Multipla skleroza je autoimuna, hronična bolest, kao i svaka druga, za koju ima leka, koja nije strašna kao što se priča o njoj, sa kojom čovek živi normalno, sa kojom igraš, pevaš, trčiš, udaješ se, ženiš, rađaš decu i sve radiš kao i svi ostali ljudi, samo što pre svega toga moraš naučiti da poštuješ i ceniš sebe i slušaš svoj organizam – kaže Jelena
Jelena Malić iz Šida nikada neće zaboraviti 28. mart prošle godine. Iako je izgledalo kao da je to samo još jedno od uobičajeno lepih večeri provedenih sa prijateljima, nakon čega je usledilo spremanje za posao i sutrašnji dan, kada je legla u krevet Jelena je odjednom osetila trnjenje leve ruke i neodređeni bol.
-Ja sam neko ko nikada ne paniči i nikada se nisam bojala bola, jer je on prolazan kao i sve, ali tada, po prvi put javlja mi se panika, kao kad „blinka“ crvena lampica u automobilu, kad čovek oseća nelagodu i zna da nešto nije u redu, a ne zna šta je tačno. Telo alamira da je neka novina nastupila u organizam i upravo taj moj prvi osećaj i intuicija bili su nepogrešivi. Uspela sam da se umirim, nakon nekoliko minuta sve je prošlo i zaspala sam. Nisam ni slutila da je to zapravo samo zatišje pred buru koja me očekuje. Sledećeg jutra osetila sam da sa nogom nešto nije bilo u redu. Trnula je i imala sam oslabljen intenzitet na bol, toplo i hladno. Pomislih da je to sigurno od spavanja i nezgodnog položaja. Pripisujem to lošoj cirkulaciji, baš kao i lekar opšte prakse koji me je pregledao 2-3 sata posle buđenja. Međutim, trnjenje noge ne popušta ni posle pet dana i isto toliko injekcija. Idemo dalje. Fizijatar, fizioteraput, neurolog, neuropsihijatar… Rentgendski sinmak kičme pokazuje da je sve u najboljem redu, ali kako vreme odmiče, stanje se pogoršava. Trnjenje se širi na lumbalni i torakalni deo kičme, nakon nekoliko dana opet se javlja bol u levoj ruci, pa nakon nekoliko sati prestane. Bile su to tri nedelje agonije…- ovako opisuje početak prvih simptoma multipla skleroze 22-godišnja Jelena.
Nakon toga, još jedan datum se upisao u njen kalendar značajnih dana. Bio je to 16. april, kada joj se život se menja iz korena. Naime, kineski doktori iz Bijeljine, koji su inače već tri puta do tada spasili nekoga iz njene porodice, pojavljuju se ponovo kao anđeli čuvari. Tog dana, oni su spasili Jelenu.
-Ulazim u njihovu ordinaciju, gde doktor po mom pogledu zna o čemu se radi. Hitno me šalje na MRI glave i tog dana ja zvanično upozajem moju „najbolju drugaricu“, multiplu sklerozu. Znam da ljudi kada čuju za ovu bolest automatski pomisle da je to „ona neizlečiva bolest za koju nema leka i koja vodi do invaliditeta“. E, pa ja sam pravi primer da to nije istina, jer je MS autoimuna, hronična bolest, kao i svaka druga, za koju ima leka, koja nije strašna kao što se priča o njoj, sa kojom čovek živi normalno, sa kojom igraš, pevaš, trčiš, udaješ se, ženiš, rađaš decu i sve radiš kao i svi ostali ljudi, samo što pre svega toga moraš naučiti da poštuješ i ceniš sebe i slušaš svoj organizam. Кada sam videla nalaze magnetne rezonance tog dana, prvo suočavanje nije uopšte bilo ni strašno ni teatralno, samo sam se u tom trenutku prekrstila, zahvalila Bogu i zamolila ga da sve od tada bude volja njegova i neka bude ono što mora i što je najbolje za mene i sve nas. Кao povratnu informaciju, iste sekunde, brzinom munje dobila sam neverovatnu snagu, hrabrost, smirenost i trpeljivost, koja je svakog dana i do dana današnjeg bivala sve veća. Nakon samo tri dana dolazim u Beograd kod neurologa dr Žarka Petrovića, čoveka koji mi je potvrda da sve dolazi po volji Božijoj. On mi je najveća podrška, pored mojih roditelja i najmilijih ljudi. To je lekar pun ljubavi, milosti, radosti, empatije i skrušenosti. Istog dana primila sam prvu od pet impulsnih terapija i nakon poslednje bila sam opet na svojim nogama kao i pre – priča Jelena.
Uz podršku dr Petrovića, ova mlada devojka puna vere, snage i pozitivne energije, koračala je ka cilju, a to je dobijanje imunomodularne terapije. Iako u Srbiji trenutno ima 12.000 registrovanih obolelih od MS od kojih polovina čeka istu, njen doktor je od prvog dana bio ubeđen da će Jelena do kraja godine već imati svoj lek.
I treći datum, upisan u njen kalendar značajnih dana bio je 25. oktobar 2021. godine.
-Zvoni telefon, divan glas sa druge strane žice javlja mi da 27. oktobra mogu da preuzmem svoju terapiju u Novom Sadu. 27. oktobra? Na praznik Svete Petke? Da li je slučajnost što sam baš dan pre odlaska kod kineskih doktora bila u manastiru Svete Petke? Mislim da se ništa ne dešava slučajno u životu, sve se dešava po Božijoj promisli. Ima li srećnija osoba u tom trenutku od mene? Nema! Da li dvadestdvogodišnju devojku koja se 18 godina bavi aktivno folklorom, etno pevanjem, novinarstvom, koja živi 200 na sat, jedna mala „multiplica“ može uskratiti za nešto u životu? Naprotiv, moja „najbolja drugarica“ mi je samo poboljšala kvalitet života. Ljudi koji su me pre nje okružavali, selekcionisali su se sami i hvala im na tome, ostali su oni koji su vredni mene i moje ljubavi i došli su novi…Sada više vodim računa o sebi. Naučila sam uz nju da ništa ne moram sad i odmah i da za sve ima vremena. Živim lepše, hranim se zdravije, još više sam aktivnija, radim stvari koje me ispunjaju i za koje pre nisam imala vremena jer sam konstantno negde žurila, jurila, radila tri posla odjednom. Sada više volim život. I pored svih ovih lepih stvari, zašto bih imala uopšte potrebe da mislim negativno i da imam strah? Za samo osam meseci su mi se pokazali simptomi bolesti, koji se kod nekih ljudi pojave veoma kasno, a ja sam, Bogu hvala, imala sreću. Nakon tri nedelje od ispoljavanja simptoma primila sam impulsne terapije koje su zaustavile tok daljeg širenja zapaljenskog procesa i vratile me ponovo svakodnednom životu i nakon tri nedelje mi je dijagnostikovana bolest. Nakon sedam meseci od uspostavljanja dijagnoze, ja sam dobila svoj lek. Ovo je moja hronologija, koja se značajno razlikovala od toga kako se nekad uspostavljala dijagnoza, koliko je dugo vremena trebalo da se pronađe problem kod pacijenta, a posebno što nekada zaista nije postojao lek u Srbiji. To što ja imam multiplu, ne mora nužno da znači da ona ima mene! Život je lep, dijagnoza nije prognoza – kaže sa osmehom Jelena.
Svaka bolest koja se otkrije na vreme je izlečiva. Iako MS važi za bolest koja je neizlečiva, ova hrabra devojka, ipak, veruje u suprotno i kaže da je Bog svemoguć i da su čuda moguća ako verujemo u njih.
S. Mihajlović
Foto privatna arhiva
