Šatrinci- Guske su spasile Rim, a danas pomažu i jednom od najmanjih iriških sela, Šatrincima. Guskama u čast, proteklog vikenda u Šatrincima je održana petnaesta po redu Guščijada, u organizaciji Mesne zajednice, a pod pokroviteljstvom Opštine Irig, Agencije za ruralni razvoj i Turističke organizacije Opštine Irig. I posle dugogodišnjeg zatišja, sve veći broj meštana Šatrinaca, zahvaljujući i samoj Guščijadi, ponovo gaji ovu pernatu živinu, jer je potražnja za guščijom masti i mesom sve veća.
-Ovo je 15.jubilarna manifestacija koju organizujemo u našem selu, nadam se da ćemo ih dočekati još mnogo, jer je očigledno da je sve više učesnika i posetilaca. Ova manifestacija unapređuje društveni život u našem selu koje je jedno od najmanjih naseljenih mesta u Opštini Irig. Uspeli smo da na jednom mestu skupimo sve Šatrinčane i brojne goste i nadamo se da će to potrajati. Pospešujemo proizvodnju gusaka, jer ako su guske spasile Rim, nama Šatrinčanima će bar pomoći. Još uvek nismo došli do onog nekadašnjeg nivoa, ali polako se primičemo tome, jer sve više ljudi gaji guske. Do pre par godina bilo je tek pet-šest gusaka po domaćinstvu, sada ima i po 50 i nadamo se da će to biti još masovnije. Sada je proizvodnja gusaka rentabilna i ekonomična. Posebno što gusaka nema u okolini već samo kod nas, kaže Janika Takač, predsednik Saveta mesne zajednice Šatrinci.
Seoske slave dnas zamenjuju seoske manifestacije, koje podržava i Opština Irig, jer su one prava promocija turističkih i domaćih proizvoda koje svako selo u iriškom kraju ima da ponudi. Tako su i Šatrinci oživeli na jedan dan i posetiocima ponudili svoj nadaleko poznat proizvod-guščiju mast.
-Šatrinci su mesto koje je pre 15 godina krenulo sa ovom manifestacijom. Ovde se još uvek održala tradicija gajenja guski i to je prilika da oni pokazu šta imaju. Manifestacija koju podržavamo uspeva niz godina u ovom istočnom delu Opštine Irig. Gledamo da podstaknemo sva sela da imaju svoje manifestacije, a uvek je teško nešto organizovati prvi put. Mi smo tu da pomognemo, a Šatrinčani pokazuju da i selo sa 300 stanovnika moze da organizuje manifestaciju koja će da traje i da uspešno okuplja mnogo učesnika i posetilaca, rekao je Stevan Kazimirović, predsednik Opštine Irig
Program je bio zabavnog karaktera, kuvao se najbolji guščiji paprikaš, birala najbolja maska, najduže pero i najveće jato. Najduže guščije pero doneo je Uroš Velićanski iz Krušedola, najveće jato ima Janoš Varga, najlepši štand pripremila je Vera Janošević iz Grgetega. Najlepše maske pripremili su mališani Danijela Lazar, Milica Vukojević, Edvard Birinji i Janković Petar, a najlepše likovne radove nacrtala su deca Lana Varga, Kristina Vince, Elena Mihajlik, Helena Varga i Edvard Birinji. U večernjim satima nastupio je poznati rok sastav Osvajači.
Najbolji paprikaš spremila je Ekipa Varga, najbronija je bila ekipa Strig metal iz Inđije, a najmlađa Stončik iz Šatrinaca.
-Ocenjujemo ukus, gustinu, izgled i boju. Majstori su kuvali paprikaš oko dva sata, pa neka najbolji pobedi, rekao je prilikom degustacije predsednik zirija, Rade Filipović.
-Tradicija gajenja gusaka u mom domaćinstvu je jako duga, traje generacijama, od kad znamo za sebe, i to ne samo u mojoj porodici, nego u celom selu. Nekad su Šatrinci bili siromašno selo, a nisu ni sad mnogo bogati. A jedina hrana koja je uspela da opstane uz malo ulaganja su bile guske. Zamenili smo teze, nešto što je vazilo za sirotinjsku hranu, danas je najzdravija hrana. Guske se hrane prirodi, pasu travu, nema koncentrata, to je nekad bils hrana siromašnih, danas tradicionaln, zdrava i skupa. Sve se promenilo. Nekad je u proseku svaka kuća imala od 30 do 50 gusaka, a od kako se odrzava Guščijada, ljudi ponovo gaje guske u većem broju. Za Guščijadu povećamo broj, da se koja guska proda i da se proda guščija mast koja je jako zdrava za disajne organe, posebno za decu, ili da se maze na grudi ili da se razblazena stavlja u supu. Ja konkretno nemam više od 20 do 30 gusaka, isključivo za svoje potrebe, meso ne prodajem, samo mast, govori Robi Varga iz pobedničke ekipe.
-I ne brojim godine od kako ovde kuvam paprikaš. Ne postoji tu velika tajna kako ga spremiti, naše guske su došle sa ledina i sa trave, nisu tovljene ni kljukane, koristimo zdravo i čisto meso i zato je guščija mast trazena za lek. A ako je mast lekovita, onda i meso mora biti lekovito. Paprikaš se ne kuva dugo, jer sam koristio mlado guščije meso. Naše se guske traze, mozda su nekome skupe, ali za zdravu hranu treba dati i koji dinar više jer treba voditi računa šta jedemo. U svakoj kući mora biti guski, naše guske idu na ledine na 300 hektara pašnjaka, dohranimo ih samo kukuruzom, a to moze samo u Šarincima i nigde više. Ne znaju ljudi šta je guščetina, toliko je zdrava da je prevazišla i junetinu, rekao je Jozika Mihajlik Doja, kuvar iz Šatrinaca.
Šatrinci imaju oko 300 stanovnika, spadaju u red manje razvijenih, i tek sada, posle mngo godina meštani se ponovo okreću gajenju guski. Guščije meso je zdravo, mast još zdravija, koja provereno leči od bronhitis i astmu. A kako se pročulo za Guščijadu, tako se i sve više kupaca interesuje za proizvode iz ovog sela. Zbog toga je ponovo sve više gusaka u šatrinačkim domaćinstvima. Kako kažu, ne može još uvek da se živi isključivo od toga, ali prodaja raste, a kupci dolaze iz svih krajeva. Cena za kilogram očišćenog guščijeg mesa je 600 dinara, kilogram guščije masti je od 2.500 do 3.000 dinara.
-Ja u domaćinstvu imam oko 40 gusaka. Nekada je gusaka u selu bilo daleko više, a sada se broj i jata ponovo povećavaju. Sve je više odgajivača koji se u poslednje vreme aktivnije bave time. Gledamo da to odrzimo, jer je sve veće interesovanje za guščiju mast. Meso takođe dobro ide i potraznja je prilično porasla, posebno od kako se u našem selu odrzava Guščijada. Kupci se sve više interesuju za naše proizvode i polako sve ponovo dobija smisao. Guščija mast je tokom cele prošle godine bila izuzetno tražena, a kupci dolaze sa svih strana, prodavali smo čak i u inostranstvo. Prošle godine je potažnja bila tolika da nisam imala dovoljno, tako da sam ove godine pojačala proizvodnju. Verovatno je celo tržiste usmereno na naše selo, jer gusaka više nema nigde. Guščije meso je jako zdravo, guska ceo dan pase travu na livadi, pije čistu vodu, nema brige da li je meso zdravo, kaže Mariška Sabo iz Šatrinaca.
I na kraju treba razbiti još jedan mit. Kad vam neko kaže da ste kao guska, slobodno to prihvatite kao kompliment. Jer pogrešno je misliti da su guske glupe životinje. Ćurke možda jesu, ali guske nipošto. Dovoljno je samo jednom jednu gusku iz jata odvesti na pašnjak, i ona će se nepogrešivo zajedno sa ostalim guskama vratiti u svoje dvorište. To će vam reći sve i jedan odgajivač iz Šatrinaca. Stotine gusaka svaki dan izlaze na pašnjak u okolini sela, a kad dođe veče, svaka ide svojoj kući, osim kada u komšiluku živi neki gusan, ali i ta ljubav brzo prođe.
S.Belotić
Projekat „Jaka iriška sela–u selu živim u selu ostajem“ sufinanira Opština Irig.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.