Predrag Sretenović iz Noćaja, dvadesetčetvorogodišnjak koji svakodnevicu provodi radeći u Hitnoj pomoći u Sremskoj Mitrovici, već godinama najveću inspiraciju pronalazi van granica svog mesta — na putovanjima. Iako mu profesionalne obaveze ne ostavljaju puno prostora, svaki slobodan dan za njega postaje prilika da otkrije nove predele, upozna drugačije kulture i doživi avanture o kojima mnogi samo maštaju. Pored rada u zdravstvenoj službi, bavi se i event fotografijom (fotograf događaja), pa svet često posmatra kroz objektiv, beležeći trenutke i detalje koji prate sva njegova putovanja.
Razgovor započinje rečima Svetog Avgustina: „Svet je knjiga, a oni koji ne putuju čitaju samo jednu stranicu“, što ga vraća na njegove prve putničke korake. Još od detinjstva voleo je školske ekskurzije, na kojima je, kako kaže kroz osmeh, često zadržavao grupu jer je želeo sve da vidi, istraži i, naravno, fotografiše. Takođe, porodična putovanja zauzimaju posebno mesto u njegovim sećanjima. Tako su se, gotovo paralelno, razvijale njegove dve ljubavi: putovanje i fotografija.
Kako je odrastao i postao punoletan, ova strast je dobijala ozbiljniji oblik.
-Dosta sam radio na sebi, na izgradnji samopouzdanja i stabilnosti. Životne okolnosti su me primorale da ranije sazrim, nakon što sam 2008. godine ostao bez oca, već tokom srednje škole počeo sam da radim i zarađuje prvi novac. Značajan deo tih prihoda ulagao sam u fotografsku opremu, ali i u putovanja koja su za mene postala važan deo ličnog razvoja – kaže Predrag.
Prvo samostalno putovanje bilo je u Tunis 2022. godine, ujedno i prvi let avionom.
-To putovanje mi je otvorilo neke nove vidike. Sam koncept mi se mnogo dopao i vratio sam se oduševljen. Inače, često putujem sam, jer je teško uskladiti tuđe obaveze sa mojim rasporedom, ali mi to ne predstavlja problem — društvo je dobrodošlo, ali umem da uživam i kada ga nema – kaže Predrag.
Poslednjih godinu i po dana nastoji da bar jednom mesečno otputuje, što ranije nije bilo moguće zbog posla, finansijskih ograničenja i zahteva koje nosi fotografija. Vremenom je, kaže, jasno postavio svoje prioritete i shvatio koliko je važno da, uz sve obaveze, pronađe vreme koje je samo njegovo. Putovanja za njega predstavljaju pauzu, priliku da napuni baterije, pobegne od svakodnevnice i izađe iz zone komfora.
Istraživanje novih predela i sticanje novih iskustava doživljava kao ličnu potrebu, vodeći se mišlju Paola Koelja da putovanje nikada nije stvar novca, već hrabrosti. Vreme, kako kaže, deli između posla, porodice i sebe — jer tek taj balans mu omogućava da nastavi da ide dalje, korak dalje, stranicu po stranicu.
-Kod putovanja je veoma važno biti hrabar i fleksibilan, što sam ja po prirodi, jer nepredviđenih situacija uvek ima. Svako putovanje nosi određeni rizik — od kašnjenja letova i promene planova do problema sa smeštajem. Na sve to gledam kao na manje prepreke i trudim se da ne dozvolim da mi putovanje propadne. Kada se problem pojavi, ne ulazim u paniku, već tražim najbolje rešenje. Uvek imam rezervne planove i pozitivan pristup – kaže Predrag.
Kako vodi dosta dinamičan život i ima mnogo obaveza, nema uvek vremena za detaljnu organizaciju putovanja.
-Kada mogu, isplaniram osnovne stvarim, nađem dobru i pristupačnu ponudu, avionsku kartu i datume koji mi odgovaraju. Plan samog putovanja često pravim usput ili na licu mesta. Iako sam organizovan kao osoba, okolnosti su takve da je svako putovanje za mene nova avantura. Ne opterećujem se previše, prilagodljiv sam, znatiželjan i otvoren, lako ulazim u razgovore, pa savete i preporuke često dobijam i od lokalnog stanovništva. Engleski govorim prilično dobro, što mi znatno olakšava komunikaciju – priča Mačvanin.
Od Tunisa, preko Italije, Švajcarske i Francuske, pa sve do Lihtenštajna, obišao je brojne evropske i vanevropske destinacije.
-Često me pitaju koja mi je zemlja najlepša i koju bih preporučio. Odgovor uvek zavisi od onoga ko pita, jer je svaka zemlja priča za sebe. Neko više voli prirodu, neko urbane sredine, a veliki uticaj imaju i ljudi koje tamo srećem. Recimo, u Egiptu mi je bilo izuzetno lepo, zemlja je siromašnija, ali su ljudi srdačni, dok sam u Švajcarskoj imao utisak da su ljudi znatno rezervisaniji – objašnjava Noćajac.
Svaka destinacija koju je posetio je, kako kaže, priča za sebe i svaka ima svoje lepe i manje lepe strane, ali ni sa jednog putovanja nije se vratio razočaran.
-Što se tiče zemlje koja me je prijatno iznenadila, bez velikih očekivanja, to je Luksemburg. Otišao sam znajući samo da je reč o maloj državi, bez posebnog predznanja, a tamo sam zatekao lep spoj prirode i arhitekture, što mi se posebno dopalo. Ipak, izdvojio bih i Lihtenštajn, koji me je takođe oduševio i koji bih rado preporučio. Rim me je kao destinacija ostavio bez daha, svaki trg i svaka zgrada nose istoriju i gde god da se okreneš, ima nešto za fotografisanje. To je grad koji zaista odiše prošlošću, ali, kao i većina velikih turističkih centara, ima i svoju manje lepu stranu, poput džeparoša i beskućnika – navodi Predrag.
Noćajac kaže kako voli da proba lokalne specijalitete, najviše mu se dopada hrana u Španiji i Italiji, a posebno je oduševljen turskim slatkišima.
Planovi za budućnost, kako kaže, uključuju nastavak putovanja i korišćenje svakog slobodnog trenutka za nove avanture, sve dok jednog dana ne osnuje porodicu, kada će i ta putovanja poprimiti nešto drugačiji oblik.
Pored osnovnog posla i angažmana u event fotografiji, Predrag sve više pažnje posvećuje i društvenim mrežama, pre svega Instagramu, gde godinama deli fotografski sadržaj. U narednom periodu planira da profil podigne na viši nivo, uvodeći raznovrsnije formate i sadržaje. Poseban fokus želi da stavi na segment putovanja, kroz deljenje saveta, iskustava i ličnih priča, ali i kroz veću interakciju sa publikom.
Iako trenutno najčešće objavljuje kratke Instagram priče, namera mu je da u budućnosti kreira kvalitetnije i sadržajnije objave, prilagođene široj publici. Putovanja želi da poveže sa kreativnim radom i da mu postanu dodatni hobi, ali i svojevrstan „mini posao“, ne zbog zarade, već zbog želje da njegov trud, znanje i autentičan sadržaj budu prepoznati. Sadržaje i potencijalne saradnje vidi kao prirodan nastavak tog puta, ali isključivo u meri u kojoj može iskreno da preporuči ono u šta veruje.
D.T.
