Stogodišnjicu od pobede Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, barem kada je reč o Vojvodini, obeležilo je postavljanje velelepnog spomenika Kralju Petru Prvom u Novom Sadu. I red je! Posle svega što je tokom jednog veka prošao narod koji je svojom borbom oslobađao sve na koje je nailazio: okovane, ali i one sa puškama na njega uperenim, kralj se konačno vratio u svoju ravnicu, kao dokaz da je sloga zalog i iskon svake naše pobede. „Sloga biće poraz vragu!“
U Sremu, jubilej stogodišnjice prisajedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji polaganjem venaca bez mnogo ceremonijala, po kojim naučno-stručno predavanjem u skopu širih svetkovina i… to je to. Izostala je velika svečanost svih sremskih samouprava, zajedničko izdavanje monografije posvećene veku oslobođenja i ujedinjenja, otkrivanje spomenika u čast vojsci koja je savsko-dunavskoj ravnici podarila slobodu.
Upravo otuda ovaj dodatak „Sremskih“. U njemu sigurno nećete pronaći sve detalje vezane za slavne dane naše prošlosti, ali ćete videti kako su se godišnjice nekada obeležavale, upoznaćete se sa poslednjim danima ropstva i prvim zracima slobode, srešćete se sa dobrovoljcima-Soluncima, imati priliku da vidite kroz šta su oni prošli da bi svojim sunarodnicima doneli jedinstvo. Preći ćete Albaniju sa profesorom Mitrovačke gimnazije Milenkom Simonovićem, iz usta stručnjaka saznati da li smo se dostojno odužili slavnim precima i gde je mesto Srema u srpskoj nacionalno-oslobodilačkoj i ujediniteljskoj misli i delu.
Priliku da čitaju ovaj dodatak imaju samo građani Sremske Mitrovice. Na taj način jedini sremski grad ipak je istupio korak napred i pokazao da nije zaboravio na sve što se pre stotinu godina, a to nije baš toliko davno bilo, dešavalo u našoj ravnici.
A jeste li vi zaboravili? Da li znate ko je đeneral Ljubomir Maksimović, ko su Miloš Masalović ili Stanislav Krakov? Znači li vam šta ime Mikajla Radičića, Andrije Bučeka, Stevana Lađevca… Milana Gačića? Upravo sa njima će vas ovaj dodatak upoznati, ali i sa mnogim drugim mitrovačkim zatočnicima slobode i jedinstva. Oni koji za njih znaju, ponoviće gradivo, a oni koji ne imaće priliku da nauče nešto što treba da znaju, kako opomena koju je još 1940. godine, prilikom najveće proslave jubileja u gradu na Savi uputilo uredništvo nedeljnika „Srem“ više nikada ne bi bila izrečena:
„…O ovdašnjoj proslavi moglo bi se i drugačije govoriti. Prigovoriti bi mogli mnogima, a naročito onima koji nisu hteli pokazati ni onu malu bratsku pažnju, pa čak ni akt pristojnosti da se na pozive koje je odbor razaslao svima društva, makar odgovori, pa bilo i negativno. To se neće zaboraviti nikada, doći će čas kada će se tim i takovima odbrusiti otvoreno ono što im naša duša ima reći. Za sada prelazimo preko toga. Trulež jednoga dana mora i sam nestati.
