U srcu Firence, među mirisom starih knjiga, prašinom vekova i ispucalim koricama rukopisa, živi i stvara Milica N. Popović, Beograđanka koja je više od tri decenije svoje živote ispisala pod toskanskim nebom. Sa jedne strane, ona je vrhunski restaurator i konzervator drevnih spisa i knjiga, a sa druge, plesni terapeut koji pomaže ljudima da „restauiraju“ sopstvene emocije. Iako deluje kao neobična kombinacija, kod Milice se sve sliva u jednu skladnu celinu, umetnost isceljenja.
-Sasvim slučajno završila sam kurs srednjovekovnog poveza knjige i odmah sam osetila – to je moj put, priča nam Milica dok pažljivo prelazi prstima preko žute hartije stare nekoliko stoleća. Taj zanat odveo ju je pravo u Narodnu biblioteku u Firenci, gde je volontirala i bila zaposlena izvesno vreme. Već 1999. godine otvara sopstvenu laboratoriju za restauraciju.
Prvi veliki projekat obeležio je njen profesionalni život, restauracija drevnih rukopisa Galilea Galileja, trideset tomova i oko 7.000 pisama.
-To je otvorilo moj životni put, kaže naša sagovornica.
U trenucima kada su joj ruke bile okupirane spasavanjem starih slova, duša joj je ćutala. Ćutala pred bolom. Smrt sestre ostavila je duboku pukotinu u Milici.
-Živela sam kao u tvrđavi, bez kontakta sa emocijama. Skamenila sam se od bola, priseća se ona.
Tada je osetila da mora nešto da promeni. Ne zbog drugih, zbog sebe.
Slučajno ili ne, u Firencu je stigla Marija Fuks, čuvena argenstinska plesna terapeutkinja. Milica je otišla na njen čas, i sve se promenilo u trenutku.
-Kada sam je videla kako pleše, znala sam da to želim. Osetila sam šta ples budi u meni, kako transformiše, objašnjava Milica.
Počela je da radi na sebi, polako, korak po korak, pokret po pokret. Na tom putu otkrila je novi poziv, da pomaže drugima da kroz ples otkriju svoje emocije, svoje strahove, svoj nemir i da ih oslobodi da, kako kaže, plesom otvori srce.
-U jednom trenutku shvatila sam da želim da restauriram živu memoriju, dušu. Da napravim ravnotežu između restauracije knjiga i restauracije čoveka, nastavlja plesna terapeutkinja.
Plesna terapija postala je njen drugi dom. Diplomirala je u Veroni i Brazilu, usavršavala se godinama, učila od brojnih učitelja. Poseban uticaj na nju imao je Pio Kampo, čije je tehnike ugradila u svoj rad.
-Ja nisam psiholog, kaže, i dodaje pomažem ljudima da kroz ples izbace svoje emotivne čvorove.
Ples, za nju, nije estetika, već istina. Nije koreografija, već put ka sebi. Kada govori o plesu, Milica govori tiho, kao da otkriva tajnu.
-Ples je jezik. To je način na koji telo govori kad reči utihnu. To je zov sopstvene autentičnosti, sigurna je Milica.
Njene terapijske sesije zasnivaju se na spontanom pokretu. Muzika je često klasična, ali ponekad je najglasnija tišina.
-Na sesiji smo svi isti. Mora da se oseti energetsko polje među nama, objašnjava ona.
Ljudi joj najčešće dolaze sa visokom anksioznošću, sa zaleđenim emocijama. A onda, kaže, „pokreti krenu da tope led“. Promene su vidljive brzo, opušteniji pogled, mekši korak, dublji kontakt sa sobom.
Najlepši trenuci su oni kada vidite empatiju, kada postanete jedni drugima ogledalo, tvrdi terapeutkinja.
Najveći izazov su joj, kaže, profesionalni plesači.
-Oni znaju estetiku plesa, međutim, teško im je da dozvole da pokret proizlazi iz osećaja, primećuje naša sagovornica.
Posle svega što je proživela, Milica danas ima jednu jasnu filozofiju.
-Ples mora da se pothranjuje. Rad na sebi mora da traje. To se uči beskonačno, kaže Milica N. Popović.
Za nju je ples život, a bol učitelj.
-Shvatila sam da je bol revolucionaran. Jedini put je put ka sebi. Samo tako možemo da osetimo druge, otvorena je Milica.
I možda najvažnije.
-Ako čovek samo jednu stvar treba da nauči iz plesa, to je povezanost sa sobom kroz jedan pokret. Poručila bih ljudima da imaju hrabrosti da se prepuste plesu i da vide šta se dešava u njihovom telu. Jer ples je za sve, a sve je pokret, poručuje Popović.
I dok Milica restaurira vekovne rukopise u svojoj firentinskoj laboratoriji, a u isto vreme pomaže ljudima da obnove sopstvenu unutrašnju istoriju, deluje da je pronašla ono što je dugo tražila, ravnotežu. Između starog papira i žive emocije, između prošlosti i sadašnjosti, Milica N. Popović pleše svoju istinu.
I uči druge da pronađu svoju.
Ovog puta u Inđiji…
Mirjana Stupar
