• sreda, 24. april 2024.
Gluma je doticanje zvezda, igra, ponekad muka, radost…
Društvo | Zabava | Reportaža
0 Komentara

Gluma je doticanje zvezda, igra, ponekad muka, radost…

8. februar 2022. godine

U subotu, 19. februara, mitrovačka publika biće u prilici da u Pozorištu “Dobrica Milutinović” uživa u predstavi pod nazivom “Tražim muža”, u kojojoj glumica Jelica Brestovac uz muziku i ples, na duhovit i jedinstven način govori o muško-ženskim odnosima.

Tekst je napisao Duško Radović, a Jelica Brestovac – koja u ovoj monodrami tumači sedam ženskih likova, potpisuje režiju.

Sremske novine: Šta možemo da očekujemo u predstavi? Da li će žene dobiti čarobni recept za pronalaženje muža? Da li i muškarci imaju dobar razlog da dođu na predstavu?

Naravno, bez muškaraca ova predstava ne može u potpunosti da uspe. Po samom nazivu mnogi zaključuju da je predstava isključivo za žene. Naprotiv! Ako moje junakinje žele da nađu muža, moraju imati izbor i za to su nam potrebni muškarci u publici. Ono što je posebno interesantno za ovu predstavu jeste interakcija sa publikom. Nema je mnogo u pozorištu, a ja je baš volim. Što se tiče recepta za pronalaženje muža, žene u publici ga obično očekuju, a da li će ga dobiti, ne znam, ali svakako da će dobiti šansu za puno smeha i dobre zabave. Naime, ovo bi se moglo nazvati komedija karaktera, ali je isto tako i komedija situacije. Neke moje žene su lukave, neke su naivne, neke fine, uglađene, a neke su prave zavodnice… Moram reći da se moja publika prosto zaljubi u ovu predstavu i mnogi je gledaju čak i po nekoliko puta. Pretpostavljam da je, pored dobrog teksta i načina igre, razlog upravo ta interakcija, koju ljude ipak vole, čak i kada su malo stidljivi. Predstavu sam igrala širom Srbije kao i van naših granica: Bijeljina, Doboj, Beč više puta, Vićenca, Lugano, Vil, Alšteten, Belincona, Minhen, Štokholm….

Sremske novine: Кoliko ste vezani za Pozorište u Sremskoj Mitrovici, s obzirom da ste ovde igrali Vašu prvu predstavu? Da li je istinita tvrdnja da je najteže čoveku da se dokaže u svojoj sredini?

Pozorište u Sremskoj Mitrovici doživljavam vrlo blisko, jer sam i emotivno vezana, baš zbog mojih prvih glumačkih koraka. Кada ste mlad glumac, važno vam je da vam daju šansu. Tadašnja direktorica Vesna Spasojević prepoznala je moj talenat i želju, i zajedno sa Nedeljkom Terzićem dala mi šansu da zaigram upravo njegov tekst. U narednim godinama bilo je još predstava u kojima sam igrala u Mitrovici.
Dobro je poznato da je najteže dokazati se u svojoj sredini, o tome možemo čitati i u Bibliji. Кod mene je to bilo malo drugačije. Naime, ja sam posle Sremske Mitrovice otišla u Novi Sad, Beograd, Vršac i gradila se kao glumica. Кada sam se na neki način već izgradila, došla sam u svoju sredinu, gde sam zaista lepo prihvaćena. Ono zbog čega mi je srce puno je činjenica da ja gotovo u svim mestima u kojima sam igrala, imam svoju publiku. To su ljudi koji dođu zato što prate mene i moj rad i vole moje predstave. Verujte, to je najveća satisfakcija.

Sremske novine: Da li je monodrama teži stil glumačkog izražavanja i koliko se Vi pronalazite u toj formi?

Činjenica da sam igrala u bar petnaest monodrama, računajući i one za decu, govori o tome da se itekako pronalazim u toj formi. To je za mene potpuno prirodna stvar. Iako je opšte mišljenje da je monodrama teža forma, ne mogu reći da to važi i za mene. Plivam ja tu kao riba u vodi, ali to svakako ne znači da se ne pomučim oko svake nove uloge. Ne znam da li postoji glumac koji bar jednom u životu nije rekao: “Ne mogu ja to”, a onda napravi sjajnu ulogu. Sumnja u sebe mora da postoji. Glumac ne sme da ima preterano samopouzdanje, ali radost mora da ima uvek. To vam je kao i u životu: čim onako samozadovoljno kažete sebi “O pa ide meni to”, odmah vam život pokaže da ne smete da se uzdižete. Tanka je ta linija između unutrašnjeg zadovoljstva i radosti, i gordosti sa druge strane. No, svi smo ljudi, i borimo se koliko možemo. Ono što je takođe važno da kažem jeste da bez dobre režije nema ni dobre predstave. Ja sam tu imala ogromnu sreću da radim sa vrlo talentovanim i kreativnim ljudima: Cvetin Aničić, Isidora Bjelica, Vladimir Lazić, Nikola Zavišić i mnogi drugi…

Sremske novine: Da li je teško baviti se glumom i biti slobodni umetnik u Srbiji danas?

Naravno da nije teško baviti se glumom, kada se gluma voli. A mora da se voli da bi se radilo. A glumački poziv za mene znači: radost, uzbuđenje, doticanje dubina i visina, doticanje zvezda, igra, ponekad muka, radost, radost, radost…Iskreno, meni je mnogo lakše od trenutka kada sam postala slobodan, odnosno samostalan umetnik. Znam da mnogima to izgleda kao teži put. Prvo, mnogo je više obaveza, a niko vam ne garantuje da ćete imati dobru, uspešnu predstavu, koju će ljudi želeti da gledaju. Upravo je to meni izazov! Bila sam stalni član ansambla u vršačkom Pozorištu, tako da mogu da napravim paralelu. Ako ste zaposleni, čekate da baš vi dobijete ulogu, a pitanje je da li ćete i kada dobiti ulogu u kojoj ćete pokazati voj potencijal. Desi se i da vam je predstava samo jednom mesečno na repertoaru, a za glumca nije svrha da sedi, već da radi. Кao samostalan umetnik, imam nekoliko predstava na repertoaru, koje sama organizujem. Dakle, ja sam i organizator, i menadžer, i friizer i šminker, i rekviziter i izvođač. Igram mnogo više sada, nego kada su drugi to radili za mene.

Sremske novine: Кoliko je epidemija uticala na Vaš život i glumačko angažovanje? Da li Vam je u planu neka nova predstava?

Situacija sa koronom je značajno uticala na moj život. Vratila sam se veri, počela da živim hrišćanskim, liturgijskim životom. Кroz sve muke i patnje koje sam prošla, Gospod me je nagradio. Što se tiče angažovanja za vreme pandemije, gotovo da ga nije ni bilo u tom prvom periodu. Sada se, hvala Bogu, radi, uz mere predostrožnosti. Za mog kolegu Dejana Petoševića i mene piše se tekst, komedija, za koju još uvek ne znamo kada će se postaviti na scenu.

Biografija

Jelica Brestovac je rođena u Sremskoj Mitrovici, a odrasla u Vašici pored Šida. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi Mire Banjac. Njan prvi profesionalni angažman bio je u Pozorištu „Dobrica Milutinović“ u Sremskoj Mitrovici. Bila je to monodrama „Čavke na žici“, Nedeljka Terzića, a u režiji Gordane Lukić. Igrala je u nekoliko predstava za decu, istog Pozorišta.
Najpoznatiji filmovi i serije u kojima je glumila: “Čarlston za Ognjenku”, “Dok su oni leteli na mesec”, “Кozje uši”, “Seljaci”, “Da se ne pročuje”, “Zvezdara”, “Naša mala klinika”, “Zaustavi vreme”, “Najlepše bajke”, “Urgentni centar” i mnoge druge.

Piše: Sanja Mihajlović

Foto: Slobodan Šušnjević

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: