Poznavaoci i ljubitelji rakije na pitanje koja im najlepša i najslađe klizi niz grlo u većini će reći da je to dunjevača, a ukoliko je još leskovačka mnogi će se složiti da joj nema premca. Vodeći se činjenicom da je upravo zbog prerade dunja izuzetno tražena na tržištu, te da je plasman siguran 32-godišnji Damnjan Jeftić podigao je zasad ove aromatične voćke.
Nesvršeni student voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu pri podizanju voćnjaka vodio se znanjem, ali i praksom koju je stekao tokom studiranja.
-Da se vratim desetak i koju godinu više unazad u period kada sam upisao fakultet. Opredelio sam se za voćarstvo, moram priznati bez previše razmišljanja, želeo sam da studiram, da okusim studentski život, ali nisam bio siguran šta je ono čime želim da se bavim. Ni sam ne znam kako, ali odluka je pala na voćarstvo. Isto tako moram priznati, da je to po svemu sudeći bio pravi izbor za mene, jer kada smo u drugoj godini počeli sa stručnom praksom, u okviru koje sam išao po terenu i radio rezidbu, podizanje voćnjaka i još brojne druge stvari, prosto sam to i zavoleo. Pored te praktične nastave, nama nekolicini koji smo pokazivali zainteresovanost posebno za rezidbu voća, a pri tom bili i dosta vešti, profesori su nalazili angažovanja, tako da smo uz dodatnu praksu imali mogućnost da zaradimo i za džeparac, što je za mene lično u tom periodu bilo sjajno. Mogu reći da sam u voćarstvu duže od decenije – počinje Damnjan.
Sopstveni voćanjak planirao je da podigne još ranije, međutim tek prošle godine je svoju ideju realizovao u delo.
-Dugo sam razmišljao i želeo da imam svoj zasad, ali nekako nisam uspevao da obezbedim dovoljno sredstava, jer je za mene to velika investicija. Tek kada su se neke kockice poklopile, a pri tom mislim kada sam kupio plac koji sam želeo, dobro pripremio zemlju, nabavio kvalitetne sadnice, uspeo sam da zasadim malo manje od 600 sadnica leskovačke dunje na oko 80 ari – priča dalje Salaščanin.
Za dunju se odlučio iz više razloga, ali postoji i jedna stvar koje se pribojava.
-Brojne su prednosti dunje u odnosu na drugo jabučasto voće, ali ono što je donelo prevagu svakako jeste činjenica da je izuzetno tražena za preradu, otkupna cena je dosta stabilna, baš kao i samo tržište, tako da nemam bojazni za plasman. Dunja na primer nije podložna mrazu, zato što cveta dosta kasno i tako ga izbegne. Plod je krupan, čvrst, može lako da se skladišti, čak je i poželjno da jedno vreme odstoji kako bi dozrela, jer je takozvano klimakterično voće. Ipak, ono što je problem sa dunjom jeste jedna bolest ervinija. U pitanju je bakteriozna plamenjača protiv koje se jako teško boriti zato što ne postoje postoje preparati koji je u potpunosti eliminišu i jedino rešenje jeste rezidba, odnosno odbacivanje obolelih grana. Leskovačka dunja je njoj jako podložna, toliko da je na jugu naše zemlje odakle ova sorta i potiče veliki broj voćnaka u potpunosti povađen. Tamo je više nema smisla saditi, postoje neke bugarske sorte koje su otpornije, ali su lošije za preradu. Leskovačka ima najlepšu aromu i ljudi koji se bave preradom tvrde da je od nje rakija najlepša – objašnjava Damnjan.
Kako kaže i ervinija je problem koji može da se prevaziđe ukoliko su stabla stara više godina, međutim ako su u pitanju stabla koja se još uvek formiraju s obzirom da mora da se odseče minimum 30 do 50 zdravog tkiva, ona je pogubna.
Velika investicija za Salaščanina je bila podići voćnjak, a pun prinos, pa i konkretnu zaradu očekuje tek za nekoliko godina.
-Kada se sve sabere i oduzme, bilo je puno ulaganja, prvo sam morao da obezbedim plac, a zatim i dobro da pripremim zemljište, što je zahtevalo dosta vremena, odnosno višestuko đubrenje, oranje, tanjiranje, podrivanje, a tek naposletku je usledila sama sadnja. Inače, jabučaste voćne vrste već u drugoj godini mogu da daju plod, ali ja ne želim do ga bude do četvrte godine i baš zbog toga sam nedavno izvršio hemijsku proredu sa aluminijumom. Generalno ne bi trebalo voćke puštati da rađaju tako rano, tačnije sve dok se biljka potpuno ne formira, jer ako prerano dozvolimo da se optereti plodom ona zakržlja, ostane nedovoljno razvijena. Pun rod očekujem tek u šestoj godini – priča voćar koji je do sada obavio i prolećnu rezidbu, prihranu preko lista, zalivanje…
Znanje stečeno tokom studija za Damnjana je, kako ističe, od neprocenjivog značaja, te se i sada vrlo često desi da se konsultuje kako sa literaturnom, tako i sa nekadašnjim kolegama.
-Iako sam uvek više voleo praktični rad i angažovanje na terenu, bez teorije ne može da se uđe u neku suštinu voćarstva. Nažalost nisam završio studije, ostalo mi je sedam ispita koje treba da položim. Malo sam se, moram priznati bio i ulenjio, zatim sam se zaposlio, pa dobio i dete, tako da su studije stavljene na čekanje, ali da nisam stekao znanje koje jesam, mislim da se nikada ne bih upustio u sve ovo. Vrlo često i sada uzmem stručnu literaturu ukoliko imam određenih nedoumica ili nepoznanica, pogotovo kada je u pitanju zaštita bilja. Znam dosta toga, ali ne sve. Sa dunjom sam se ranije slabije sretao na terenu, pa sam morao dobro da proširim svoje znanje, a to sam pored literatre radio i kroz razgovor sa voćarima koji imaju u toj oblasti iskustva. Bitno je biti u toku, pratiti biljke i ukoliko se primete neke promene odmah reagovati. Nadam se da će moj voćnjak biti zdrav, a ja ću dati sve od sebe da tako bude – zaključuje Salaščanin.
D.Tufegdžić
