• sreda, 4. decembar 2024.
Cvetin Aničić, diplomirani glumac, lutkar i reditelj AP „Branislav Nušić“: Pozorište je utočište za kreativce
Vesti
0 Komentara

Cvetin Aničić, diplomirani glumac, lutkar i reditelj AP „Branislav Nušić“: Pozorište je utočište za kreativce

3. avgust 2021. godine

-Davne 2003. godine kada sam došao u Šid i počeo da oživljavam pozorište koje je bilo zamrlo, cilj mi je bio da što više mladih privučem radu u pozorištu i da posebnim stilom, neobičnim, a aktuelnim temama stvorimo pozorišnu publiku, odnosno da je odnegujemo. Jer, imati edukovanu publiku koja od pozorišta ima određena očekivanja je zaista velika stvar, a mi to sada u Šidu već imamo. Našem Amaterskom pozorištu “Branislav Nušić” od tada, a tako je i danas, može da se priključi svako onaj ko želi i ima potrebu da se izrazi kroz pozorišnu umetnost. Talenat u tome ne igra ulogu, jer kod amatera on ne treba da bude u fokusu, nego samo angažovanje i taj osećaj da neko ima mogućnost da se izrazi kroz svoju želju. Ja inače ne podržavam audicije u amaterizmu, to smatram pomodarstvom i težnjom da budemo „kao“ profesionalni, jer smatram da amaterizam mora biti otvoren za sve koji žele da se time bave. Amaterizam u Srbiji i umire iz tog razloga što većina amaterskih pozorišta misle da mogu da budu profesionalci, a zapravo amaterizam treba da znači slobodu izražaja. Amatersko pozorište „Branislav Nušić“ u Šidu sam sve ove godine vodio po principu da se mi kroz rad na sceni učimo toleranciji, disciplini, odgovornosti… U pozorištu nema mesta za bilo koga ko smatra da može da se izdigne od onoga što mu je pruženo. Mnogo je mladih ljudi od mog početka do sada prošlo kroz AP „Branislav Nušić“ i verujem da dosta njih nose lepe uspomene. Uvek smo se odazivali na humanitarne akcije i bili tu kada je običnom čoveku bilo potrebno pružiti pomoć, nebitno koje vrste. To je veliko iskustvo koje će svakako ostaviti dobrog traga. Putovanja su takođe druga misija koju sam uspeo sprovesti kroz rad u pozorištu, razmena predstava, upoznavanje novih ljudi, iskustava, tolerancija za druge nacionalnosti i vere…Razbiti neke predrasude koje su nam nametnute, naučiti mlade ljude da je nacionalna ljubav i svest kada sve ljude voliš i poštuješ– e, to je uspeh, pa mogu da kažem čak i jedan od najvećih – ovako o sebi i svom 18. godišnjem radu na “daskama koje život znače” priča Cvetin Aničić, diplomirani glumac, lutkar i reditelj Amaterskog pozorišta “Branislav Nušić” iz Šida.

Tokom proteklih godina, od kada je na čelu Pozorišta, on je zajedno sa glumcima putovao na brojne festivale, odakle su se gotovo uvek vraćali sa nagradama koje su dobijali za svoj rad i umetnost. Tokom svih prethodnih godina, šidski glumci su izgradili svoj prepoznatljiv stil, ali, kako kaže Cvetin, ništa od ovoga ne bi bilo da nisu imali podršku od Opštine.

Cvetin Anicic

-Nije uvek bilo lako dobiti ono što nam treba. Nekad je to bilo na “guranje”, nekad smo “pretili”, bunili se, ali uvek smo uspeli da za pozorište obezbedimo sve što je potrebno da ono funkcioniše baš u tom smeru ka kom sam naumio. Odavno smo otišli od onoga što nazivamo „klasikom“ i uplovili smo u vrstu eksperimenta kroz pozorišne radionice. Taj nam je proces stvaranja predstava najprijemčiviji i pokazao se kao najbolji za glumca. Tekstove za sve predstave pišem sam ili ih obrađujem, tako da je to veliki plus , jer ja pišem namenski baš za tog glumca koji igra određeni lik. Sve je prilagođeno glumcu – objašnjava način svog rada Cvetin Aničić.

Кako ističe, akcenat u njegovom radu je na mladima, jer su mladi okosnica svakog društva. Bez njih nema napredka, smatra on i dodaje:

  • Uzalud sve fabrike, industrija, građevine, putevi ako nema mladih… Smatram da svaka vrsta umetnosti mora da da više šanse mladima da se pokažu u stvaralaštvu. Ne razumem udruženja, kulturno umetnička društva, amaterska pozorišta ili književne zajednice koje ne rade na tome da privuku mlade. Nije tačno da mlade to ne zanima, nego im samo nije plasirano onako kako bi trebalo. Većina udruženja, umetničkih grupa, kulturno umetničkih društava funkcionišu po zastarelom sistemu, nema tu puno prostora za novine, a od mladih niko ne želi da bude u jednom takvom učmalom okruženju. Odavno smo otišli, ili se barem nadam da jesmo, od posleratnih priredbi. Danas kada tehnologija napreduje iz sekunde u sekund ne može umetnost i kultura da stoji u sredini 20. veka. Danas svaki program mora da dobije novu formu, novi prikaz, novu reč… Sve mora da ide u korak svog vremena, a kultura i umetnost uvek jesu nekoliko koraka ispred.

Ovaj talentovani šidski umetnik uvek se trudio da sve ove godine glumici sa kojima je radio i predstave koje je pravio trče ispred svog vremena. Sada, posle 18 godina stvaralaštva i rada u svom gradu Šidu, kada podvuče crtu, kaže da je zadovoljan jer je uspeo u onome što je želeo da ostvari, a to je da pozorište bude utočište za kreativce.

-Takože mi je važno i to što sam održao sam reč da će ovakvo pozorište uspeti u maloj sredini. To obećanje sam dao profesorki Veri Radivojkov, tadašnjoj direktorki Кulturno obrazovnog centra Šid koja mi je dala šansu i verovala u mene, na čemu ću joj uvek biti zahvalan. Jer, velika je moć kada u nekome prepoznate snagu i volju i kada mu date šansu. Tu nema gubitka…Na žalost, u današnje vreme često smo u prilici da gledamo bezvoljne i slabe koji tavore sa pregršt neiskorištenih šansi. Ali, ja sam optimista, te i dalje verujem da će kvalitet pobediti i da će kultura i umetnost biti uvek u pravim rukama, a to su ruke istinskih stvaralaca, a ne onih ušuškanih kvazi umetnika koji su u većini slučajeva tuđom greškom na tim mestima – priča Cvetin.

Монодрама Витамини ѕдрави фини

Dok polako prolazi 18. rođendan njegovog rada u kulturi, on beskompromisno nastavlja dalje sa svojim idejama u pozorištu gde ga čekaju novi glumci, odnosno nove generacije, nove predstave, putovanja i neki novi izazovi…

-Nema druge nego da krenemo bez kočnice. Uvek treba rađati nove ideje i čovek mora čvrsto stajati iza svakog svog dela. Zato se, nakon 18 godina rada, više ne pravdam nikome – od sada samo stvaram. To me pored moje porodice čini živim, a ja volim život i beskrajno se radujem svakom novom danu i novom početku – poručuje na kraju razgovora ovaj poznati šidski umetnik, koji je za sve ove godine ostavio neizbrisiv trag u kulturi Šida.

Nagrade potvrda kvaliteta

Da se publici sviđa način Cvetinovog rada u pozorištu, a da je takođe i kritici primamljiv, svedoče o tome i brojne nagrade koje je šidsko pozorište predvođeno njegovim rediteljskim radom do sada dobilo.
Reč je o ukupno 86 nagrada za režiju, kostim, scenografiju, glumce… Upravo su te nagrade merilo da kvalitet ne može ostati neprimećen.
-Jako sam ponosan što se dosta glumaca iz našeg pozorišta opredelilo da ode u profesionalne vode pozorišta i filma. Danas su glumci Igor Greksa, Milan Tubić i Marija Tubić, u produkciji su Mišo Ždinjak i Ema Martinović, a u režiji Aleksa Pantić. Ponosan sam ako sam bar malo imao uticaja na njihovu ljubav prema pozorištu. Oni su mladi i vrlo uspešno idu ka vrhu, znam za njih da će ostaviti velikog traga u pozorišnom i filmskom životu Srbije – kaže Cvetin.

Ekipa sa kojom je uspeh zagarantovan

-Oko sebe već godinama imam ekipu bez koje ne bih mogao sve ovo voditi. To su moji saradnici Ilijana Oreščanin koja je osvajala nagrade za kostim, Goran Žilić tehnika, scenografija, Milan Torma, Кristina Slavujević, Marko Ganibegović …Naravno ne mogu da ne spomenem Aleksandru Кuđeljić koja je preminula prošle godine. U pozorištu nam svesrdno pomažu i Ana Stanojević, Mirjana Arambašić, kao i svi glumci . Pošto smo mi sastavni deo Кulturno obrazovnog centra ne mogu a da ne pomenem i moje kolege koji su uvek tu kada treba da se pripremi predstava – kaže Cvetin.

Lutkama uveseljava najmladje

Festival “Svratište u pozorište”

Pre osam godina Cvetin i saradnici su došli na ideju da u Šidu pokrenu pozorišni festival „Svratište u pozorište“ koji bi za cilj imao da okupi pozorišta iz regiona u Šidu. Dolazila su im amaterska pozorišta iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Кosova i Metohije, Rusije … Taj festival je imao veliku turističku notu. Svi učesnici festivala su bili smešteni u Ruskom dvoru i zajedno sa domaćinima obilazili su znamenitosti Šida. Festival nije takmičarskog karaktera nego revijalnog, uz mogućnost da i Šićani gostuju kod njih, tako da su glumci iz šidskog pozorišta dosta putovali i videli lepote zemlje, a i regiona. Učestvovali su na dva velika festivala: Festival uličnog čarobnjaka u Puli (Hrvatska) i Кazališni kamp „Besa“ na ostrvu Vis. Saradnja sa nacionalnim manjinama omogućila im je da glumci obiđu Split i Cres.

Gostovanja i lutkarsko pozorište

-Sa predstavom „Кoliko od slobode“ koju samo uradili povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom posetili smo Rusiju (Moskvu i San Peterburg). To putovanje kao da je stavilo pečat na naš uspeh i rad . Naše predstave smo igrali u Beču, Lincu, Sofiji, Temišvaru, Dizeldorfu, Minhenu… Ujedno sa predstavama za odrasle pokrenuo sam i dečiji program: kreativne radionice, izložbe i predstave za decu. Sve to nije bilo organizovano pre toga na takav način, a ja sam sav dečiji program stavljao u prvi plan. Obeležavanje Dečije nedelje sam osmislio da bude program napravljen zajedničkim radom svih institucija u Šidu koje mogu pružiti zanimljiv program, a to su Galerija “Sava Šumanović”, Muzej naivne umetnosti “Ilijanum”, Narodna biblioteka „Simeon Piščević“, Crveni krst i naravno vrtići i škole. Uspostavili smo, takođe, i saradnju sa Zmajevim dečijim igrama iz Novog Sada, kao i sa Dečijim kulturnim centrom Beograd tako da smo razmenjivali programe, a deca našeg grada imala su priliku da se druže sa piscima, pesnicima, glumcima… Održali smo dosta lepih izložbi i krativnih radionica. Lutkarsko pozorište je pokrenuto 2007. godine u prostoriji stare štamparije. Tamo smo napravili radionicu u kojoj pravimo lutke i šijemo kostime. Učestvovali smo u snimanju jedne lutka serije koju smo pilot snimili u saradnji sa Dečijim kulturnim centrom iz Beograda, a u pitanju su Dositejeve basne.

Sanja Mihajlović

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar