Malo ko zna da je najveći um svih vremena, Nikola Tesla, jedan period mladosti proveo u manastiru Šišatovac, na čuvenom izvoru sa kog i danas teče voda. Tu, u miru fruškogorskih šuma, lečio se od kolere – umivajući se i pijući vodu za koju se verovalo da je sveta. Baš na tom mestu, u samom srcu mitrovačkog Fruškogorja, prema brojnim svedočenjima, počela je neobična veza između Tesle i bele golubice, koja će mu ostati duhovni pratilac tokom celog života.
Teslina svedočenja o toj ptici danas zvuče kao ispovest, koju je izdiktirao svom biografu Džonu O’Nilu, novinaru New York Times-a.
– Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama… No, bijaše jedna divna ptica koja se razlikovala od ostalih, čisto bela sa svetloplavim vršcima krila. Mogao sam uvek i svuda da je prepoznam. Ma gde bio, ta bi me golubica pronalazila, a kad bih hteo njeno prisustvo, samo je trebalo da poželim da je prizovem i ona bi doletela. Razumela me je i ja sam nju razumeo. Voleo sam tu golubicu, jeste, voleo sam je kao kad čovek voli ženu. I ona je mene volela. Ta je golubica bila radost moga življenja. Samo da sam joj potreban, ništa mi drugo nije bilo važno – govorio je Nikola Tesla.
– Dok god je bila tu, moj život je imao smisla. A onda, jedne noći ležao sam u krevetu u mraku, rešavajući probleme, kao i obično. Ona je doletela kroz otvoren prozor sletivši na moj pisaći sto. Znao sam da sam joj potreban. Imala je nešto toliko važno da mi saopšti, pa sam ustao i prišao k njoj. Gledajući je znao sam da hoće da mi kaže da je na umoru. I tad, kad sam primio njenu poruku, iz očiju joj je izbila svetlost – moćni snopovi svetlosti… Da, bila je to prava svetlost, blještava, zaslepljujuća svetlost snažnija od bilo koje, što su je davale najjače lampe iz moje laboratorije. Smrću te golubice nešto je otišlo iz mog života, osetio sam da je sa mojim radom svršeno. Do tog trenutka sam sa sigurnošću znao da ću obaviti posao koji sam naumio, ma koliko ambiciozan on bio, ali kad je to nešto otišlo iz mog života, bio je svemu kraj – pričao je Tesla.
Originalna fotografija te golubice pronađena je upravo u hotelskoj sobi Nikole Tesle u Njujorku, a danas se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Porodične veze
Nikola tesla sa Šišatovcem, osim pomenutih, ima i porodične veze. Između dva svetska rata, u manastiru je bogoslužio i bio iguman arhimandrit Petronije Trbojević (1876–1933), sin Tesline sestre Angeline Trbojević. U istom manastiru je i sahranjen.
Manastir Šišatovac inače ima dugu istoriju. Prvobitno je bio posvećen Svetom Nikoli, ali pošto je ta crkva srušena, na njenim temeljima je 1520. godine podignuta nova – posvećena Rođenju Presvete Bogorodice. I do danas, taj manastir čuva sećanja na jednu od najneobičnijih priča našeg velikog naučnika.
Foto: Muzej Nikole Tesle, Beograd
