Svoju knjigu “Zaveti” u Maloj crkvi u Sremskoj Mitrovici promovisao je prof. dr Miloš Ković, profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Velikom broju okupljenih, autor i prof. dr Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, govorili su o tome šta je srpski Zavet i koliko je on važan za Srbe danas. Promociju je uz pomoć i podršku Protonamesnika Andrije Avakumovića i Mikice Ilića organizovala izdavačka kuća “Katena mundi”, a tom prilikom, profesor Ković podržao je i akciju “Petrovih 800”, i u kraćem razgovoru za “Sremske” istakao da je i podizanje spomenika najomiljenijem savremenom srpskokm monarhu svojevrsni dokaz da Zavet živi među Srbima.
Koliko je Srbima stalo da čuju priču o Zavetu, a kliko da taj Zavet ispoštuju?
– Mi živimo u vremenu obnove religije. To je trend koji se vidi u Istočnoj Evropi, u Sjedinjenim Američkim Državama, o Aziji i islamskom svetu i da ne govorimo. Ljudi se polako vraćaju veri kao suštinskoj odrednici identieta i jedini izuzetak u tom pogledu je Zapadna Evropa. Koncept svetosti sve više se vraća u javni diskurs iz koga je tokom proteklih decenija bio prognan.
U našem slučaju, taj povratak koincidira sa početkom unutrašnjeg dijaloga, sa svesti da je na nama da se opredelimo prema Kosovu i Metohiji. Ljudi su postali svesni da se tu ne radi samo o teritoriji, o kulturno-istorijskom nasleđu i da pitanje Kosova i Metohije ima dublji, sakralni smisao, da je to pitanje ne samo budućnosti nego i prošlosti. Ukoliko se potomci odreknu predaka, onoga za šta su preci rado davali svoje živote, odrekli smo se sebe, a to znači odreći se i budućnosti u koju toliko verujemo i do koje nam je, toliko stalo.
Ovu činjenicu, a to me posebno raduje, najbolje shvata mlađi svet. Pogledajte samo na Litije u Crnoj Gori. U njima su listom mladi ljudi, studenti, srednjoškolci, mladi bračni parovi sa svojom decom. Poslušajte samo šta oni govore, o čemu razmišljaju, o čemu pevaju. Čućete zavičajne pesme, crkvene i pesme o Kosovu. To je najbolji dokaz da se Zavet probudio, uprkos činjenici da našu realnost pokušavaju da definišu oni koji u Zavet ne veruju.
Mislite li da će oni koji do Zaveta drže uspeti da pobede one koji poručuju da ga se, kao tereta koji koči napredak, treba odreći?
– Sve zavisi od nas, biće onako kako mi odlučimo, kako odaberemo, baš kao u pesmi “Propast carstva srpskoga” koja je zavetna pesma, zapisana upravo ovde, u Sremu, u Šišatovcu, ispevana od strane jedne Grgurevčanke, dakle Sremice.
Ako izaberemo Istinu, imamo šanse ne da se spasemo, već da se obnovimo u svakom smislu. Ako odaberemo laž, sve su prilike da će nas ona povući i da ćemo potonuti. Odgovor na sva naša pitanja, na sve naše dileme, leži na Kosovu. Na nama je da se žrtvujemo, da se ne predajemo. To je naša poruka koju moramo ostaviti potomcima. Ključno je da shvatimo da smo mi drevni narod koji je davno Bogu dao svoje zavete. Sa druge strane, mi imamo i slobodu da odaberemo, ali moramo znati da sloboda sa sobom donosi i odogovornost. To uvek moramo imati na pameti.
Život pred svakog od nas stavlja izbor: za i protiv Zaveta. Kako se, pritisnuti svakodnevnim problemima i kompromisima koje pravimo, možemo prema Zavetu odrediti, a da se o njegovu istinu ne ogrešimo?
– Biti u Zavetu, na individualnom planu, znači ne biti u laži, kako kaže Aleksandar Soljženicin. Biti u Zavetu znači biti na strani podviga i borbe, a ne straha, izabrati stradanje, a ne izdaju. To deluje jednostavno, a znamo da nije tako. Život se sastoji od kompromisa, ali je važno da znamo gde je granica kompromisa koje pravimo. Biti u Zavetu, da se vratimo na početak, znači biti u Istini. Sad, može svako da postavi pitanje šta je to “Istina”, a šta “laž”, ali to je lažno pitanje, pošto svi mi znamo jako dobro šta je šta. To svako od nas oseća.
Zavet o kojem govorimo dali su Sveti Sava, Sveti Simeon, Sveti Knez Lazar i poštovati taj Zavet, znači tragati za onim što je kroz život vodilo njih, ali i druge koji su se, ugledajući se na utemeljivače Zaveta, kretali istim stazama. Biti u Zavetu znači biti savremenik naših svetih kraljeva, careva, kneževa, mučenika-stradalnika i onih koji se nisu posvetili, ali jesu svojim životom svedočili da je moguće između carstva zemlja i Neba izabrati pravu stranu. Pa ma koliko taj izbor koštao. Tu dolazimo do suštine stvari – biti u Zavetu, znači platiti punu cenu sopstvenog opredeljenja za podvig i istinu. Tu kompromisa nema.
Kosovski Zavet: spona prošlosti i budućnosti
– Zavet koji su naši preci dali Bogu je živ i on se najbolje vidi u Crnoj Gori. Tamo se naš srpski narod oslobodio stega i vratio onome na čemu počiva celokupna tradicije istorijske Crne Gora koja je, ako pogledate malo u nazad, bila ne samo čuvar Zaveta, već i prostor sa kojeg se taj Zavet širio na sve srpske zemlje. Kosovski Zavet koji je u centru našeg identiteta nije i ne može biti stvar prošlosti. Ako je nešto stvar prošlosti, ako nešto arhivirate, onda to nije živo i nije u mogućnosti da proizvede bilo šta u realnom vremenu. Već spomenuta Crna Gora, uz “Apel za odbranu Kosova i Metohije”, svedoče upravo suprotno, a to je činjenica da mi ne možemo odvojiti pitanje naše sudbine od sudbine Kosova i Metohije, da ne možemo razdvojiti svoju budućnost od prošlosti, a vezivna nit našeg prošlog i budućeg jeste upravo Kosovski Zavet, rekao je prof. dr Časlav Korpivica.
“Sremske novine” u “Zavetima”
Knjiga “Zaveti” svojevrsni je izbor novinskih članaka, intervjua i beseda koje je prof. dr Miloš Ković dao, napisao i izgovorio tokom protekle četiri godine. Kako je sam autor istakao, u njoj su sabrani oni tekstovi koji najbolje objašnjavaju suštinu Zaveta, te istorijsku sudbinu srpskog naroda, sagledanu upravo iz perspektive njegovog ispunjenja, odnosno odricanja od istog.
Među tekstovima objavljenim u “Politici”, “Večernjim novostima” i drugim listovima i portalima, nalazi se, na 233. stranici intervju pod naslovom “Fašizam je samo epizoda”, koji je dr Miloš Ković dao “Sremskim” devetog maja 2018. godine.
