Likovna umetnost, muzika i mentalna aritmetika savršena su formula za uvod u priču o Jeleni Bodrožić, svestranoj umetnici iz Inđije, čiji radovi već dve decenije okupiraju pažnju ljubitelja umetnosti.
-Ljubav prema likovnoj umetnosti se transormisala u nekim periodima mog života, i nalazila je načine da se iskaže kroz praktičnije stvari kao što su šivenje ili bavljenje drugim profesijama. Uporedo sam upisala i Fakultet za vaspitače i za nastavnika likovnog, 2003. godine, i od tada uporedo idu i dve karijere, počinje priču umetnica iz Inđije.
Kako voli da istražuje svoje kapacitete i da isprobava nove oblasti učenja, Jelena je završila i za nastavnika mentalne aritmetike i za preschool English.
-Svakako, oblasti poput muzike, matematike i likovne umetnosti su usko povezane – slika se gradi kao i kompozicija u muzici ili pronalazimo podudaranja u nizovima brojeva i likovnim delima. U slikarstvu, kao i u životu, potrebna je spremnost da se istražuje, menja, greši i pokušava i to je ono što nam i mogućava da stvorimo nešto, kaže Jelena.
Vizija buduće slike za Jelenu nikada nije unapred poznata, svoj potpis na sliku stavlja kada njena stvaralačka energija u potpunosti dobije svoj izraz.
-To je uzbudljiv proces koji je inspirisan raznim događajima, utiscima, stanjima duha. Kao takav zahteva razvijanje veština, i poznavanje različitih materijala, objašnjava naša sagovornica.
Širina umetnosti i veština umetnika posmatraču ostavljaju neograničen prostor za doživljaj umetničkog dela, što nam je slikarka i potvrdila.
-Slika se završi kada se ispolji određena zamisao, nekada se čak i nedovršena ostavi, kako bi sam posmatrač mogao da izmašta ostatak i završi priču, nastavlja Jelena Bodrožić.
Živahna i intenzivna ultramarin plava neizbežna je na Jeleninim slikama.
-Na slikama gotovo uvek imam ultramarin plavu, a kao motiv, često crtam laste. Simbolika i motiv određuju boje i njihov intenzitet, kao i to da li će olovka zaparati papir, boja doći u debelom sloju ili lazurno prekriti, ističe sagovornica.
Talenat, znanje i iskustvo jednako su potrebni kako bi se stvarala ostvarenja kakva umetnici poput Jelene Bodrožić ostavljaju generacijama. Za ovu priliku ona je odlučila da citira svog kolegu.
-Citirala bih kolegu Zorana Miloševića koji je to lepo objasnio „svako može da nauči da piše, ali ne postane svako pisac, samo onaj koji ima nešto da kaže!“, neophodno je dobro izučiti taj zanatski deo slikarstva, jer nam ono posle omogućava da se igramo na platnu, sigurno i jasno. Pogrešno je misliti da dobru apstrakciju može naslikati početnik, ona zahteva veliku veštinu i znanje, otvorena je Jelena.
Umetničko delo nosi beskrajno mnogo poruka, onoliko koliko je i posmatrača koji stoje ispred njega.
-Slike, koje radim za izložbe ili na likovnim kolonijama, one se čitaju ne samo kroz različite boje, i teksture, intenzivne poteze olovkom i simbole, već i kroz suptilno ispisane poruke. Tako, svako može sliku da tumači i nalazi novo značenje i kontekst. Sa oslikavanjem zidova i izloga je drugačije, uglavnom se pravi nacrt u dogovoru sa poručiocem, priča slikarka Bodrožić.
Takoreći, u Inđiji nema izloga ili porodične kuće koju Jelena nije oslikala u vreme novogodišnjih praznika.
-Ono što je svakako unelo veliku radost u moje stvaralaštvo je oslikavanje izloga novogodipnjim motivima, koje i u život drugih unese malo čarolije u sive zime u ravnici. Jasno je koliko je lako uveseliti druge, posebno decu, kad počne da se ukazuje slika na staklu.
Oslikavanje zidova zahteva drugačiju pripremu, i fizički je zahtevnije, no proces je isti, kaže naša sagovornica.
Kao umetnik sa zavidnim iskustvom i autoritetom, Jelena je bila angažovana i u inđijskom Udruženju likovnih umetnika, pokušavajući da nađe put za rešavanje zajedničkih problema i pitanja.
-Umetnici u Inđiji nemaju prostor u kojem bi mogli da se okupljaju i slikaju, koji bi bio za neformalnija okupljanja, i koji bi povezivao stvaraoce i iz književnosti, filma, muzike. Na toj ideji radimo – kaže naša sagovornica.
Način na koji se organizuju izložbe, onaj tradicionalan, ne privlači novu publiku, jer je potrebna izmena – da izađu one u javne prostore, da na taj način budu prisutne u životu Inđinčana, predlaže slikarka.
Kulturni život u inđijskoj opštini umetnica ne vidi kao prilagođen modernom vremenu, umetničkim kapacitetima i potrebama ljubitelja umetnosti, napominjući da poznata Kuća Vojnović nije stecište kakvo bi trebalo da bude.
-Poznajem mnoge ljubitelje umetnosti, koji nikada ne odu na izložbu u Kuću Vojnovića, nevoljno zaključuje Jelena Bodrožić.
Jedna od njenih ljubavi je strip, a, kako kaže, kada bi mogla biti lik iz nekog stripa, bila bi to:
-Ako treba da odaberem, definitivno bi to bila princeza Mononoke, iz filma Mijazakija, sigurna je Jelena.
U svetu boja, kao u šumi princeze Mononoke, umetnica Jelena Bodrožić vodi borbu da sačuva lepo i ostavi svetu na dar.
Mirjana Stupar
