Ucenici koji ce praksu obavljati u IGB

Stručna praksa osposobljava za praktičan rad

Nedavno su inđijska SŠ „Dr Đorđe Natošević“ i nemačka kompanija „IGB Automotive“ potpisali sa učenicima ove škole i njihovim roditeljima ugovor o dualnom obrazovanju

Piše: G.Majstorović
IGB sa potpisivanja ugovoraInđijske škole primenjuju dualno obrazovanje i do sada je potpisano nekoliko ugovora s različitim firmama u Inđiji, ali i van nje kad je reč o Srednjoj školi „Dr Đorđe Natošević“.

Dualno obrazovanje za učenike srednjih škola je od višestrukog značaja. Učenici se osposobljavaju za rad, uče nove veštine, upoznaju se s sitemom rada u preduzećima i to im pruža mogućnost, da ukoliko žele da ostanu u istoj kompaniji da rade, naravno ako se dobro pokažu. Oni se tako lakše prilagođavaju sistemu rada u firmi i brže napreduju u poslu. Inđijske škole primenjuju dualno obrazovanje i do sada je potpisano nekoliko ugovora s različitim firmama u Inđiji, ali i van nje kad je reč o Srednjoj školi „Dr Đorđe Natošević“.

Nedavno su inđijska SŠ „Dr Đorđe Natošević“ i nemačka kompanija „IGB Automotive“ potpisali sa učenicima IGB sa potpisivanja ugovoraove škole i njihovim roditeljima ugovor o dualnom obrazovanju. U ovoj, društveno-odgovornoj kompaniji osam inđijskih srednjoškolaca pohađaće stručnu praksu i streći potrebno radno iskustvo za rad u firmi. Ugovorom je definisano da đaci dobijaju mentora sa kojim prolaze sve faze proizvodnog procesa i za svoj rad dobijaće novčanu nadoknadu. Potpisnici ugovora su generalni menadžer „IGB Automotive“ Dalibor Berić, direktor SŠ „Dr Đorđe Natošević“ Elijana Mandić, učenici ove škole i njihovi roditelji uz prisustvo predstavnika Privredne komeore Srbije, Regionalne privredne komore Sremskog okruga i opštine Inđija.

– Što se tiče dualnog obrazovanja, zannja, veština i sposobnopsti koje učenici stiču ne samo u školi, nego i u firmama, u preduzećima, mi smo se odlučili od prošle godine, a radimo nekoliko godina na pripremi. Veliki je posao naći preduzeaća koja su zainteresovana. Imaju oni potrebe za deficitarnim zanimanjima kao što su modni, odnosno industrijski krojač. To su dva različita profila od tih smerova koje mi školujemo – rekla nam je Elijana Mandić, direktor škole  i dodala da su sklopili veći broj ugovora, ali da manja preduzeća nisu mogla da ispoštuju pravila što se tiče obezbeđivanja instruktora.

Pripreme za skolsku 2020-2021- Neophodno je da instruktor koji će pratiti decu u firmama bude minimum tri godine u tom preduzeću, što je opet prepreka za firme koje su novoformirane ili imaju mali broj zaposlenih. Firme sa kojima smo mi potpisali ugovor gde deca sada, trenutno idu na praksu, njih 18 su Healthcare Europe doo  iz Rume i IGB Automotive iz  Inđije. I jedna i druga firma dobila je saglasnost Privredne komore da učenici mogu da pohađaju stručnu praksu. To je smer modni krojač, druga godina, a prva godina koji su, takođe, po dualu su u našoj školskoj radionici – objasnila je direktor Elijana Mandić, istakavši da dualno obrazovanje osposobljava đake za svet rada gde se striktno poštuju pravila i gde nema greške. Ona kaže da su s prednostima dualnog obrazovanja upoznati i roditelji učenika na zajedničkim sastancima, a da stručna praksa podrazimeva rad za koji se dobija naknada i na kraju prilika za ostanak u datoj kompaniji.

Dolazak ucenika na praksu u IGBNa stručnu praksu u Rumu u kompaniju HEALTHCARE EUROPE DOO odlazi 10 učenika iz inđijske Škole „Dr Đorđe Natošević“. Njima opština Inđija obezbeđuje prevoz do Rume, a onda prevoz do same firme obezbeđuje ta kompanija, a što se tiče IGB, kompanija đacima obezbeđuje prevoz kao i svojim radnicima. Nastavnici praktične nastave kao stručni pedagozi, takođe borave u navedenim kompanijama za vreme stručne prakse koja dnevno za đake traje šest sati. Oni prate učenike i koordiniraju sa instruktorima prakse njihov rad i aktivnosti. Inače, u obe kompanije učenici pre ulaska u preduzeće dobijaju identifikacione kartice, radnu uniformu i oznaku da su to učenici na praksi i ponašaju se kao i ostali radnici.

– U dualno obrazovanje mogu da se uključe škole, odnosno obrazovni profili trećeg i četvrtog stepena. Mi smo se za navedene profile odlučili zbog deficita na tržištu rada. Trenutno rzmatramo u kuvarstvu, odnosno da li u uslužnim delatnostima, kod kuvara, konobara, eventualno kod turističko-hotelijerskog tehničara, da li postoje potrebe tržišta za kvalifikovanom radnom snagom i da su te firme zainteresovane da se uključe u proces obrazovanja – kaže na kraju Mandić.

Kategorije Inđija Projekti