Iskrenost koja pleni i opominje

Svetkovina boja i emocija u našim prostorijama

Sremska Mitrovica – U Klu­bu „Srem­skih no­vi­na“, 6. apri­la, otvo­re­na je iz­lo­žba sli­ka i cr­te­ža Evi­ce Nik­šić (1956), pod na­zi­vom De­ja vu (Već vi­đe­no), dru­ga po re­du ko­ju u svo­jim pro­sto­ri­ja­ma or­ga­ni­zu­je na­ša ku­ća.

Po­stav­ku srem­sko­mi­tro­vač­ke umet­ni­ce je otvo­rio Zlat­ko Zri­lić, di­rek­tor mar­ke­tin­ga „Srem­skih no­vi­na“, za­hva­liv­ši se go­šći što je svo­jim ra­do­vi­ma ulep­ša­la am­bi­jent i ve­če uči­ni­la po­seb­nim. O sli­ka­ma i autor­ki go­vo­ri­la je nje­na ko­le­gi­ni­ca Šte­fi­ca Ra­do­va­nov, dok je sli­kar Ivan Ve­šić pro­či­tao svo­ju Pri­ču o akva­re­lu, ko­ja go­vo­ri o le­po­ti stva­ra­nja, o „trep­ta­ju oka, us­hi­će­nju, a po­ne­kad i oča­ju“. Za mu­zič­ki pro­gram po­bri­nuo se Mi­lan Pa­nić, ko­ji je na har­mo­ni­ci svi­rao fran­cu­ske šan­so­ne, ko­je su pu­bli­ku za tre­nu­tak „od­ve­le“ u Pa­riz, grad umet­no­sti i sve­tlo­sti.

Iz­lo­že­no je ukup­no 16 ra­do­va, ko­ji su na­sta­li u no­vi­je vre­me, iz­u­zev jed­ne kom­po­zi­ci­je – Di­za­nje fe­nik­sa, na­sli­ka­ne ra­ni­je, a me­đu ove je mo­žda i „za­lu­ta­la“. A mo­žda i ni­je za­lu­ta­la, pri­me­ti­će autor­ka, do­da­ju­ći da mo­ra da joj je, ipak, tu me­sto, ka­ko bi stal­no opo­mi­nja­la da čo­vek, iz­no­va, upor­no, tre­ba da usta­je i po­ku­ša­va.

– Kao da se u mom ži­vo­tu po­na­vlja­ju ci­klu­si, otu­da opet pu­že­vi i školj­ke. Bes­ko­nač­nost po­na­vlja svo­ju igru, a ja to pre­tva­ram u sli­ke – ob­ja­sni­la je Evi­ca Nik­šić.

Nje­ne sli­ke i cr­te­ži su ra­đe­ni raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma, kao što su akva­rel, ulje na plat­nu, ko­laž i kom­bi­no­va­na teh­ni­ka. Na­ša go­šća iz­la­že grup­no i sa­mo­stal­no od 1980. go­di­ne, a svo­je ra­do­ve odav­no ne bro­ji.

– Ra­do­vi Evi­ce Nik­šić ot­kri­va­ju jed­nu unu­tra­šnju ta­jan­stve­nost, je­dan unu­tra­šnji ži­vot. U nji­ma po­sto­ji  emo­ci­ja, iskre­nost, po­ru­ka – na­gla­si­la je sli­kar­ka Šte­fi­ca Ra­do­va­nov, pri­li­kom otva­ra­nja iz­lo­žbe.

A ka­ko je svo­je­vre­me­no na­pi­sao isto­ri­čar umet­no­sti Sre­to Bo­šnjak, sli­ke Evi­ce Nik­šić bri­šu gra­ni­cu iz­me­đu re­al­nog i ire­al­nog. One su u zna­ku dvoj­no­sti – iz­me­đu ap­strak­ci­je i aso­ci­ja­ci­je, a jed­na od osnov­nih vr­li­na im je ne­po­sred­nost iz­ra­za, zbog če­ga če­sto de­lu­ju na­gla­še­no eks­pre­siv­no.

I. Zo­ra­no­vić