Vladimir Edelinski Mikolka autor je rukopisa ЯК ГУТОРЯ ДЇДОВЕ – ШВЕТ БУЛ ДАВНО ИНШАКИ: Студия о основних традицийних характеристикох Руснацох у Бачки и Сриме izdatog i promovisanog prošle godine. Kako u svojoj recenziji navodi dr Tatjana Bugarski, radi se o delu na rusinskom jeziku koje na gotovo 400 strana daje širok pregled osnovnih odlika tradicijskog života Rusina u Bačkoj i Sremu, sa mnoštvom opisa i detalja koji su prikupljeni u razgovorima sa informantima, u stručnoj i popularnoj literaturi i na osnovu drugih izvora koji su autorima bili dostupni.
– Ideja za pisanje ovog dela, kao što je opisano u Predgovoru, je potekla iz učešća o. Vladimira Edelinskog u verskom, ali i kulturnom životu Rusina u Sremu i saradnje sa kulturno-prosvetnim organizacijama. Ovo je izuzetno važna činjenica koja je i odredila sadržaj i najveći značaj ove knjige – to je priča o životu i istoriji jedne zajednice koja se, uz pomoć svojih međusobnih verskih i kulturnih veza sačuvala do danas i ima svoj prepoznatljiv identitet. U početnim poglavljima rukopisa autor se bavi istorijskim pregledom doseljavanja Rusina u Bačku i Srem, sa posebnim osvrtom na karakteristike verskog života i obrazovanja. Sledi poglavlje u kom su opisani običaji uz rad i kultura stanovanja. Poseban odeljak posvećen je kulturi odevanja, odnosno rusinskoj narodnoj nošnji, a sledi i deo o kulturi ishrane. U svakom od odeljaka posebno su obrađeni društveni običaji koji su povezani sa datom sferom života, kao i izreke, zaboravljene reči, zanati, ali i predmeti od kojih mnogi više nisu u upotrebi i mogu se pronaći samo u muzejskim zbirkama – piše u recenziji dr Bugarski.
U delu su predstavljeni mnogobrojni običaji Rusina na ovim prostorima, kao što su oni vezani za rođenje deteta i svadbe, ali se mogu pročitati o pogrebnim verovanjima i običajima. Takođe, popsebno obrađeni su kalendarski hrišćanski praznici sa stanovišta narodne duhovnosti od kojih su mnogi i dalje važni u životu rusinske zajednice i značajni u očuvanju kulturnog identiteta.
Knjiga je imala nekoliko promocija do sada, pa je tako predstavljena u prostorijama Kulturno prosvetnog društva „Đura Kiš“ u Šidu, kao i u Zavodu za kulturu Vojvođanskih Rusina u novom Sadu.
ЯК ГУТОРЯ ДЇДОВЕ – ШВЕТ БУЛ ДАВНО ИНШАКИ: Студия о основних традицийних характеристикох Руснацох у Бачки и Сриме
Владимир Еделински Миколка автор рукописа ЯК ГУТОРЯ ДЇДОВЕ – ШВЕТ БУЛ ДАВНО ИНШАКИ: Студия о основних традицийних характеристикох Руснацох у Бачки и Сриме видатого и промовованого прешлого року. Як у своєй рецензиї наводзи др Татяна Буґарски, роби ше о дїлу на руским язику котре скоро на 400 боки дава широки прегляд найважнєйших характеристикох традионалного живота Руснацох у Бачкей и Сриме, зоз множеством описох и детальох котри позберани у бешедох зоз информантами, у фаховей и популарней литератури и на основу других жридлох котри автором були доступни.
-Идея за писанє того дїла, як цо описане у предслову, настала зоз участвованя Владимира Еделинского у вирским, алє и културним животу Руснацох у Сриму и сотруднїцством зоз културно-просвитнима орґанизациями. То барз важни факт котри и одредзел змист и найвекше значенє тей кнїжки – то приповедка о живоце и историї єдней заєднїци котра ше, зоз помоцу своїх медзисобних вирских и културних вязох зачувала по нєшка и ма свой препознатлїви идентитет. У перших поглавйох рукописох автор ше занїма зоз историйним преглядом присельованя Руснацох до Бачкей и Сриму, зоз окремним огляднуцом на характеристики вирского живота и образованя. Шлїдзи поглавє у котрим описани обичаї при роботи и култура пребуваня. Окремна часц пошвецена култури облєканя, односно руского народного облєчива, а шлїдзи и часц о култури костираня. У каждей часци окремно обробени дружтвени обичаї котри повязани зоз дату сферу живота, як и мудри виреченя, забути слова, ремесла, алє и предмети од котрих ше велї нє хасную и можу ше пренайсц лєм у музейских збиркох – пише у рецензиї др Буґарски.
У часци представени вельочислени обичаї Руснацох на тих просторох, як тоти цо вязани за родзенє дзецка и свадзбох, алє ше можу пречитац и вереня и обичаї вязаних за хованє. Тиж так, окремно обробени християнски швета зоз становиска народней духовносци од котрих велї и далєй важни у живоце рускей заєднїци и значни за очуванє културного идентитету.
Кнїжка мала даскельо промоциї по тераз, та є так представена у просторийох Културного просвитного дружтва „Дюра Киш“ у Шидзе, як и Заводу за културу Войводянских Руснацох у Новим Садзе
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
