-Nakon završenih studija zaposlio sam se u struci u gradu a vremenom ,sticajem životnih okolnosti, morao sam da pređem u Mitrovicu da živim “pod kiriju”. Verovao sam da je moj prelazak u grad bio samo privremen što se kasnije i obistinilo, ali i dobar test kako bih se snašao ukoliko odlučim da ostanem tu da živim. Prednost grada je brza dostupnost bolnice, kratko putovanje do radnog mesta, širok asortiman trgovinskih prodajnih lanaca i brže i lakše rešavanje administracije, ali sam uočio neke ogromne nedostatke u odnosu na selo. Recimo, u svom rodnom Bosutu imam veliko dvorište, baštu, voćnjake, životinje, poljoprivredne mašine, mir, spokoj i zdraviji način života. Osim tih prednosti, na selu, takođe, imam neograničenu količinu voća, povrća, kokošijih jaja, suhomesnatih proizvoda i to sve iz lične proizvodnje i uzgoja, dok se po te iste stvari u gradu mora ići u market ili na pijacu – objašnjava razliku između života na selu i u gradu Stefan Tomašić iz Bosuta.
Prema njegovim rečima, kao i sva ostala sela tako i Bosut nije zaobišla bela kuga i velika migracija stanovništva, što je nažalost trend u zemlji već niz godina unazad. Razlozi za to su, smatra Stefan, nedostatak firmi u manjim sredinama koje bi zadržali mlade, a od poljoprivrede i stočarstva se ne može živeti kao nekad. Takođe, jedan od razloga je i manjak kulturno-umetničkih dešavanja i generalno bilo čega što bi češće okupljalo mlade.
-Zbog svega toga nabrojanog rešio sam da se vratim u svoj rodni Bosut, jer imam u planu da na selu zasnujem i porodicu. Obzirom da se bavim pirografijom u slobodno vreme to iziskuje veliku pripremu drveta – od nalaska odgovarajućeg komada koga u Bosutu ima u izobilju, do sečenja, brušenja koje stvara veliku piljevinu i prašinu, a na kraju i lakiranje. Sve to mogu da radim u svom dvorištu jer tamo imam gde i da držim odgovarajući alat, u odnosu na zgradu gde je takav posao gotovo nemoguć. Po struci sam diplomirani mašinski inženjer, trenutno sam na master studijama na mašinstvu i imao sam nameru sa nekoliko prijatelja koji se bave bravarijom i zavarivanjem da otvorimo firmu u selu gde bi pravili metalne konstrukcije i razne vrste uslužne delatnosti u metalskoj industriji, ali kada smo videli kolika su ulaganja u to što se tiče nameta prema državi – odustali smo, jer bi to za nas bilo neodrživo. Zbog toga mislim da ako država želi da zadrži mlade na selu, a pogotovo one koji žele da se bave sopstvenim biznisom i tako zaposle još nekog, trebala bi barem na početku da se odrekne nekih nameta koje opterećuju svakog dok ne stanu na zdrave poslovne noge – zaključuje Stefan Tomašić iz Bosuta.
S. Mihajlović
