• sreda, 28. septembar 2022.
Pet ari isplativije od hektara
Društvo | Poljoprivreda | Sremska Mitrovica
0 Komentara

Pet ari isplativije od hektara

26. maj 2022. godine

Salaščani Svetlana Nikolajević, zajedno sa ćerkom Jelenom i zetom Miletom Mihajlović od prošle godine bavi se proizvodnjom krastavaca kornišona. Prva sezona za njih je bila vrlo uspešna i isplatila se, te se nadaju da će i nastupajuća biti podjednako dobra.

Pre nego što su se upustili u priču sa korinišonima, Svetlana priznaje, nisu se puno raspitali o pojedinostima, ali su želeli da pokušaju, jer kao i na sve i na njih je epidemija virusa kovid 19 ostavila negativne posledice, te su tražili način da za svoje domaćinstvo obezbede dodatna novčana sredstva.

-Čuli smo da krastavčići mogu biti prilično isplativi, kao i da bi ostvarili zaradu nisu potrebne velike površine, a ni celodnevno angažovanje, što nam je odgovaralo. Prošle godine smo se porodično dogovorili da podignemo zasad na parceli koju imamo nedaleko od naše kuće, pa da vidimo kako ćemo proći, jer ne znaš dok ne pokušaš. Sada se međusobno šalimo i govorimo da smo znali da će epidemija virusa korona toliko potrajati mi bi se u taj posao upustili i ranije – počinje Svetlana.

Ona dodaje da su zasad podigli kroz saradnju sa jednom kompanijom koja im je obezbedila celokupan repromaterijal.

-Rasada, prihrana i stručni saveti su nam obezbeđeni od strane našeg, da se tako izrazim, partnera, što znači da nismo imali velikih ulaganja, bar ne u finansijskom smislu, parcela je naša, rad je naš, voda koju koristimo za zalivanje. Sve to nam pogoduje, jer imamo siguran plasman robe, s obzirom da kompanija sa kojom sarađujemo otkupi celokupan rod i kroz taj otkup naplati i ono što su bila početna ulaganja – kaže Salaščanka.

Njena ćerka Jelena objašnjava da posla oko krastavčića ima, ali taman toliko da njih troje zajedno mogu sve da postignu.

-U bašti imamo pet ari, ta površina nam se učinila kao jako pogodna, prvenstveno jer je sa jedne strane u blizini naše kuće, a sa druge dovoljno je mala da nas troje možemo sav posao da završimo sami, odnosno velika da ostvarimo zaradu – priča Jelena.

Кornišoni se, nastavlja ona, rasađuju početkom maja meseca, a berba počinje već krajem juna i traje sve do početka septembra.

-Кod kornišona jako je važno biti tačan i sve raditi na vreme – rasaditi, tretirati, brati. Mi oko svega toga ne moramo da razbijamo glavu, jer stručnjaci kompanije sa kojom sarađujemo sve to nam jave putem sms poruke, a jednom nedeljno nas i obiđu. Za krastavčiće je takođe vrlo značajno zalivanje, što činimo svaki dan – kaže dalje Jelena.

Salaščanka ističe da su vrlo zadovoljni prethodnom sezonom, te da su na pet ari imali pet tona prinosa i da je njihova računica bila u velikom plusu.

-Slobodno mogu da kažem da smo ostvarili finu zaradu, kada smo sve stavili na papir ispostavilo se da smo mi više zaradili od kornišona na tom našem malom placu, nego na hektaru kukuruza. Inače, što se tiče fizičkog rada, koji manje – više niko u poljoprivredi i ne računa, bilo ga je, ali moram biti iskrena i reći da nije prenaporno i neizdrživo, zaista mi nismo imali potrebu da radimo od jutra do mraka. Imamo sistem za zalivanje kap po kap, što nam umnogome olakšava posao, a što se tiče branja sve prilično lako postignemo. Sa branjem ne krećemo rano kako bi izbegli rosu, što znači negde oko pola osam – osam, a završimo do 1, možda malo kasnije. Bere se svaki dan (sem kada se krastavčići tretiraju) i svaki dan kompaniji sa kojom sarađujemo predajemo celokupan prinos. On se tamo sortira po klasama i na osnovu toga vrši se isplata – objašnjava ona.

Za kraj Svetlana, Jelena i Mile su jednoglasni u tome da za sada svoju proizvodnju neće proširivati, za tako nešto mišljenja su nema potrebe, jer veće površine oni sami ne bi uspeli da opsluže.

D. Tufegdžić

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: