Tridesetogodišnji Milorad Danilović, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kuzmina, jedan je od onih mladih ljudi koji su svesno doneli odluku da svoj život i budućnost vežu za selo i poljoprivredu. Iako ima fakultetsko obrazovanje, poljoprivredom se bavi iz hobija u okviru porodičnog gazdinstva, zajedno sa roditeljima i suprugom.
Kako ističe, odrastao je na selu i zavoleo takav način života, pa se iz tog razloga posle studija vratio u rodni Kuzmin.
– Oduvek mi je bio plan da živim na selu. Kupili smo još jednu kuću gde ću da pređem da živim sa svojom porodicom i uopšte se nije postavljalo pitanje da li ćemo ostati – to je bio logičan izbor – kaže Danilović.
Podršku u tome ima i od supruge, koja je po struci strukovni veterinar i menadžer u agrobiznisu, pa su, kako navodi, spojili profesiju sa onim čime se bave u slobodno vreme.
– U okviru našeg porodičnog gazdinstva obrađujemo stotinak jutara zemlje, delom sopstvene, a delom uzete u zakup. Na njivama uzgajamo standardne poljoprivredne kulture poput soje, suncokreta, kukuruza i pšenice. Sve do prošle godine sejali smo i šećernu repu ali smo odustali zbog bolesti koje su se javljale i procesa proizvodnje koji zahteva veće i kompaktnije parcele, kakvima mi trenutno ne raspolažemo. Osim ratarstva, bavimo se i stočarstvom, odnosno uzgojem svinja. Imamo tri objekta i proizvodnja se odvija kontinuirano, bez perioda u kojima su objekti prazni. Nemamo ugovoren plasman, ali imamo zaokruženu proizvodnju krmača-tovljenik i sve sami radimo, bez angažovanja drugih ljudi – kaže Danilović i dodaje da veći deo ratarske proizvodnje koristi za ishranu stoke, a viškove plasira na tržište.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija i u jednoj i u drugoj grani je teška. Niske otkupne cene, visoki zakupi zemlje i klimatski uslovi, posebno suše u poslednjih nekoliko godina, znatno utiču na konačnu računicu.
Zahvaljujući dobroj mehanizaciji, porodica Danilović sav posao na njivama i farmi obavlja samostalno. Često se radi i noću, kako bi se sve stiglo, ali, kako Milorad ističe, na to su već navikli. Posebno naglašava ulogu oca, koji je ključna podrška u trenucima kada poljoprivredni radovi moraju hitno da se obave.
Kuzminski atar, prema njegovim rečima, spada u bolja zemljišta, iako i tu ima delova slabijeg kvaliteta. Stručno znanje koje poseduje, kao i znanje njegove supruge, značajno doprinosi racionalizaciji troškova i pravovremenom izvođenju agrotehničkih mera – od setve i zaštite, do žetve. Zbog toga mu se često obraćaju i drugi meštani, tražeći savete, bilo oko izbora sorti, primene zaštite ili administrativnih pitanja poput e-Agrara, a on je uvek spreman da im pomogne koliko može.
Kada je reč o podršci države, Danilović kaže da su aplicirali za pojedine mere kod AP Vojvodine, ali da nisu prošli na konkursu. Što se kredita banaka tiče, njih je uzimao za nabavku mehanizacije, kako bi održao proizvodnju.
Uprkos svim izazovima, mladima koji razmišljaju o odlasku sa sela poručuje da vredi ostati i dodaje:
– Čak i ako se ne bave isključivo poljoprivredom, važno je da imaju nešto svoje. Proizvodnja hrane za sopstvene potrebe smanjuje troškove života i znate šta jedete. A to je samo jedna od prednosti života na selu.
S. M.
