Piše: Nemanja Milošević
Prošlo je već neko vreme otkako su se u našim prodavnicama pojavili artikli sa oznakom “Bolja cena”. S tim u vezi, čini mi se da je došlo vreme da polako saberemo utiske.
Na samom početku, kao što sam već i pisao, bio sam skeptičan. Ne zbog toga što ne podržavam sniženje cena generalno, pa koji god proizvodi bili u pitanju, nego iz razloga što znam koliko smo, kao narod, skloni marifetlucima raznih vrsta.
Uprkos tome što bih, lično, promenio asortiman proizvoda koji treba da nose gore pomenutu oznaku, dajući primat mesu (logično), mislio sam da će najavljivana pojeftinjenja svakako pozitivno uticati na moj i kućni budžet mojih sugrađana. Ali, loše sam mislio…
Brojni marketi su prihvatili ovu akciju i na svoje rafove istakli “Bolje cene”, pa sam, obilazeći ih, rešio da i sam uštedim neki dinar, jer, trebalo bi da su pojeftinili neki proizvodi koje svakodnevno koristim. Jedini problem je, na nesreću trgovaca, u tome što vrlo dobro pamtim cene. Kao slon.
Šta je po sredi? Pa, analizirajući stare i “nove” cene, došao sam do zaključka da je u moru “sniženih” proizvoda, zapravo pojeftinio samo parizer. I to, samo u nekim radnjama.
Raspitujući se, saznao sam da u dogovoru sa državom, trgovci koji su se uključili u ovu akciju po sopstvenom nahođenju mogu da odaberu proizvode koje će prodavati po “nižim” cenama. I to je sasvim u redu. Ali, postavlja se pitanje da li su te cene zaista niže?
Uzmimo za primer mleko. Pre ove akcije, ja sam ga kupovao po 100 dinara. Ono klasično, sa 2,8 posto mlečne masti. Međutim, kako je akcija počela, tako je mleko od 1,6 posto mlečne masti (koje je koštalo isto kao i ono od 2,8), pojeftinilo na 95 dinara. Istovremeno, obično mleko od 2,8 posto “skočilo” je na 140 dinara. Dakle, dolazimo do zaključka da trgovac time što je podigao cenu prodavanijem proizvodu, jednom litrom običnog mleka “pokriva” devet litara onog na sniženju, što znači da kupci u globalu nisu dobili ništa jeftinije, kao i da je trgovac ostvario ekstra profit ne samo razlikom u ceni, nego i većim prometom mleka od 1,6 posto mlečne masti, koje je, ruku na srce, ranije retko ko kupovao.
Ali, kod mleka je bar došlo do neke promene u cenama. Ipak, postoje i proizvodi čija cena je ostala apsolutno nepromenjena. Na primer, pakovanje od 200 grama jedne solidne kafe je pre akcije koštalo 200 dinara. A, kako je akcija počela, na tu istu cenu od 200 dinara samo je nakačena oznaka “Bolja cena”. Dakle, nije se promenilo ništa, bar kada je cena u pitanju. Međutim, tu je proradio mentalitet prosečnog potrošača, pa je promet te iste kafe nenormalno skočio. Toliko da je već nedeljama uopšte nema na rafovima, što svedoči u prilog činjenici da ni narod, koliko god kukao na inflaciju, do sada uopšte nije gledao cene.
Kad sam već kod nepromenjenih cena, moram da spomenem i cenu krompira, koji bi u skladu sa akcijom trebao da košta 60 dinara po kilogramu. Ali, u prodavnicama je njegova cena mahom i dalje nekadašnjih 100 dinara, takođe sa nakačenom oznakom “Bolja cena”?! Tek ponegde je moguće naći zaista jeftiniji krompir, ali, samo na džak od 10 kilograma. Rekoh, nema veze, poješće se. Pružih ruku da prepipam taj krompir u džaku, da vidim da li je dobar. Kad, narode, eto belaja. Kako sam proturio prst kroz onu mrežicu, tako mi je isti upao u truo krompir. Jedva sam se nekako izbrisao…
Nego, da ne bude da opet nešto zanovetam. Moram priznati da jabuke na akciji i nisu toliko loše. Za rakuju su dušu dale. Ne pomerio se s mesta ako lažem.
I opet bih mogao da nabrajam u nedogled. Ali neću. Samo ću još jednom napomenuti da ovu akciju u principu podržavam, ali da bi o njenom sprovođenju trebalo da se povede malo više računa. Dakle, ništa ja od ovoga ne bih pisao, kada bi trgovci zaista spustili cene označenim artiklima, ili kada bi oni artikli koji su zaista pojeftinili bili makar bezbedni za konzumiranje. Koliko znam, buđ ne valja za stomak.
