• nedelja, 17. oktobar 2021.
BERBA KUKURUZA NA SREMSKIM POLjIMA: Prinos šarolik, cena solidna
Društvo | Vesti | Poljoprivreda
0 Komentara

BERBA KUKURUZA NA SREMSKIM POLjIMA: Prinos šarolik, cena solidna

5. oktobar 2021. godine

Na sremskim poljima uveliko je u toku berba kukuruza. Prinosi su šaroliki, a rodom su jedino zadovoljni vlasnici njiva koje je suša zaobišla i oni koji poseduju savremene sisteme za navodnjavanje.

Iz resornog ministarstva procenili su da će prosečan rod biti od šest do 6,2 tone po hektaru i da će u odnosu na prethodnu godinu biti manji za 20 do 23 odsto, ali da će to biti u rangu desetogodišnjeg proseka i „preko toga“.

Sličan prosečan prinos očekuju i u Udruženju „Žita Srbije” uz procenu da će ukupan rod kukuruza u Srbiji ove godine biti oko šest miliona tona što je znatno manje od prošlogodišnjeg rekordnog roda, pa će ove godine za izvoz preostati oko 1,5 milion tona kukuruza.

Zalivni sistem smanjuje gubitke

Đorđe Božić, poljoprivrednik iz Buđanovaca kukuruz je ove godine sejao na 15 katastarskih jutara zemlje. Sušna sezona nije u velikoj meri poremetila njegove planove, jer je na vreme postavio zalivni sistem kap po kap, pa je sada nakon žetve spokojan jer nije bilo drastičnih gubitaka, koji bi mogli biti daleko veći da se oslonio samo na nebo, koje je ovog leta bilo vedro više nego što je to poljoprivrednicima odgovaralo. Berbu kukuruza je obavio na vreme.

– Prinos je u proseku 4,3 tone po katastarskom jutru. Nisam baš u potpunosti zadovoljan, ali ovo je prosek na zalivanim i nezalivanim površinama. Tamo gde sam uspeo da zalijem rod, prinos je bio 5,46 tona po katastarskom jutru, a na nezalivanim površinama 3,5 tona po katastarskom jutru. Izgubio bih oko 2 tone po jutru da nisam zalivao kukuruz. Kvalitet zrna je dobar za ovu godinu, ali hektolitar na nezalivanom kukuruzu je dosta manji. Hektolitar nije toliko značajan parametar kod kukuruza, koliko je kod pšenice. Ipak se nešto spasilo, pa ne mogu da budem nezadovoljan. Koristio sam DKC sortiment, odnosno hibride koji su poznati po ranom otpuštanju vlage, što znači da se kukuruz skida ranije, ne čeka se jesenja kiša, pa su uslovi za skidanje daleko bolji, kaže Đorđe Božić.

Svoj kukuruz predaje kod otkupljivača iz Vognja sa kojim je poslovno vezan dugi niz godina i sa kojim ima uspešnu saradnju. To znači da postiže dobru cenu u datim okolnostima, rokove isplate i generalno dobru saradnju i poslovni odnos. Predao je ceo rod, s obzirom na to da nema stoke u svom gazdinstvu.

– Cena skinutog kukuruza se kreće između 25 i 26 dinara po kilogramu. To je solidna cena, jer će ona nadomestiti nešto slabiji prinos. Koliko čujem, u okolini je prinos oko 3,5 tone i pitanje je koliko će tim ratarima cena nadomestiti deo  gubitka ovogodišnjeg roda, dodaje Božić.

Uslovi za žetvu na njegovoj njivi su kaže bili dobri, njive su suve i omogućeno je lako kretanje mehanizacije koju koristi uslužno. Sledeća operacija koju će sprovesti na svojim parcelama je usitnjavanje žetvenih ostataka, odnosno tanjiranje, koje će izvoditi dva puta. Rani hibridi kukurzua će omogućiti pravovremenu pripremu zemljišta za setvu pšenice koja će uslediti u oktobru u optimalnom roku, bar kada su njegove parcele u pitanju. U pitanju je takozvana redukovana obrada zemljišta za koju se Đorđe Božić opredelio. Pšenicu će sejati na tih 15 jutara sa kojih je uspešno skinuo kukuruz.

– Na sve to dodajem da žetvene ostatke ne palim, nego se pridržavam struke i agrotehničkih mera, kao i toga da na svojim parcelama paljenjem ne uništavam potrbne mikroorganizme u zemljištu, a takođe i ne izazivam opasnost, kojoj često svedočimo, a to su požari, zaključuje Đorđe Božić  iz Buđanovaca.

Loš kvalitet

Suša je opasno udarila ove godine, a kada treba da se vidi šta je ostalo od kukuruza, udarili kiša i vetar. Uprkos vetru koji “bije” atarom kod Ležimira, Milanko Kuzmančević izašao je u berbu. Drugima je već vršio i sada je došlo vreme da vidi prinos na svojoj njivi.

– Znam da je kukuruz rodio upola manje nego prošle godine. Ne znam da li ima četiri tone na jutru. O kvalitetu ne treba trošiti reči, truležina. Pšenica je bila jedina normalna ove godine, suncokret nije sjajan, oko dve tone po jutru, ali nije ni toliko loše koliko smo mislili. Znam ljude koji su imali 26 metara po jutru, ali i one sa 14.

Cene repromaterijala vrtoglavo su otišle gore, dok ih vrednost uzgajanih kultura uopšte ne prati. Za većinu poljoprivrednika to predstavlja problem, ko je čekao dobro je prošao, kao i oni koji otkupljuju. Međutim, dobar broj ratara je dužan od starta proizvodnje i vreme im igra bitnu ulogu.

– Prošle godine je UREA bila 37 dinara, sada je 57. Treba sada posejati, MAP je bio 50, trenutno je 80, mislim na ta veštačka đubriva. Sledeće godine ćemo verovatno isto raditi, ali za dalje je pitanje. Nemam puno svoje zemlje, 10 jutara, a radim 40 arende, blizu sam odluke da to vratim. Ne isplati se, bolje otići u neku firmu, više se ne radi tamo za 20 hiljada, već za 50 hiljada. Kada sve sračunaš, dođeš približno na isto. Cele godine gledaš u to što si posejao i u nebo, brineš, a na kraju nemaš ništa. Prinos kukuruza je lane bio sedam tona, sada 3,5, cena je malo skočila i inosi 24 dinara. Pšenica je bila 18 dinara, sada je 20, nabraja nam.

Milanko ima 15 jutara kukuruza, dobar deo koristio je u prehrani svinja, ali je polako počeo  da diže ruke od toga, kao i dobar deo stočara. Uzgajaće se nešto za sopstvene potrebe. 

Nebo diktira tempo

Kada smo Duška Relića iz Ravnja pitali kako teče berba kukuruza, samo je nezadovoljno odmahnuo glavom.

– Iskreno, nikako nisam zadovoljan ovogodišnjim prinosom kukuruza, a verujem da je malo onih koji se mogu pohvaliti istim. Za ovu kulturu vremenske prilike nikako nisu pogodovale – visoke temperature i malo padavina. To je svakako uticalo ne samo na prinos, nego i na kvalitet roda – kaže 21-godišnji Relić.

On dodaje da je tek na pola posla, ali da već sada može da pretpostavi kakva će računica biti na samom kraju.

– Pod kukuruzom ove godine imam ukupno šest hektara i do sada sam skinuo otprilike jednu polovinu. Ponovo vremenski uslovi diktiraju tempo rada, tako da moram, kao i svi poljoprivrednici, da se povinujem višim silama na koje ne mogu da utičem i da čekam malo lepše i sunčanije dane, koliko da se zemlja i biljka prosuše – priča Ravnjanac i dodaje da je prosečan prinos do sad oko 5,5 tona po hektaru, te da ne očekuje nešto bolje cifre ni po završetku žetve. Poređenja radi, prošle godine prosečan prinos iznosio je između 11 i 12 tona po hektaru.

Relić kukuruz ne prodaje, ni jedno zrno, a zato što ga koristi za ishranu stoke.

– Trenutno sam u fazi pripremanja i opremanja jednog novog objekta za svinje, u planu mi je da ga, kada radove privedem kraju, napunim onoliko koliko njegov kapacitet dozvoljava, a to je sa 110 komada. To je, bar za mene, jedna prilično ozbiljna brojka i biće mi potrebno kukuruza znatno više od onoga što ću dobiti sa mojih njiva, što znači da ću biti primoran da dokupljujem. S obzirom na to da je rod podbacio, verujem da će mu i cena biti viša. Ni to ne bi bio problem kada bi cena svinja bila oko 220 dinara – priča dalje mladi poljoprivrednik i ističe da je cena svih inputa skoro duplo veća.

Ni soja nije prošla puno bolje, te Relić očekuje značajno manje prinose i od ove kulture.

– Ove godine izgleda da jedino pšenica nije podbacila. Soju ću početi da skidam takođe za nekoliko dana, ali već sada znam da prosek neće preći 2,5 tone po hektaru, što je u odnosu na prošlu godinu manje za tonu i po do dve – kaže Ravnjanac.

Pazovčani bolje prošli

U staropazovačkom ataru suša nije nanela toliko štete poljoprivrednim kulturama, kao što je slučaj u nekim drugim krajevima.

– Kiša je kasnila nedelju, dve dana, ali kad sam video kukuruz u Banatu, ne viši od pola metra, jasno mi je da smo mi dobro prošli, pogotovo ko je đubrio kukuruz stajskim đubrivom. Kako sada izgleda, kukuruz je manje rodio možda oko 10 ili 20 odsto. Berba je tek počela, videćemo kakav je ovogodišnji rod – kaže Staropazovčanin Pavel Pilka.

Prošle godine Pavel je ostvario rekordan prinos, imao je na naplati 8.732 kg po jutru na parceli od 2 hektara. Ova godina je generalno lošija za poljoprivredu, ali se on nada dobrom prinosu. Zajedno sa ocem i tastom Pavel obrađuje 100 hektara zemlje, 20 svoje i ostalo je uzeo u arendu. Od mehanizacije ima četiri srednja traktora, jedan veliki, kombajn i veliki broj potrebnih priključnih mašina. Nedostaje mu prostor za lagerovanje.

– Na lagerovanju se malo i rizikuje, desi se da se cena i ne poveća kako smo očekivali, pa nas lagerovanje izađe i do 5 osto od dobiti. Kada bismo imali veće prostore za skladištenje, veći ambar ili šupu, bilo bi bolje. Ovako, ja sejem 5 hektara merkantilnog kukuruza i sve prodam za ishranu stoke. – kaže ovaj mladi zemljoradnik.

Od prodatog, do kraja decembra, plaća zakup zemljišta za narednu godinu. Jedan deo ostavlja za proleće, očekujući bolju cenu.

Prema njegovom mišljenju, realna cena kukuruza je od 30 do 35 dinara po kilogramu. Na pitanje gde prodaje kukuruz odgovara:

– Gde je najmanja gužva! Cene su uglavnom svuda iste, od kad je u Staru Pazovu došla konkurencija iz Inđije. Mi smo u njihovoj viber grupi gde oni objave cenu, koja je obično za neki dinar veća od one koja je ponuđena na drugim otkupnim mestima. Tako je bilo za suncokret, kada su podigli cenu za dinar po kilogramu, svi su morali da podignu cene, inače bi, jasno, svi mi otišli kod konkurencije.

Pavel kaže da do kraja sezone mora da kupi još 5.000 litara dizel goriva, a dok ne obere kukuruz ne može da kaže kakav je rod ove godine.

Mač sa dve oštrice

Poljoprivrednik Vojislav Bešlić iz Bosuta pod kukuruzom ima ove godine 16 hektara, a rod je skinuo do sada samo sa tri hektara, što će da iskoristi kao silažu za goveda.

– Ne verujem da ću skoro krenuti u berbu kukuruza. Ja čekam još malo da padne vlaga i onda mogu da kukuruz stavljam u ambar, a ako je veća vlaga rizično je da ga ostavljam takvog u zrnu. Najveći deo kukuruza potrošim na ishranu stoke, s obzirom da držim 30 bikova. Ovogodišnjim prinosima sam zadovoljan, suncokretom naročito, bilo ga je u proseku 3,2 tone po hektaru, što je odlično u odnosu na soju koje je bilo 1.650 kilograma po hektaru što je skoro duplo manje. U odnosu na prošlu godinu i cene su porasle, tako da mogu reći da sam i time zadovoljan. Suncokret je lane bio 36 dinara, a sada pričaju da će biti između 54 i 57. Repromaterijal je poskupeo u odnosu na prošlu godinu, đubrivo i semenska roba i to je sad mač sa dve oštrice. Jer, ako dogodine rodi, oni će skinuti cene poljoprivrednim proizvodima, ali neće smanjiti i cene đubriva i ostalog – kaže poljoprivrednik iz Bosuta Vojislav Bešlić.

Šta kiša znači

Staropazovčanin Pavel Pilka primećuje da je bolje rodio kasnije zasejani kukuruz, čak i onaj zasejan u junu!.

– Na molbu prijatelja obradio sam njegovu zemlju, na nekoliko razbacanih manjih njiva posejao sam kukuruz 1. juna, ubeđen da je to kasno i da ništa od toga biti neće. Zemlja je bila suva, skoro u prašini. Trebalo je da se uzore, istanjira, baci đubre… Ja sam sve to „ispeglao“, a tata je posejao … Za dan smo sve završili, a uveče je pala dobra kiša. Njegov kukuruz sada izgleda bolje nego moj koji je zasejan u optimalnom roku!

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: