Piše: N. Milošević
Širenje tolerancije i multikulturalnosti na Balkanu, a posebno među bivšim jugoslovenskim narodima, od ključnog je značaja za prosperitetan i miran život naših budućih naraštaja. Dobri međususedski odnosi preduslov su napretka svih naših naroda, a, uprkos nekim starim trzavicama, ovu važnu činjenicu sve više shvataju mladi širom regiona.
U Sremskoj Mitrovici, prijateljstvo srpskog i slovenačkog naroda poslednjih godina bilo je osvedočeno školom slovenačkog jezika u Mesnoj zajednici Blok “B”, gde su naši sugrađani imali priliku da se bliže upoznaju i sa slovenačkom kulturom.
Među organizatorima, tada se našao i Mitrovčanin Miroslav Strniša, čitaocima Sremskih novina poznat kao jedan od najboljih studenata Visoke škole za vaspitače i poslovne informatičare “Sirmijum”.
Foto: Jaka Šuln
Miroslav sada živi i radi u Sloveniji, a na afirmaciji prijateljstva dva naroda radi i danas, i to, na način prilagođen mladima. Naime, od nedavno, na sebi svojstven i prilično duhovit način, na YouTube kanalu “Vamo-tamo”, on i Slovenka Klara Golić iz Novog Mesta, redovno uveseljavaju internet publiku i istovremeno je upoznaju sa kulturama dva naroda.
Kroz salve smeha i dobro druženje, njihovi pratioci imaju priliku da se upoznaju sa nekim novim rečima i izrazima, muzikom, kuhinjom naša dva naroda, običajima, praznicima, navikama.
Iako na neformalan način, oni na neformalan način ukazuju na važnost međusobnog razumevanja i poštovanja, što je, kažu, od izuzetnog značaja za razvoj kulture kod mladih u obe zemlje.
– Sa projektom “Vamo-tamo” želimo širu javnost, sa akcentom na omladini, upozoriti na to, da nije važno odakle si, koja je tvoja verska pripadnost i kulturno nasleđe, već to kakav si čovek i da li prihvataš sve ljude onakvima kakvi su. Još uvek je u društvu previše stereotipa, nestrpljenja i rasizma. Puno stranaca kod nas svakodnevno doživljava uvrede na taj račun, a i na račun našeg projekta su već padale uvrede i zadirkivanja tog tipa, što ukazuje na manjak znanja i svesti o važnosti prihvatanja drugačijeg i međusobnog poštovanja – kaže Klara za Sremske novine.
Sa Miroslavom se, kaže, upoznala na jednom projektu, koji je organizovalo Društvo za razvoj dobrovoljnog rada iz Novog Mesta i već tada su uspostavili “dobar i opušten, prijateljski odnos”.
–To se, po mom mišljenju, vidi i na našim snimcima. U početku mi je bilo stvarno teško, jer nisam osoba koja uživa pred kamerom i ne volim da sam u centru pažnje, ali sam to uspela da prebrodim, između ostalog, zahvaljujući Miroslavu – kaže Klara.
Zajedničkim snagama su, posebno iz razloga što oboje imaju i srpske i slovenačke korene, rešili da ukažu na važnost rešavanja gore pomenutih problema i za sada, čini se da im polazi za rukom.
– Sama imam srpske korene i tokom odrastanja sam i ja doživela po neko zadirkivanje na račun toga. Zato sa još većim veseljem i ponosom učestvujem u projektu, koji dokazuje da međukulturne razlike lako stvaraju jednu lepu i zabavnu priču. Pri snimanju sam shvatila i da je moj srpski jezik “zarđao” i da mi je potrebno da obnovim znanje – priča Klara.
I Miroslav je u projekat ušao vrlo rado, a svaka naredna njihova dogodovština sve više ukazuje na besmislenost šovinizma.
– Za mene širenje srpsko-slovenačkog prijateljstva znači veoma mnogo, posebno zbog toga što su i moji koreni iz Slovenije. Moj deda sa očeve strane je došao iz Slovenije posle Drugog svetskog rata u Vrdnik kako bi radio u rudniku i od tada, svi moji su u Srbiji. Mislim da na našim prostorima moramo biti svesni različitosti vera, kultura, tradicija koje krase jednu zemlju, porodicu, čoveka. Svi zajedno moramo poraditi na prevazilaženju predrasuda, toleranciji i međusobnom poštovanju. Ljudi širom bivše Jugoslavije često su potomci mešovitih brakova i mi toga moramo biti svesni. Granice koje nas razdvajaju nikako ne smeju biti prepreka prijateljstvu i ljubavi, a mržnja ili nepoštovanje svojih komšija nikako nam ne može doneti dobro, bilo da se radi o komšiji koji živi kuću ili državu pored nas – priča Miroslav Strniša.
U narednom periodu, kaže, planiraju da prošire svoj sadržaj i na neke druge kulture, kako bi dali podsticaj prijateljstvu svih balkanskih naroda.
– Mislim da to može da bude zaista konstruktivno. Takođe, kroz šaljiv i duhovit sadržaj, priča o multikulturalnosti postaje “pitkija” mladima i na taj način verovatno bolje i lakše shvataju njenu važnost. Na primer, u budućim izdanjima želim da naučim Klaru nešto o našoj kulturi, tako da bi mi dobro došla i pomoć naših ljudi, koji uvek mogu da nam pišu predloge. Svakako, imamo još mnogo dobrih ideja, kao što je čitanje nekih delova knjiga različitih pisaca na različitim jezicima, predstavljanje različitih praznika, a, da ne otkrivam sve, na našem kanalu pratioci mogu videti o čemu se radi – kaže Miroslav.
Rad sa ekipom je, pričaju, prilično zabavan, a scenario za bilo koju od epizoda prosto – ne postoji! U većini slučajeva radi se o čistoj improvizaciji, što, kažu, neretko dovodi do brojnih komičnih komplikacija, uglavnom jezičkih. Ipak, čak i kroz takve siguacije, krajnje opušteno i kroz smeh, oni čine veliku stvar za naša dva naroda.
