Кada je hladna, kažu da je ukusnija od sladoleda. Slatka, mirisna, osvežavajuća – lubenica je mnogima omiljena poslastica u vrelim letnjim danima. Bilo da se seče na kockice ili kriške, teško joj je odoleti, a kako kaže 34-godišnji Aleksandar Savatić iz Ogara, iza svake lubenice stoji višemesečni predan rad.
Savatići ukupno obrađuju 25 hektara zemlje, pa se na njihovim posedima mogu naći pre svega tradicionalne ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, međutim dobar deo zemlje rezervisan je i za bostan.
-Nekada je u Ogaru bilo dosta bostandžija, međutim vremenom nas je bivalo sve manje, sve dok se uzgoj nije sveo na samo nekoliko kuća u selu. Inače, moja porodica se tim poslom bavi decenijama unazad, tako da sam ja samo nastavio stopama svojih roditelja. Poslednjih godina smo značajno unapredili proizvodnju i mogu da se pohvalim da ostvarujemo sjajne prinose, pa smo tako prošle sezone imali i do 100 tona po hektaru – kaže Aleksandar.
Računica je bila dobra, dodaje da se ne žali, te upravo zato ove godine površine pod lubenicom biće značajno uvećane.
-Od 25 hektara koliko obrađujemo, šest hektara planiramo da bude pod lubenicom. To je duplo više nego prošle godine, a na taj korak smo se odlučili prvenstveno jer smo imali dobru računicu, a i zbog činjenice da se ne svrstavamo u velike ratare. Oni koji žive isključivo od te grane poljoprivrede poseduju ili obrađuju veliki broj hektara, a mi nemamo toliko puno zemlje. Baš zato, maksimalno polažemo u bostan, konstantno unapređujemo proizvodnju i mislim da smo je doveli na jedan zavidan nivo. Upravo takva proizvodnja može donekle da garantuje i zaradu, kvalitet je i dalje na ceni – priča Aleksandar.
U uzgoj bostana uključena je celokupna porodica Savatića, i to dve kuće ove familije.
-Posla ima tokom većeg dela godine, a pored mene i mojih roditelja angažovani su još stric, strina i njihov sin. Po potrebi u pomoć nam pritekne i nekoliko radnika. Obiman je to posao. Sa prvim aktivnostima mi smo počeli već u martu mesecu. Prvo smo se odlučili za sorte, pa smo pribavljali semena, đubriva, zatim se krenulo sa plasteničkom sadnjom, već u aprilu rasad iznosimo na njivu, a u zavisnosti od toga da li je u pitanju rana, srednje rana ili kasna proizvodnja postoje određeni termini koje treba da ispratimo. Takođe, od toga zavisi i kakvu zaštitu stavljamo. Primera radi, rana sorta je dvostruko zaštićena – biljke idu pod takozvanu agril foliju i tunel. Naša proizvodnja je tako koncipirana da imamo u kontinuitetu lubenice, od početka leta, pa do kraja – objašnjava naš sagovornik.
Aleksandar kaže da postoji velika razlika u kvalitetu između domaće i lubenice iz uvoza.
-Кod lubenice najbitnije je da je sveža, a ona iz uvoza teško da to može biti, prvo zbog puta, drugo, jer ne znamo kada je tačno i ubrana. Mi lubenicu ne beremo ukoliko nemamo dogovoren otkup, znači ona je ponuđena u prodaju sveža – dodaje on.
Savatići uzgajaju dve sorte lubenice, staru crnu i šarenu lubenicu, a kakvog će kvaliteta biti zavisi umnogme od toga kako se pristupi poslu.
-Lubenica iziskuje dosta truda, rada, energije. Prosto, kultura je takva da traži pažnju, posvećenost, fizički rad. Od marta, odnosno aprila, svakodnevno smo na njivama i pratimo rast i razvoj biljke iz faze u fazu, sve do ploda – nastavlja mladi bostandžija.
Кljuč proizvodnje kvalitetnih lubenica, Aleksandar smatra da leži u površini na kojoj se uzgaja, odnosno u promeni površina, te ističe da je važno menjati njivu svake godine, jer se radi o biljci koja dosta iscrpi zemlju.
-Meni je neverovatno da lubenica ne bude slatka, to se kod nas ne dešava, jer ukoliko se lubenica seje na zemlji gde nije bila prošle godine, pa se ispoštuju sve agrotehničke mere, dobije sunca i vode koliko je biljci potrebno, plod ne može da omane. Bar je naše dosadašnje iskustvo tako pokazalo, a prinos i zadovoljni kupci to potvrđuju – priča Savatić.
Ipak, neophodno je pratiti trendove, ići u korak sa vremenom, stalno se edukovati i biti spreman na uvođenje noviteta.
-Кako kažu – novo vreme, novo seme. Moramo da se osvrćemo oko sebe, da usvajamo nova znanja i da ih primenjujemo, jer samo tako možemo očekivati boljitak. Proizvodnju treba unapređivati na sve načine, a jedan od njih je i sa novom mehanizacijom, pa bih tu da pomenem da sam uz pomoć države, kao i Svetske banke prošle godine obezbedio novi traktor, plug, setvospremač i prskalicu – kaže Aleksandar i poručuje mladima da prate konkurse svih nivoa vlasti, resornih sekretarijata i ministarstva.
Za kraj, što se samog plasmana lubenice tiče, bostandžija kaže da se kroz drugi posao kojim se bavi duže vreme, a to je komercijala, dobro povezao sa brojnim marketima, te da u tom smislu nema problema. Dobar proizvod je, ipak, dodaje on, najbolja reklama.
D. Tufegdžić
