U predlog zakona ubacio sam naša iskustva koja su se pokazala dobra na terenu, jer su samo u Mitrovici i u Kruševcu hitne službe povezane radio vezom. Što se tiče lokalne radio veze, nju u Sremu imaju jedino Mitrovica i Ruma, a u planu je da je dobije i Irig, tako da bi Mitrovica i Srem trebali da budu primer dobre prakse za ostale opštine u Srbiji – kaže prim. dr Goran Perge o predlogu novog zakona o radu službe hitne pomoći
Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema ni jedan akt kojim se uređuje oblast rada hitne medicinske pomoći i nikada ga nije imala. Na skoro 40 odsto teritorije Srbije nisu organizovane adekvatne službe hitne pomoći, što znači da više od milion stanovnika nema pristup hitnoj zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta.
Iz tog razloga je grupa lekara, među kojima je i primarijus doktor Goran Perge, specijalista urgentne medicine i lekar Službe hitne pomoći u Sremskoj Mitrovici, napravila i predala nadležnima predlog zakona koji bi regulisao tu oblast.
Dr Perge ističe da prema pravilniku Ministarstva zdravlja samo opštine koje imaju više od 25.000 stanovnika mogu da imaju svoju službu hitne pomoći, tako da manje sredine imaju, recimo, ukupno šest ili deset lekara u celom domu zdravlja, ali i pored toga moraju da imaju 24 sata obezbeđenu hitnu pomoć.
– U tom slučaju, ako se primi hitan poziv, pošto preko dana nemaju opredeljenu ekipu koja će to da radi, onda iz opšte medicine lekar i sestra koji su na svom radnom mestu napuštaju ambulantu i idu na teren. Takođe, postoje i neke ustanove koje u okviru hitne pomoći uopšte nemaju vozni park, nego je on opredeljen u tehničku službu tako da oni svaki put moraju pitaju da im se ustupi vozilo, a pre nego što krenu na teren gube vreme jer najpre svu opremu trebaju da stave u vozilo. Takođe, problem predstavlja i to što nisu objedinjene službe hitne pomoći, policije, vatrogasaca, pa kad se desi, na primer neka saobraćajna nesreća na auto putu potrebno je desetak minuta da se obaveste svi jer se komunikacija obavlja mobilnim telefonom, odnosno ne postoji centralizovani sistem poziva, a to je upravo ono što se u ovom zakonu predlaže – priča o problemima u organizaciji službe hitne pomoći u Srbiji prim. dr Goran Perge, specijalista urgentne medicine.
Prema njegovim rečima, situacija u Sremu po ovom pitanju je nešto bolja nego u ostalim delovima zemlje, a nedavno je u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici održan sastanak predstavnika svih opština, gde se razgovaralo o tome da se na nivou saobraćaja umreže sve hitne službe.
-U predlog zakona ubacio sam naša iskustva koja su se pokazala dobra na terenu, jer su samo u Mitrovici i u Kruševcu hitne službe povezane radio vezom. Što se tiče lokalne radio veze, nju u Sremu imaju jedino Mitrovica i Ruma, a u planu je da je dobije i Irig, tako da bi Mitrovica i Srem trebali da budu primer dobre prakse za ostale opštine u Srbiji. Iako nemamo zvaničnu zakonsku proceduru po tom pitanju, naša Služba hitne medicinske pomoći pri Domu zdravlja Sremska Mitrovica je dobro organizovana. A kada je reč o lečenju pacijenata, nadležno Ministarstvo je hitnu pomoć prepoznalo kao sekundardnu zaštitu u primarnim ustanovama i to predstavlja problem, jer zbog toga imamo sasvim drugu paletu lekova, iako nama trebaju lekovi koji brže deluju, a koje zdravstveni fond ne prepoznaje za nas. Zbog toga ustanova sama iz svojih sredstava mora da kupi lekove koji su nam potrebni jer je nemoguće raditi bez njih – objašnjava dr Perge.
Predlog u zakonu je više ne bude teritorijalna podela kao do sada, nego da na nivou okruga postoje dispečerski centri koji će da prate sva vozila i da bude radio vezom umreženi sa njima.
-U Mitrovici je situacija specifiča jer mi imamo problem sa auto putem, pošto je naše pokrivanje terena do Šašinaca, a posle taj deo pokriva Ruma. U slučaju da se, recimo, desi neka nezgoda koja je na severnoj traci, na 500 metara od naše naplatne rampe mi onda moramo da odemo do Rume pa da napravimo krug na ovu stranu, iako bi ekipa iz Rume duplo brže stigla do mesta nesreće. Takođe ni prema Šidu nemamo jasno određenu granicu, tako da hitna pomoć ubuduće ne bi smela da bude teritorijalno orijentisana kao što je sada, bez saradnje među rubnim službama. Jer, kada bi prešli na regionalni dispečerski centar, onda bi dolazilo najbliže vozilo, pošto bi dispečer video koje mu je vozilo najbliže i koga će da aktivira – ističe dr Perge.
Na pitanje ko se javlja na telefon hitne službe, on kaže da ni to nije uopšte definisano ni na koji način, što će pokušati da se reši novim zakonom. U većim ustanovama postoje dispečerske službe pa se javi lekar ili tehničar, ali da kada se radi o domovima zdravlja bez službe, nekad se na telefon hitne pomoći javlja čak i operater na centrali, koji nije medicinski radnik.
-Kada neko pozove hitnu pomoć može da se javi problem sa dve strane, a to je nedostatak edukacije građana i nedostatak obuke medicinskog tima. Što se tiče građana, oni moraju da shvate da je standard da razgovor traje dva minuta, te bi bilo najbolje ako tehničar ili lekar koji su se javili dobro vode razgovor, samo da odgovaraju na pitanja. Kada je reč o medicinskom timu, onaj ko se javi mora bude iskusan i on mora da vodi razgovor, a ne da priča sa onim ko zove. Jer, nije svaki poziv prvi red hitnosti, a novi zakon, takođe, i to reguliše. Prvi red hitnosti znači da ekipa mora odmah da krene, drugi da može da krene u roku od pola sata-sat, a treći su oni koji treba da čekaju – kaže dr Goran Perge i dodaje da u mitrovačkoj Službi hitne pomoći trenutno imaju povećan broj pacijenata koji su zdravstveno zapušteni, pošto zbog korone nisu bili u mogućnosti da idu na redovne kontrole.
Sanja Mihajlović
Sistem 112
Sistem 112 je evropski telefonski broj za hitne slučajeve. Poziva se da bi se kontaktirale hitne službe (hitna medicinska pomoć, vatrogasci i policija), u svim zemljama Evropske unije. Radi se na tome da sistem 112, koji je u Srbiji predviđen kao obaveza još u zakonu iz 2018. godine, zaživi kako bi se najbolje reagovalo u najrazličitijim hitnim i vanrednim situacijama.
Važno je da građani imaju na umu da se uvek i sa mobilnog i sa fiksnog telefona zove samo 194, bez pozivnog broja mrežne grupe.
