30 godina postojanja, članovi orkestra „Sremske tamburice“ proslavili su kao porodično okupljanje, uz puno pesama, anegdota sa zajedničkih nastupa, sa suprugama i decom i uz koju suzu radosnicu
Piše: D. Vuletić
Tokom decembra 2016. godine obeležen je jubilej – trideset godina postojanja orkestra ,,Sremske tamburice“. Po rečima jednog od osnivača Đorđa Mišković, tamburaški orkestar ,,Sremske tamburice“ je osnovan 1986. godine. Ideju o osnivanju orkestra razvili su Zoran Stojnić i Đorđe Mišković, tada studenti ekonomije u Novom Sadu. Prvu postavu orkestra su tada činili Zoran Stojnić (harmonika), Tomislav Radaković (kontra), Đorđe Mišković (basprim), Zlatoja Koruga (basprim) i Milan Mišković (bas). Ubrzo su im se pridružili Zoran Mandić (basprim), Mirko Mandić (prim), Željko Hodoba (prim) i Zoran Hodoba (basprim).
Ime orkestra je oslikavalo mesta porekla članova, koji su dolazili iz Sremske Mitrovice, Martinaca, Laćarka, Čalme i Velikih Radinaca. Okupljeni u Sremskoj Mitrovici, većina članova je prošla školu tambure u tadašnjem Domu omladine „1. novembar“, pod upravom legendarnog Milenka Bobića. Prvu javnu svirku ili takozvanu „tezgu“ orkestar je imao septembra 1986. godine. Zbog ozbiljnosti i posvećenosti koju ispoljavaju, postaju izuzetno traženi. Deo orkestra su bili studenti, koji su ipak na prvo mesto stavljali svoje obaveze na fakultetu, a deo zaposleni u tada poznatim preduzećima Mitrosrem, Žitopromet, Vojvođanska banka, pa je sve češće bilo nužno tražiti pomoć od iskusnijih kolega muzičara. Tako u orkestar ulaze Zlatko Vuletić (bas) i Mića Todorović (basprim i kontra), a povremeno se priključivao i Žika Miščević (kontra).
U orkestru je uvek vladao dobar duh, šala, ali i profesionalizam kako u muzičkom smislu, tako i članstvom u estradnoj organizaciji. Usledilo je niz lepih angažmana na Kopaoniku, Jadranskoj obali, u više gradova bivše Jugoslvije, sve do nastupa sa profesionalnim muzičarima i interpretatorima u Austriji, Italiji i Engleskoj. Vremenom, deo članova je napustio profesionalni ili polu-profesionalni rad u orkestru. Razlozi su uglavnom bili vezani za obaveze na poslu i prema porodici. Međutim, većina članova koja živi i radi u Sremskoj Mitrovici i okolini i dalje svira i čuva tradiciju i ime orkestra.
Jubilej, trideset godina postojanja proslavljen je kao porodično okupljanje, uz puno pesama, anegdota sa zajedničkih nastupa, sa suprugama i decom i uz koju suzu radosnicu.
Svesni da su iza njih teška vremena, članovi orkestra su ponosni da su se održali zajedno, na čemu mogu da im pozavide mnogi tamburaši u Sremu i šire.
