zato i kaže da je zainteresovan da o svom trošku uredi i starije spomenike nekih poznatih Rumljana o kojima više nema ko da brine, čiji naslednici više nisu u gradu ili čije su se loze ugasile. To bi značilo da bi se uređivali i daleko stariji kameni spomenici, zarasli u lišajeve i mahovinu, koji jednako dobro mogu da se srede kao i noviji.

-Sve može da se sredi, s tim što bi trebalo mnogo više posla. Negde bi bili potrebni i dodatni građevinski radovi kako bi se saniralo ono što je porušeno. A što se tiče samog spomenika obraslog u lišajeve, rđu i mahovinu, i to može da se sredi. Кamen vremenom stvara patinu u zavisnosti od dugoročnih vremenskih prilika i ona mu je ustvari svojevrstan oklop, kao neka zaštita osnove koja je u dubini kamena. Zato treba biti oprezan da se odnos tog površinskog sloja ne ošteti mehaničkim skidanjem, na primer brusilicom, što sam video da neki rade. Onda kamen počinje ubrzano da propada. Zato se koriste prirodni materijali, poput drvenih špahtli za skidanje lišajeva i ostalih površinskih parazita, objašnjava Saša.

Za sada kaže da ne poznaje nikog u Vojvodini koji se bavi ovim hobijem ili poslom. A suština svega je čuvati uspomene na sve one koji su ostavili traga u prodičnim i širim društvenim okolnostima, a kako ističe, svaki naš predak je jednako važan.

S.B.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: