Rusini su područje Sremske Mitrovice nastanili tokom 18. i 19. veka. Do danas, uprkos asimilaciji i stapanju sa lokalnim stanovništvom, oni i dalje predstavljaju važan deo kulturnog mozaika Srema.
Prema podacima istoričara, Rusini su se doselili u Sremsku Mitrovicu iz oblasti Karpata, gde su se susretali sa izazovima ekonomske nesigurnosti i teškim uslovima života. Njihova migracija je bila deo šireg pokreta doseljavanja Slovenskih naroda podstaknutog od strane današnje Habzburške monarhije, koja je nakon oslobađanja ovih teritorija od Osmanlija težila da naseli plodne oblasti sposobnim poljoprivrednicima. U jednom od svojih radova, Jovan Pejin (Istorija Rusina u Vojvodini, 1992) ističe da su Rusini u Mitrovici pronašli bolje uslove za život i obrađivanje zemlje.
Novi život u Sremu
Sremska Mitrovica je za Rusine predstavljala novu priliku za razvoj i napredak. Naseljavanje u ovoj oblasti omogućilo im je da obrađuju plodnu zemlju, da se bave stočarstvom i trgovinom, ali i da učestvuju u zanatskim delatnostima. Njihov rad i angažman doprineli su razvoju grada, što se ogleda i u zapisima lokalnih istoričara.
Pored ekonomskog doprinosa, Rusini su sa sobom doneli i bogatu kulturnu tradiciju. Grkokatolička crkva postala je centar duhovnog i društvenog života za mnoge Rusine u gradu. Zahvaljujući crkvi, sačuvani su običaji, jezik i verski rituali, koji su održali etnički identitet Rusina do današnjih dana. Kako naglašava Emilija Mikolaj u svom radu “Rusinska kultura u Sremu”, očuvanje ovog nasleđa predstavlja jedan od ključnih razloga zašto se rusinska zajednica održala i integrisala u širu društvenu zajednicu.
Kulturni doprinos i savremeni život
Danas, iako brojčano manji u odnosu na neke druge etničke grupe u Sremskoj Mitrovici (u gradu ih prema poslednjem popisu stanovništva živi nešto više od 600), Rusini nastavljaju da neguju svoju kulturu kroz različite aktivnosti i manifestacije. Svake godine organizuju se kulturni dani Rusina, a crkveni praznici kao što je Petrovdan okupljaju pripadnike zajednice i prenose tradiciju na mlađe generacije.
Grad Sremska Mitrovica prepoznaje doprinos Rusina i podržava očuvanje njihovog kulturnog nasleđa. Rusini su svojim radom, običajima i verskim životom postali sastavni deo lokalne zajednice, a njihova priča predstavlja jedan od najlepših primera multikulturalnosti i zajedničkog života na ovim prostorima. Iznedrivši brojne istaknute kulturne delatnike, poput čuvene Irene Kolesar, Vladimira Balašćaka i drugih, rusinska zajednica se pokazala jednako važnom u očuvanju i formiranju kulturne baštine carskog grada.
Од Карпатох по царски город
Руснаци подручє Сримскей Митровици населєли под час 18. и 19. вику. По нєшка, и попри асимилациї и стапаню зоз локалним жительством, вони и далєй представяю битну часц културного мозаїку Срима.
По податкох историчарох, Руснаци ше приселєли до Сримскей Митровици зоз обласци Карпатох, дзе ше зочовали зоз виволанями економскей нєсиґурносци и чежких условийох за живот. Їх миґрация була часц ширшого руху присельованя Славянских народох порушаного зоз боку тедишнєй Газбуршкей монархиї, котра по ошлєбодзеню тих територийох од Османлийох намагала ше населїц плодни обласци способним польопривреднїком. У єдней од своїх роботох Йован Пеїн (“История Руснацох у Войводини”, 1992) наглашує же Руснаци у Митровици пренашли лєпши условия за живот и обробок жеми.
Нови живот у Сриме
Сримска Митровица за Руснацох представляла нову нагоду за розвой и напредованє. Насельованє у тей обласци им оможлївело же би обрабяли плодну жем, занїмаю шє зоз статкарством и тарґовину, алє и же би участвовали у ремесельнїцких дїялносцох. Їх робота и закладанє допринєсли розвою города, цо мож видзиц и у списох локалних историичарох.
Окрем економского хасну, Руснаци зоз собу принєсли и богату културну традицию. Грекокатолїцка церква постала центер духовного и дружтвеного живота за велїх Руснацох у городзе. Дзекуюци церкви, зачувани обичаї, язик и вирски ритуали, котри отримали етнїчни идентитет Руснацох до нєшкайшого дня. Як наглашує Емилия Миколай у своєй роботи “Русинска култура у Срему” , очуванє того културного нашлїдства представля єден од ключних причинох же ше руска заєднїца отримала и интеґрисала до ширшей друштвеней заєднїци.
Културне доприношенє и сучасни живот
Нєшка, гоч числово менєй у одношеню на даяки други етнїчни ґрупи у Сримскей Митровици (у городзе их по остатнїм попису жительства єст дакус вецей як 600), Руснаци предлужую водзиц рахунку о свойей култури през рижни активносци и манифестациї. Каждого року орґанизую ше културни днї Руснацох, а церковни швета як цо швето Петра и Павла зазберую припаднїкох заєднїци и преноша традицию на младши ґенерациї.
Город Сримска Митровица препознава доприношенє Руснацох и потримує зачуванє їх културного нашлїдства. Руснаци зоз свою роботу, обичаями и вирским живот постали состойна часц локалней заєднїци , а їх приповедка представя єден од найлєпших прикладох мултикултуралносци и заєднїцкого живот на тих просторох. Виховала числених значних културних дїялатнїкох , як цо преславена Ирена Колесар, Владимир Балашчак и други, руска заєднїца ше указала єднак важна у очуваню и формованю културного нашлїдства царского города.
*Projekat “Od Karpata do sremske ravnice” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт “Од Карпат до сремськей рівниці” є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form