Radoslav Šumarski, pesnik iz Martinaca, Radmilo Budečević, ekonomista iz Ravnja i Stevo Lapčević, naučni istraživač i novinar iz Sremske Mitrovice ovogodišnji su dobitnici “Zlatne značke”, priznanja koje im je uručeno 16. decembra na svečanosti u Domu vojske Srbije u Beogradu.
Odluku o dodeli priznanja, koje svake godine dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, zajedno sa Ministarstvom spoljnih poslova, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, doneo je žiri u sastavu: prof. dr Uroš Dojčinović, predsednik i članovi Božica Velusis, književnica, Milan Nedeljković, umetnik, Jelena Milošević, slikarka i Miomir Filipović, književnik i urednik programa
Radoslav Rada Šumarski je objavio hroniku svog rodnog sela “Poema o Martincima” u 7.132 stiha na 280 strana. U ovaj martinački ep, on je utkao sopstvena sećanja, doživljaje, ali takođe ispevao i svojevrsnu istoriju Martinaca na osnovu istorijskih izvora i usmenog predanja. Pisao je ceo život u mislima dok je nije preneo na papir. Pre toga je objavio zbirku pesama „Moje selo dično poprilično”. Piše prozu, pesme, sakuplja narodne umotvorina, svira frulu i harmoniku, savladao je nemačku gramatiku i besplatno pomaže drugima da nauče nemački jezik. Poseduje biblioteku sa više hiljada knjiga, među hojima je stotinu dela nemačke literature. Uvek je spreman da pomogne ukućanima u radu na dvorištu i na njivi, a ove godine u decembru puni 81 godinu života. Piše da se ne zaboravi, da se sačuva usmeno predanje za buduće generacije.
Radmila Budečevića (1947), ekonomistu sa diplomama Vojne akademije i Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za „Zlatnu značku“ preporučio je, pre svega, njegov višedecenijski angažman na unapređenju kulture i sporta u selima Mačve i Srema. Uređenjem Doma kulture u Ravnju, mestu u kojem je rođen i završio osnovnu školu, pokazao je kako jedna kulturna ustanova na selu treba da izgleda i kakav program, aktivnosti i sadržaje treba da neguje. Taj rad je bio utemeljen na autentičnoj narodnoj kulturi i vrednostima srpske kulturne tradicije, te je poslužio kao primer i podstrek drugim sredinama. U svojstvu direktora brodogradilišta u Mačvanskoj Mitrovici, Budečević je dao značajan doprinos uređenju domova kulture i seoskih fudbalskih stadiona u brojnim naseljima. NJegova posvećenost sportu ogleda se i u autorstvu stručnih knjiga namenjenih fudbalskim trenerima, kao i u činjenici da je u dva navrata bio član Fudbalskog kluba „Partizan“. Na njegovu inicijativu i uz njegov stručni autoritet modernizovani su stadioni u Ravnju i Mačvanskoj Mitrovici. O ugledu koji uživa u sredini iz koje potiče svedoči i njegov izbor za narodnog poslanika u vreme kada se glasalo imenom i prezimenom, što je predstavljalo jasnu potvrdu poverenja građana u njegov rad i lični integritet.
Stevo Lapčević (1985), naučni istraživač i novinar, bavi se izdavačkom delatnošću u Muzeju Srema, kao i istraživanjem političke istorije Sremske Mitrovice i Srema. Kao novinar tokom rada u “Sremskim novinama” posebnu pažnju posvećivao je selu i kulturi na selu, za šta je nagrađivan. Poneo je veliku Novembarsku nagradu grada u kome živi. Pokrenuo je akciju podizanja spomenika kralju Petru Prvom, a u Muzeju Srema organizovao je izložbu posvećenu osamdesetoj godišnjici Aprilskog rata, zatim i izložbu u spomen slavnom Sremcu Jovanu Udickom, kao i u genocidnoj akciji u leto 1942. godina koju je ustaška vlast sprovela u Sremu kada je u Sremskoj Mitrovici ubijeno 7.000 civila. Napisao je je knjigu o Lazaru Rašoviću, nekadašnjem predsedniku mitrovačke opštine, organizovao naučni skup posvećen stradanju meštana sela Ležimira i o tome izradio spomenicu “Mučenici i jamari”. Istraživao je i rad srpskih i jugoslovenskih društava i udruženja u međuratnoj Mitrovici i o tome objavio monografiju “Deca Otadžbine”.
Nagrada se sastoji od pozlaćene značke i povelje i dodeljuje se istaknutim pojedincima, stvaraocima iz Srbije, regiona i dijaspore, za dugogodišnji predan rad u oblasti kulture, umetnosti, nauke i informisanja, a ove godine dodeljena je 50. godinu za redom.
S. Mihajlović
