Tata, je l` istina? – dočekala je četrnaestogodinja Ljiljana oca još na ulici.
-A šta to – činio se nevešt Rajko Međedović.
-Pa to što svi pričaju: da ćeš ići kod druga Tita u goste kad mu bude rođendan.
To su Rajka pitali mnogi Martinčani. Čestitali mu i – udvostručili promet u zadružnom restoranu. Nek se zna da naš Rajko ide kod Tita! To veče, a i kasnije, dugo se većalo šta bi Rajko trebalo da kaže Predsedniku Republike. Zaključeno je da to on sam odluči uz napomenu da ga pozove u Srem. Ako ne baš u Martince – bar do Mitrovice. Da ga vide i čuju…
Tridesetdvogodišnji traktorista u martinačkom pogonu PIК-a “Sirmijum” biće sutra gost Predsednika Republike u Beogradu. Predstavnik sremskomitrovačkog Кombinata i sremske poljoprivrede. Кada mu je to saopšteno na godišnjoj konferenciji Sindikata PIК-a, bio je – priznaje – ošamućen od iznenađenja i sreće.
-Ni sam ne znam od kada i koliko to želim -priča Rajko. Još od 1947. godine kada sam bio na izgradnji pruge Šamac – Sarajevo i u Železničku. Nekoliko puta pokušavao sam i da mu pišem, ali nekako nisam bio vičan tome pa sam odustajao. A sada – ne mogu da zaspim. Sve mislim: e, Rajko, Rajko…. ispunila ti se najveća želja u životu, a ti tek sada nemaš mira. Smislio sam i šta ću mu reći, ako budem u prilici, a gledaću svakako da budem.
Vrućina i prašina…
Na pruzi Šamac – Sarajevo Rajko Međedović je učio za električara. Кada je pri kraju kursa jedan njegov drug pao sa bandere – Rajko se opredelio za zemlju. Napustio je ovaj i završio drugi kurs: postao je traktorista. Radio je u Seljačkoj radnoj zadruzi u selu, a posle vojske zaposlio se u Zemljoradničkoj zadruzi. Njagovi rukovodioci i drugovi na poslu kažu da je uvek među najboljima. Po mrazu i kiši, po vrućini i prašini. Stručnjak je za sve traktore i sve mašine, uvek spreman da svakoga posavetuje i da ga pomogne. U žetvi radi na kombajnu, peče se na suncu i guta prašinu, ali – i najviše zaradi, jer najviše uradi.
Član je Saveza komunista od pre devetnaest godina, aktivan društveno-politički radnik u selu, odbornik Skupštine opštine, na primer mlađim radnicima i učenicima. Za svoje godine – suviše je ozbiljan, čak pomalo namrgođen.
Volim ja, ljudi, šalu i viceve – brani se Rajko – ali nema se uvek vremena za to. Samo zimi… kad je manje posla, a više `ladovine.
Ni noćas Rajko sigurno neće spavati. Sutra treba ići u Beli dvor, na prijem i razgovor. Traktorista iz Martinaca čestitaće Predsedniku Republike rođendan, poželeti mu dobro zdravlje i dug život i na kraju će ga pozvati u Srem.
-Odavno nije bio ovamo kod nas – kaže Rajko – pa verujem da će prihvatiti poziv. Videćete da će nam drug Tito uskoro doći u goste…
T. Đurić
