• nedelja, 19. maj 2024.
STADION VOJE DOSTANIĆA – Legende žive
Društvo | Zabava | Reportaža | Sremska Mitrovica
0 Komentara

STADION VOJE DOSTANIĆA – Legende žive

6. maj 2024. godine

Stadion Fudbalskog kluba “Budućnost” iz Salaša Noćajskog od prošle godine nosi naziv po Vojislavu Dostaniću, u selu nekada poznatom kao Voja Ostojin. Iako odavno Voja nije među živima, o njemu starije generacije Salaščana, oni pravi zaljubljenici u fudbal kojima se dan kada igra “Budućnost” računao kao praznik rado i često govore, prisećaju se fudbalskog umeća i anegdota sa nekadašnjim saigračem, drugom, komšijom.

Po onome što je dao seoskom fudbalskom klubu Dostanić je neprikosnoven, pune 2 decenije on je igrao u plavo-belom dresu, a ukupno je zabeležio 800! nastupa. Kapitensku traku nosio je čak 15 godina. Legenda!

Za prvi tim “Budućnosti” debitovao je 1961. godine kao 17-godišnjak. Tada se našao rame uz rame sa još nekolicinom fudbalera koji su, baš kao i on sam, ostavili dubok trag u klubu – pa tako su tu bili čuveni Jovan Jova Martinović, Stajko Radosavljević, Petar Pera Radovanović, Milan Đukić… Od tada, pa do samog kraja karijere Voja je nosio dres kluba iz Salaša i pored vrsnog talenta, umeća, a kasnije i iskustva nikada nije napustio “Budućnost”. Oproštajnu utakmicu odigrao je protiv beogradske “Crvene zvezde” i kopačke okačio o klin sa svojih 37-godina. Pomislili bi neki, oni koji ga nisu znali ili čuli za njega, da je tada na terenu bio statičan i više autoritet nego igrač, ali on je i tada igrao bolje nego puno mlađi, bilo je u Vojinim nogama još snage, volje i želje.

Nije mu, piše u svojoj knjiži “7 decenija FK “Budućnost” čuveni Milorad Lala Dostanić, bilo lako da privatan život uklopi sa obavezama na terenu, porodične i poslovne obaveze su ga vrlo često odvajale od fudbala, ali je nekako uvek nalazio načina da balansira. Otuda i istinita priča kako je Voja čak i sa svog svadbenog veselja uz izvinjenje upućeno gostima, otišao da odigra utakmicu ili možda ona, o kojoj je takođe Lala pisao, kako je jednom prilikom odigrao samo prvo poluvreme, pa odjurio na aerodrom kako bi stigao na let. Posle sedam dana se vratio sa službenog puta i tek tada saznao za krajnji ishod te utakmice. Sličnih situacija je tokom godina bilo dosta.

Voja je za “Budućnost”, još jedan zanimljiv podatak izneo je Lala, postigao 500 golova, a najviše šest na jednoj utakmici koliko je puta zatresao mrežu “Planinca” iz Ležimira za samo 90ak minuta.

Za sve što je učinio u fudbalu, njegovoj afirmaciji i promociji Voja je 1978. godine dobio Novembarsku nagradu tada Opštine Sremska Mitrovica.

Vojislav Dostanić je preminuo 2001. godine.
D.T.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: