• utorak, 5. jul 2022.
BELEŠKA O LJUDIMA: Posoli ga sine!
Društvo
0 Komentara

BELEŠKA O LJUDIMA: Posoli ga sine!

8. februar 2022. godine

Sreda, 7. februar 1968.

Pekar Rodoljub je oduvek voleo da filozofira o ljudskim slabostima, a naročito od kada je otvorio svoju pekaru. Okupe se žene da kupuju hleb, a njihova je slabost da brbljaju o tuđim slabostima, a Rodoljubova je opet… pa, rekli smo.

Vreme baš dušu dalo za filozofiranje; sneg se napolju razigrao, soba puna mirisa svežeg hleba, na stolu suve kobasice, ukiseljeni zeleni paradajz i bokal vina.

“Ljudi se čude zašto se čovek posvađa sa najbližom rodbinom i komšijama. To je normalno jer žive, brate, takoreći zajedno, a život je pun žuljeva. Kome ćemo, brate, stati na žulj, ako ne najbližima? Oni se u životu najčešće sreću, pa se ponekad moraju i očepiti, počerupati – pa i pomiriti na kraju. Kako bi, brate, živeli ako neke uvrede ne bi zaboravljali?… Ja jednu nisam zaboravio, pa sam na kraju ispao smešan”.

Rodoljub se oženio prilično kasno. Njegovoj majci, baba Verici, mlada se nešto nije sviđala. Te mala je, te debela, a lice joj, da prostite, kao dečja… Rodoljubu se baš sviđalo što je takva. Možda zato što je on mršav, nekako iskrivljen i dugačak kao ruda na sirotinjskim kolima, a suprotnosti se, kažu privlače. Rekao je jednom u šali da će im bar deca biti lepa, ali baba Verica je to prokomentarisala rečima da će mu se pre krava oteliti nego što će se njena snaja poroditi.

Uvredio se Rodoljub, iako baš i nije morao. Ta svako zna da je baba Verica od boga fasovala jezik za dve žene, ali on se uvredio. Muško je – a muškost je, brate, naša slabost. U oko dirni, ali tu ne!

Što je selo jednog zimskog dana ostalo bez hleba, kriv je telegram iz koga je Rodoljub doznao da mu je žena donela na svet sina. Napio se Rodoljub vina, ali ni u veselju nije zaboravio reči baba Verice koje su povredile njegovu mušku sujetu. Uputio se Rodoljub roditeljskoj kući da se svojoj majci u brk nasmeje.

“Bolje bi bilo, brate, da sam pošao da je obradujem unukom, srce joj je bolje od jezika. Ali eto, pijana glava… Dođem ja pred kuću, otvorim kapidžik i počnem da mučem, mučem. A bog me dao grlatog!”

Desilo se da baba Verica nije bila kod kuće, pa je izašao deda Ćira. Očigledno se iznenadio kada je umesto vola ugledao sina. Stavio je ruku pod šubaru, počešao glavu i začuđeno pitao:

“Šta je sine, što mučeš?”

“Krava mi se otelila, pa ne znam šta da radim sa teletom”.

Deda Ćira, onako prostodušan, počeo da mu objašnjava šta da radi sa teletom.

“Objašnjava mi on da tele treba posoliti kako bi ga krava bolje olizala, a ja, brate, blenem u njega kao tele. Stid me neki obuzeo, u zemlju da propadnem. Zbog njegove dobrote. Jedva sam, brate, nekako osolio starog da se ne radi o teletu, nego o unuku…”

Obradovao se deda Ćira, obradovala se i baba Verica. Ali, drugu brigu brine sada Rodoljub: nadrljaće kao žuti mačak ako ostali čuju kako je najavio rođenje sina. Dočekivaće ga vesela bratija mukanjem, kao da je rasni bik. Neće im, brate, biti teško da mu kupe i čitav džak soli, samo da cirkus naprave. I otkud, brate, kod ljudi ta slabost prema cirkusima?…

Svetozar Gavrić

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: