Kada je prvi put čula za tekvondo Anđela Klisura iz Noćaja nije znala o kakvom sportu se radi, ali odlazak sa rođakom na samo jedan trening učinio je da se 7-godišnjakinja zaljubi u ovu borilačku veštinu. Sada, mlada Noćajka, može da se pohvali crnim pojasom i zvanjem majstora.
-Tekvonodom se bavim već devet godina, a počela sam u prvom razredu osnovne škole i to sasvim slučajno. U to vreme brat koji je trenirao pokazao mi je neke poteze koje je naučio, što je meni delovalo jako zanimljivo, pa sam i sama poželela da ih znam. Košarku, fudbal, odbojku i mnoge druge sportove sam već bila upoznala, imala priliku da ih gledam na televiziji, da ih igram, ali ova borilačka veština za mene je bila u potpunosti nepoznata, što me je tako malu zaintrigiralo. Otišla sam na jedan trening Tekvodno kluba “Sirmium”, pa na drugi i od tada je prošla skoro decenija – priča Anđela.
Treninzi su se održavali, baš kao i sada, u sportskoj sali Mitrovačke gimnazije, a prvo ih je vodio Darko Jović, da bi kasnije počela da radi sa Milovanom Miloševićem.
Tekvondo, kao dinamičan i zahtevni borilački sport, od nje traži da bude u vrhunskoj formi, ali i da razvija kontrolu, preciznost i strategijsko razmišljanje. Njeni treninzi uključuju vežbe za snagu, agilnost, brzinu i koordinaciju, ali i rad na mentalnoj čvrstini. Zajedno s fizičkom izdržljivošću, razvija i samodisciplinu, upornost i sposobnost da ostane smirena u stresnim situacijama. Sa svakim sparingom, takmičenjem i novim izazovom, Anđela ne samo da unapređuje svoje borilačke veštine, već i uči važne životne lekcije o upornosti, poštovanju i prevazilaženju prepreka.
-Kod tekvonda mi se sviđa jer je poseban, specifičan izdvaja se ne samo od drugih sportova, već i od ostalih borilačkih veština. Za mene on predstavlja spoj fizičke i mentalne snage. Istina, trenirala sam u višim razredima osnovne škole uporedo i odbojku, međutim u jednom trenutku, a zbog obaveza i manjka vremena morala sam da donesem odluku o tome kom sportu ću se posvetiti i odluka je bez velikog razmišljanja pala na tekvondo – priča 16-godišnja Noćajka i ponosno ističe da joj se ove godine ostvario san – položila je za crni pojas, odnosno majstorsko zvanje.
Anđela je odlična učenica drugog razreda Mitrovačke gimnazije, a kako kaže pored dobrog uspeha u školi, prioritet joj je i napredak u tekvondou.
-Imam puno da učim, ali treninge ne propuštam. Kod mene se zna da nikada nisam i neću dopustiti da mi je druženje, neki izlazak i slično preče od treninga. Nekada jeste teško da sve obaveze uklopim, ali kada je dobra organizacija, vremena može da se nađe i za porodicu i za prijatelje – napominje Anđela.
Kada je reč o takmičenjima, njih voli iz više razloga, a ostvarila je i značajne uspehe na brojnim borilištima širom Srbije, pa tako može da se pohvali, između ostalih, i sa dve zlatne medalje sa Prvenstva Vojvodine, zlatnom i srebrnom medaljom sa Prvenstva Srbije, najsjajnijim odličjima na turniru Imperium open…
-Dosta takmičenja je iza mene, ali ih ne brojim, kao ni medalje. Meni je najvažnije da na borilištu pokažem koliko sam napredovala i da odradim sve ono što sam se dogovorila sa trenerom, takođe da upoznam nove ljude, takmičare, moje protivnike od kojih mogu uvek nešto još da naučim. Medalje dođu samo kao potvrda dobrog rada, zalaganja, posvećenosti – ističe tekvondistkinja.
Za sam kraj Anđela kaže kako sebe, u budućnosti vidi ne samo kao uspešnog sportistu, već i u ulozi trenera, ali i sudije.
D. Tufegdžić
Foto: privatna arhiva
