Anastasija je najmlađi pilot vazduhoplovnih jedrilica
Sremska Mitrovica – Kada je pre nekoliko godina prvi put pogledala poznati film “Top gan” Anastasija Malešević iz Sremske Mitrovice divila se moćnim letelicama i već tada je odmah poželela da i sama postane vojni pilot. Želja joj je bila da posle osnovne škole upiše vojnu akademiju i završi za vojnog pilota. Međutim, te svoje planove nije uspela da ostvari, te je krenula u srednju Ekonomsku školu “9. maj” gde sada pohađa treći razred. Ipak, to je nije pokolebalo da nastavi da sanja svoj san o tome da leti, pa je prošlog leta zajedno sa tatom otišla na aerodrom u Velikim Radincima.
Kaže da nikada neće zaboraviti svoj prvi let koji je bio u julu prošle godine, kada je prvi put letela sportskim avionom „cesna” sa instruktorom Đorđem Veličkovićem.
– Naravno, bila sam oduševljena kada sam prvi put sela u taj avion, a nakon mesec dana ukazala mi se prilika da letim i jedrilicom. Na predlog instruktora Milorada Ivanovića pristala sam da idem na obuku koju sam završila u avgustu ove godine kada sam imala svoj prvi samostalni let, tako da sam postala najmlađi pilot vazduhoplovnih jedrilica u Srbiji i regionu koji je osposobljen za samostalno letenje. Osećaje koji mi se bude tokom leta veoma je teško opisati…Svaki čovek let doživi na drugačiji način zbog čega se to jednostavno mora probati. Da bi se moglo razumeti…Jer, tada se mešaju sreća, adrenalin, uzbuđenje, strah… Kada se nalazite na visini od 1500 metara imate osećaj kao da je ceo svet vaš, da nebo nema granice i dajete sebi za pravo da se poredite sa pticama…Dok krstarim oblacima gledam pravo u remek delo prirode i osećam strahopoštovanje, a oko sebe čujem samo šuštanje vazduha kako struji oko krila, nema buke motora. Neverovatno iskustvo, vredno svih drugih odricanja – sa oduševljenjem o svom hobiju priča ova mlada devojka.
Anastastijin tata Pero Malešević takođe se u mladosti bavio jedriličarstvom. Počeo je sa 16 godina zbog čega je regrutovan u 63. padobransku brigadu, ali je prestao da leti neposredno pre Anastasijinog rođenja. Ipak, ona kaže da jedrilice i letenje nije zavolela zbog njegove prošlosti i ljubavi prema avijaciji, iako je podrška roditelja svakako uticala na to da se ona i sama danas bavi letenjem.
-Tata mi skoro nikada nije pričao o njegovim iskustvima i doživljajima, nego sam za njegovu ljubav saznala preturajući po starim albumima i tada sam našla njegovu sliku koja je nastala tokom skoka sa padobranom. Na aerodrom me je vodio samo jednom, mada sam bila previše mala pa se tog događaja ne sećam najbolje. Međutim, sada je krenuo zajedno sa mnom, to mu je bio motiv i da ponovo leti. Kada sam se zainteresovala za letenje učlanila sam se u Aero klub “Sremska Mitrovica”, tako da su nam letački dani organizovani vikendom ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju. Okupljanje na aerdromu je predviđeno za osam sati ujutru kako bi izvršili sve potrebne pripreme pre početka letenja koje traje do zalaska sunca. Avijacija zahteva mnogo odricanja, nije dovoljno samo da vam se svidi letenje, potrebna je neizmerna ljubav zbog koje će ona uvek biti na prvom mestu, a potrebni su, takođe i odlučnost, čvrst stav, smopouzdanje i vera u sebe. Jer, tokom leta mogu da se dese razne situacije u kojima moramo da ostanemo prisebni i kada strah ne sme da pređe u paniku, zbog čega čovek mora biti i hrabar – priča o svom letačkom iskustvu Anastasija Malešević iz Sremske Mitrovice.
Ona dodaje još i to da ima u planu da završi obuku za motorne avione,a uz to takođe još i padobransku i ronilačku obuku, zatim da se osposobi za upravljanje na putničkim avionima, kao i da stekne diplomu ekonomskog fakulteta.
Tradicionalna čajanka na kraju uspešne sezone
Bingula – Baš kao i u mnogim drugim mestima, tako i u maloj Binguli pored Šida, trude se da čuvaju i neguju narodne običaje i tradiciju. Tome su u ovom selu najviše posvećeni članovi Slovačkog kulturno umetničkog drutva “Milan Rasćislav Šćefanjik”. Za njih je 2019. godina bila prepuna raznih aktivnosti. Probe su se tokom cele godine održavale dva puta nedeljno i svi zajedno su vredno radili i spremali se za programe, festivale, manifestacije i razne druge nastupe na kojima su prikazali svoje umeće i talenat.
Svečana dodela diploma i zahvalnica za mlade i talentovane umetnike, glumce, folkloraše, pevače i muzikante, članove ovog SKUD-a održana je tradicionalno na kraju sezone. Tim povodom i ove godine upriličena je čajanka, a Tijana Farkaš, umetnički rukovodilac Društva, podnela je izveštaj o radu za ovu godinu i predložla planove za narednu.
-Kada bih izabrala reč “hvala” čini mi se da je to malo za sve ono što je svako od vas uradio za Slovački dom, jer ne postoje te reči kojima bi se mogla dovoljno opisati zahvalnost. Slovački dom bez vas ne bi postojao i zato sam veoma ponosna na sve vas. Znam da posao ima gorak koren, ali nam daje slatke plodove – istakla je, između ostalog, Tijana Farkaš na čajanki u Slovačkom domu.
Inače, u ovom SKUD-u aktivno rade četiri dečije sekcije: folklorna, dramska i pevačka, a ove godine osnovana je i ženska pevačka sekcija. Mališani su svoju prvu ovogodišnju aktivnost imali poslednjeg aprilskog dana, kada se održala tradicionalna manifestacija “stavljanja majskog drveta”. Ove godine kiša im je na kratko promenila plan, ali ih ništa nije sprečilo da nastave tradiciju. Već 1. maja u ranim jutarnjim satima ispred Slovačkog doma mogao se videti okićeni “maj” koji je srušen početkom juna, kada je bila organizovana i igranka. Pored ove, tokom godine organizovane su i druge tradicionalne igranke, kao što su Grožđenbal i Riblji bal, a godinu smo završili božićno-novogodišnjom igrankom koja je održana 28. decembra, u sali SKUD-a. Na svim igranka prisutne je zabavljao “Kiki bend”, koji je – pored Nacionalnog saveta Slovačke nacionalne manjine, najviše finansijski pomogao rad dečijeg pozorišta.
Tokom 2019. godine najmlađi solo pevači, Anđela Farkaš i Mila Petržljan, učestvovale su na Festivalu slovačke narodne pesme za decu „Kad ja zapevam“ u Šidu. Osim toga, članovi SKUD-a održali su u svom selu i tradicionalni šesti po redu kulturno-umetnički program, na kojem su pored domaćina Bingulaca nastupili i gosti iz Bačkog Petrovaca, Folklorni ansambl “Petrovčan”.
-Bilo je to divno veče puno kulture, pozorišta, pesme, muzike i folklora. Zatim smo na daskama koje život znače na 26. Smotri dečijeg pozorišnog stvaralaštva, na festivalu 3xĐ u Staroj Pazovi, predstavili poučnu pozorišnu predstavu „Ekološka bajka“ koju sam ja režirala. Jako sam srećna što je moj rad prepoznat i što sam na tom festivalu nagrađena specijalnom nagradom za očuvanje i širenje pozorišnog stvaralaštva u svom okruženju. Specijalnu nagradu dobila je i Ivana Zornjan za odigranu ulogu starije žene u predstavi, dok su za najlepše glumce izabrani Anđela Farkaš i Damir Suhanji. Za kostime su se postarali roditelji, a za scenografiju Kristijan Horvat. Po prvi put uzeli smo učešće i na 49. Folklornom festivalu “Tancuj, Tancuj” u Gložanu, gde je naša ženska pevačka sekcija zapevala splet slovačkih narodnih pesama, dok je pevaču grupu za nastup pripremao umetnički rukovodilac orkestra Kristian Ruman – priča o aktivnostima SKUD-a Tijana Farkaš, umetnički rukovodilac.
Dečiji folklorni ansambl „Trešnjice“ na 26. Smotri dečijeg folklornog stvaralaštva festivala, na Festivalu „Zlatna kapija“ u Kisaču, zaigrao je koreografiju „Igrom do plesa“.
Takođe, na Festivalu Slovačke narodne nošnje Slovaka u Srbiji, mališani iz Bingule oživeli su stare fotografije i davnu prošlost svog mesta, a Dajana Farkaš, nagrađena je 3. specijalnom nagradom za najlepšu i najstariju nošnju. Tijana Farkaš, kao umetnički rukovodilac SKUD, učestvovala je na folklornom seminaru slovačke narodne igre i pesme koji je održan u Staroj Pazovi.
Kao i prethodne godine, u Binguli se ponovo organizuje doček Nove godine uz bogatu večeru i tamburaše, a prijave su još uvek u toku.
Diplome i zahvalnice uručene su: Saši Krneti, Viktorii Dubovski, Damiru Suhanju, Lei Častven, Vanesi Dubovski, Mili Petržljan, Anđeli Farkaš, Ivani Zornjan, Emilii Dudok, kao i umetničkim rukovodiocima orkestra: Kristianu Rumanu i Jaroslavu Petžljanu, scenografu Kristijanu Horvatu, učitelju Darku Babelji, kao i članicama ženske pevačke grupe: Dajani Farkaš, Maji Farkaš i Olini Farkaš.
Paketići i predstava za najmlađe
Šid – Mališani iz šidske Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” uživali su u predstavi “Frozen” u izvođenju glumaca Amaterskog pozorišta „Branislav Nušić“ Šid, uz podršku Kulturno obrazovnog centra i paketiće koje je obezbedilo Društvo za pomoć MNRO Šid, uz podršku opštine Šid. U sali Crvenog krsta dečiji osmesi ulepšali su dan, a Baba Mrazica koja je neočekivano došla u posetu i obradovala i iznenadila svog Deda Mraza, dobila je veliki aplauz i puno osmeha i poljubaca.
Radovi u Vašici
Vašica – Uz podršku i pomoć lokalne samouprave proteklih dana izvršeni su radovi na čišćenju kanala, uklanjanju starog ispucalog i postavljanju novog propusta i izradi armirano-betonskog otresišta u Mesnoj zajednici Vašica.
Radovi u Ulici Veljka Paunovića
Šid – Radove na izlivanju asfalta u nastavku Ulice Veljka Paunovića u Šidu obišao je juče zamenik predsednika opštine Šid Zoran Semenović. On je istakao da je lokalna samouprava ispunila obećanje da će do kraja godine u nastavku te ulice postaviti novu podlogu i asfaltnu konstrukciju, tako da će građani koji žive u ovom delu ulice napokon dobiti asfaltiran put do svojih kuća.
KUD “Brile” – sedam i po decenija ljubavi i trajanja
Na radost velikog broja bivših i sadašnjih članova Kulturno-umetničkog društtva „Brile“, ovo Društvo ove godine obeležava 75 godina od osnivanja, što je jubilej za svaku pohvalu i pažnju.
Sa prvim danima slobode, građani Beočina su oktobra meseca 1944. godine, krenuli u obnovu porušenih materijalnih ali i duhovnih vrednosti. U čast oslobodilaca krajem oktobra izveden je prigodan kulturno-umetnički program, a učesnici tog programa smatraju se osnivačima kulturno-umetničkog društva koje će, nekoliko godina kasnije, biti osnovano kao Radničko kulturno umetničko društvo „Brile“. Društvo ime dobija po narodnom heroju Stevanu Petroviću Briletu, koji je u borbi za slobodu poginuo nadomak Beočina 9. maja 1943. godine u dvadesetdrugoj godini života. Dan pogibije heroja čije ime nosi – 9. maj, i Dan pobede nad fašizmom, KUD „Brile“ obeležava kao svoj dan.
Godine su prolazile, a KUD „Brile“ je sa svakom novom imao sve više članova, sve više programa, sve više je obogaćivao i davao pečat kulturnom životu jedne male varoši kakva je Beočin. U svojim nedrima „Brile“ je odgojio stotine folkloraša, glumaca, pevača, muzičara, pesnika… Oni su na svim meridijanima zemaljske kugle pronosili slavu KUD-a i mesta koji su svi poznavali po fabrici cementa najstarijoj na Balkanu.
Kulturno umetničko društvo „Brile“ je u godinama trajanja, imalo uspona i padova, kriznih i zlatnih godina, ali nikad nije prestajalo da bude stecište svih onih, kako mladih tako i starijih, kojima je kultura ne samo društvena nadgradnja već i stil života i svakodnevna životna „hrana“.
Danas, u 75-toj godini postojanja, „Brile“ okuplja oko 120 članova u Folklornom ansamblu, Amaterskom pozorištu, Književnom klubu i Tamburaškom orkestru. Dugi niz godina sa velikim uspehom radio je Mešoviti hor, jedno vreme Likovna sekcija i Škola gitare.
Briga o mladima, o podmlatku, jedna je od misija ovog Društva, tako da sve sekcije KUD-a imaju dečje grupe čiji se članovi neguju i uče da sutra postanu dostojni članovi i KUD „Brile“ i društvene zajednice u celini.
– Beočin je odavno, pored brojnih sportskih veoma uspešnih kolektivnih i pojedinačnih rezulatata, postao prepoznatljiv i po nama „briletovcima“, koji smo na najbolji mogući način, na polju kulture, branili njegove boje i boje našeg grada – priseća se Lazar Stepanov, predsednik Upravnog odbora Društva od 1994. do 2004. godine.
Pored njega na čelu Društva bili su Sreten Petković, Radovan Đuričin, Jovan Aksentijević, Nikola Bublik…
Koliko je „Brile“ značajan za Beočin najbolje će ilustrovati podatak da su retke beočinske porodice koje u nekom periodu nisu u „Briletu“ imale člana koji nije bio u nekoj od sekcija Društva.
Okosnicu društva čine Folklorni ansambl, Tamburaški orkestar, Amatersko pozorište i Književni klub.
– U godini jubileja ne ide baš sve onako kako smo planirali. Naime, Folklorni ansambl je što zbog smene generacija što zbog raličitih koncepcija rada, skoro pred gašenjem. Nadam se da je ovo samo prolazna kriza koju ćemo brzo prevazići – ističe Sekula Petrović, predsednik Upravnog odbora Društva.
Od aktivnosti koje se očekuju u godini jubileja u „Briletu“ najavljuju Godišnji koncert koji će se održati 22. decembra i promociju Književnog sabornika članova „Briletovog“ Književnog kluba „Raširene ruke“.
Princ Rastko među Srbima u rasejanju
Amatersko pozorište KUD „Brile“ ove godine je, povodom 800 godina od proglašenja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, izvelo predstavu „Princ Rastko – monah Sava“ po tekstu Milovana Vitezovića i u režiji Sekule Petrovića.
Sa ovom predstavom, kao malim istorijskim časom, „Brile“ je nastupao u Hrvatskoj i Mađarskoj, a uskoro bi trebalo uslediti gostovanje u Bosnu i Hercegovinu i na Kosovo i Metohiju – svugde tamo gde se zbori srpski.
Klub ljudi dobre volje
Najzačajniju pomoć u ostvarivanju programskih ciljeva Društvo ima od Opštine Beočin. Pomoć i podršku „Briletu“ pruža veliki broj beočinskih privrednih subjekata: Lafarž-BFC, AD Podunavlje, DOO Ekonomist-elektro, DOO Darzal-komerc, SZR Metalmatik, DOO Beton-komerc, SZR Virus, Restoran Karaš, Apoteka Cvejić, DOO Reminng, Podrum Drobnjak, SZR Vrbljanac, STR Šljivik, DOO Mašinomont, DOO Ingel, SZR Trgopromet, KMD Beočin…
Koncert SKUD-a “Sveti Sava”
Šid – SKUD “Sveti Sava“ Šid u subotu je u sali Kulturno obrazovog centra održao tradicionalni Novogodišnji koncert. Predbrojnom publikom nastupili su izvođački ansambl, omladinski ansambl i Narodni orkestar. Gosti na koncertu bili su članovi Omladinskog kulturno umetničkog društva “Sveti Sava” iz Nove Pazove.
Novogodišnja predstava za decu
Šid – U sali Kulturno obrazovnog centra Šid danas, 20. decembra, sa početkom u 14 časova održaće se premijera novogodišnje predstave za decu pod nazivom “Novogodišnje zaleđeno kraljevstvo” po motivima poznatog crtanog filma “Frouzen” u režiji Cvetina Aničića sa glumcima Amaterskog pozorišta “Branislav Nušić “. Ulaz na predstavu je slobodan.
