Pro­seč­no rod­na go­di­na

Še­ćer­na re­pa: Naj­bo­lji rod bio u sta­ro­pa­zo­vač­koj op­šti­ni

Po­lo­vi­nom no­vem­bra za­vr­še­na je ber­ba  pro­le­tos za­se­ja­nih kul­tu­ra na 185 hi­lja­da hek­ta­ra, a na srem­skim po­lji­ma pro­iz­ve­de­no je go­to­vo 1,7 mi­li­o­na to­na hra­ne. Bi­la je ovo pro­seč­no rod­na go­di­na. Ve­ćim de­lom ve­ge­ta­tiv­nog pe­ri­o­da bilj­ke su ima­le in­ten­zi­van ra­voj i oče­ki­vao se  bo­gat rod. Me­đu­tim, eks­trem­na av­gu­stov­ska su­ša uči­ni­la je svo­je. Skra­će­na je ve­ge­ta­ci­ja, do­šlo je do ubr­za­nog zre­nja, što se na­rav­no ne­po­volj­no od­ra­zi­lo na pri­no­se. U od­no­su na pro­šlu go­di­nu po­seb­no su pod­ba­ci­li so­ja i ku­ku­ruz, rod še­ćer­ne re­pe bio je na  pri­bli­žno istom ni­vou, dok je pri­nos sun­co­kre­ta bio iz­nad vi­še­go­di­šnjeg  pro­se­ka.
So­jom je bi­lo za­se­ja­no 23,6 hi­lja­da hek­ta­ra, dok je pro­iz­ve­de­no vi­še  od 58 hi­lja­da to­na te ulja­ri­ce. Ona je naj­te­že pod­ne­la su­šu, ta­ko da je pro­se­čan pri­nos bio sa­mo 2,5 to­na po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne. To je čak za tre­ći­nu ma­nje ne­go 2010. Iz­nad tri to­ne po hek­ta­ru po­stig­nu­ti su sa­mo pri­no­si u sta­ro­pa­zo­vač­koj op­šti­ni. U pe­ći­nač­koj op­šti­ni za­be­le­žen je pro­se­čan  pri­nos  so­je od  tek 1,8 to­na po hek­ta­ru. Naj­ve­će ko­li­či­ne te ulja­ri­ce, is­po­ru­če­ne su Vik­to­ri­ja gru­pi u Ši­du, a ra­ču­na se da su po­ljo­pri­vred­ni­ci za­dr­ža­li tre­ći­nu po­žnje­ve­ne  so­je, ko­ju će ko­ri­sti­ti za  spra­vlja­nje stoč­ne hra­ne.
Ku­ku­ruz se pro­sti­rao na go­to­vo 136 hilj­da hek­ta­ra, a po­stig­nut je pro­se­čan pri­nos od se­dam to­na po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne. To je 19 od­sto ma­nje ne­go pro­šle go­di­ne. I po­red eks­trem­ne su­še u sta­ro­pa­zo­vač­koj op­šti­ni, gde je tom ra­tar­skom kul­tu­rom bi­lo za­se­ja­no vi­še od 16 hilj­da hek­ta­ra, po­stig­nut je pro­se­čan rod od čak de­vet to­na po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne. Za­hva­lju­ju­ći po­volj­nim vre­men­skim pri­li­ka­ma u to­ku naj­ve­ćeg de­la ber­be, zr­no ni­je mo­ra­lo ići na su­še­nje, či­me su sma­nje­ni tro­ško­vi nje­go­vog skla­di­šte­nja.
Se­men­skim ku­ku­ru­zom bi­lo je  za­se­ja­no sa­mo 320 hek­ta­ra, a pro­se­čan pri­nos iz­no­sio je 3,5 to­ne po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne. Ma­le po­vr­ši­ne pod tom se­men­skom ro­bom tu­ma­če se  još uvek ve­li­kim za­li­ha­ma iz ra­ni­jeg pe­ri­o­da.
Na  12,7 hi­lja­da hek­ta­ra pod še­ćer­nom re­pom pro­iz­ve­de­no je 610 hilj­da to­na te in­du­strij­ske bilj­ke. Po­stig­nut je pro­se­čan pri­nos od  51,1  to­ne po hek­ta­ru, dok je naj­bo­lji rod bio u sta­ro­pa­zo­vač­koj i rum­skoj op­šti­ni. Ova go­di­na bi­će upam­će­na pre sve­ga po vr­lo do­broj di­ge­sti­ji, ko­ja se kra­ta­la od 15 do 17 od­sto, što je na­rav­no do­pri­ne­lo bo­ljoj is­ko­ri­šće­no­sti „slat­kog ko­re­na.“ Ra­ču­na se da će pre­ko 90 od­sto si­ro­vi­ne bi­ti pre­ra­đe­no u pe­ći­nač­koj fa­bri­ci „Do­nji Srem“. Sa oko 300 hek­ta­ra, ka­ko se pro­ce­nju­je, srem­ska re­pa pro­da­ta je hr­vat­skim še­će­ra­na­ma.

S.Lov­ča­nin