Većina nas je tokom života čula ili bar pročitala priču o nekom pojedincu sa neobičnim talentom, veštinom, osobinom ili sposobnošću, ostavljajući nas bez reči, u čudi i neverici, a jedan od njih je i 71-godišnji Ravnjanac Branislav Jovanović. Ono što je neuobičajeno za njega jeste da golim rukama može da uhvati stršljena, osu ili pčelu bez imalo straha i bojazni da će ga neki od ovih insekata ubosti i povrediti.
Da je „nedodirljiv“ shvatio je kao dete i to sasvim slučajno.
-Sećam se da je bio avgust mesec i da sam se igrao ispod loze u dvorištu, dok je moja pokojna majka i blizini mesila hleb. U jednom momentu spazio sam u travi tri stršljena. Nisam ni znao o kojim insektima je reč i da su opasni, već im otkinem krila i stavim u kutiju od šibica. Pogledam gore u lozu, kad ono tamo još dva stršljena, a ja rukom ka njima pa ih uhvatim i njih gurnem u onu kutiju. Kako sam im pokidao krila želeo sam da vidim koji je najbrži i tako sam im organizovo trke, bila je to dečija igra koja je prenerazila moju majku. Ona kada je videla šta radim uplašila se i odmah je prebledela. Počela je da viče na mene da ih brzo bacim, a ja onako mali i tvrdoglav ne želeći da ostanem bez zanimacije stavim ih sve u usta. Pokušala je da me natera da zinem i ispljunem, ali nisam odustajao, pa je ona uvidevši da mi se ništa loše ne dešava digla ruke i pustila me. Kada sam konačno otvorio usta izbacio sam samo tri stršljena, a ni dan danas ne znam šta se tačno sa ostala dva desilo, po svoj prilici sam ih progutao, ali to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim – vraća se u detinjstvo Branislav koji je u tom momentu imao samo sedam godina.
Nikada u životu, ponosno ističe, ni jedan stršljen ga nije ubo, a imao je do sada dodira sa stotinama njih, jer upravo zbog te njegove neobične osobine mnogi su ga zvali u pomoć, pa ga tako znaju ne samo Ravnjanci, već i iz okolnih mesta, pa i šire.
-Nisam do sada osetio ubod, jednostavno to se nije desilo, a zbog čega je tako ne znam i verovatno neću ni saznati. Ljudi se stršljena plaše i to sa razlogom, a ja straha nemam tako da sam njihova gnezda i osinjake skidao čak i u Kisaču, Rumenki, Futogu, a jednom prilikom i na graničnom prelazu Horgoš. Nisam do skoro odbio nikog ko je zatražio pomoć, ali mi se nedavno desilo neprijatno iskustvo i moram priznati da sam se razočarao u ljude. Bilo je to pre dve godine, malo iza ponoći pred kući mi je dšao jedan čovek i viče me, kaže unuče mi ujeo stršljen pomagaj. Bez razišljanja krenuo sam sa njim u Badovince, odakle je čovek, a kada smo stigli njegovoj kući imao sam šta i da vidim, dete otečeno i gnezdo puno stršljena u roletni prozora. Ja ih bez većih problema pohvatam i sklonim, a kako sam završio zamolih ga da me vrati kući, jer je bilo već dosta kasno. Na moje veliko iznenađenje on odbi, tako da sam oko pola dva krenuo iz Badovinaca ka Ravnju peške. Ipak, sve ima svoje, kako radiš, tako ti i bude. Samo nedelju dana kasnije isti čovek ponovo je došao na moja vrata, ali se nisam dao opet prevariti, ma i da mi je u tom trenutku ponudio 1000 evra, ja bih ga odbio – priča Branislav.
Kako dodaje, on se trudi da ne ubija stršljene, već ih uglavnom pušta da žive, ali kada ukloni gnezdo, što čini isključivo noću i golim rukama, obavezno savetuje da se na to mesto namaže prerađeno ulje. Svoju pomoć on ne naplaćuje, čast ne odbija, ali nadoknadu svakako nikada nije i neće nikada tražiti i očekivati.
D. Tufegdžić
