Alarm zvoni, telefon već pokazuje nepročitane notifikcije i neotvorene poruke, a dan tek što je počeo. U žurbi između obaveza, posla i porodice, sve više ljudi živi u stalnom osećaju pritiska, bez vremena da zastane i odmori. Ono što mnogi nazivaju „normalnim tempom života“, stručnjaci sve češće opisuju kao tihu epidemiju savremenog doba, a to je hronični stres.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacija, svaka četvrta osoba tokom života suoči se sa nekim oblikom problema povezanog sa stresom ili mentalnim zdravljem. Istraživanja pokazuju da više od 60 odsto ljudi navodi posao kao glavni izvor stresa, dok čak svaki treći ispitanik ima simptome poput nesanice, hroničnog umora i razdražljivosti. Dugotrajan stres povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti i slabljenja imuniteta, zbog čega ga stručnjaci sve češće nazivaju tihim okidačem brojnih oboljenja.
Slična situacija je i u Srbiji, gde lekari upozoravaju da se sve više pacijenata javlja zbog tegoba koje su direktno povezane sa stresom.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u porastu su problemi kao što su anksioznost, poremećaji sna i visok krvni pritisak, naročito kod radno aktivnog stanovništva.
-Stres je prirodna reakcija organizma, ali problem nastaje kada on postane hroničan. Tada telo više nema vremena da se oporavi, pa dolazi do pada imuniteta, problema sa srcem, nesanice i različitih psihosomatskih tegoba. Ljudi često ignorišu prve simptome – umor, razdražljivost, glavobolje misleći da će proći sami od sebe. Međutim, upravo ti mali znaci su upozorenje da je organizam preopterećen i da je neophodno napraviti promene – objašnjava jedan lekar opšte prakse.
Da stres nije samo prolazno stanje, potvrđuju i oni koji se svakodnevno suočavaju sa njegovim posledicama.
-Radim po ceo dan, telefon mi stalno zvoni, a i kada dođem kući, ne mogu da se opustim. Imam osećaj kao da sam stalno na oprezu. Počela sam loše da spavam, budim se umorna i nervozna. Najgore je što sam dugo mislila da je to normalno i da svi tako žive. Tek kada su počeli zdravstveni problemi, shvatila sam da moram nešto da promenim – kaže pedesetogodišnja Branka iz Sremske Mitrovice.
Slično iskustvo ima i njen znatno mlađi komšija, koji ističe da pritisak ne dolazi samo od posla, nego da su i društvene mreže poseban izvor stresa i dodaje:
-Stalno imamo utisak da moramo više, bolje, rokovi nas pritiskaju… Upoređujemo se sa drugima i nikada nismo zadovoljni. To stvara dodatni pritisak koji često ni ne primećujemo. Kada sam shvatio da mi to smeta, počeo sam da pravim pauze od telefona i stvarno sam se osetio bolje.
Stručnjaci naglašavaju da rešenje nije u potpunom izbegavanju obaveza, već u pronalaženju načina da se sa stresom izborimo. Važno je uvesti male, ali značajne promene kao što su redovno kretanje, bolju organizaciju dana, dovoljno sna i vreme za odmor. Čak i kratka šetnja ili razgovor sa bliskim osobama mogu značajno smanjiti nivo stresa. Takođe, veoma je važno naučiti da kažemo ne i postavimo granice, jer upravo prekomerna očekivanja često dovode do preopterećenja.
S. Mihajlović
