Prvomajski praznici tradicionalno su rezervisani za boravak u prirodi, druženje i odmor, a Srem, među dvema rekama i pod panonskim ostrvom nudi brojne mogućnosti za sve koji žele da ih provedu van gradske gužve. Od uređenih izletišta do skrivenih prirodnih oaza, čitav Srem pruža bezbroj mogućnosti kako za porodice, tako i za parove i društva.
Fruška gora – prvi izbor Mitrovčana
Tradicionalno, za obeležavanje Praznika rada, stanovnici Sremske Mitrovice najčešće biraju izletišta na Fruškoj gori, koja svake godine okupljaju veliki broj posetilaca. Blizina i prirodne lepote čine ovu planinu jednom od najpopularnijih destinacija za prvomajski uranak.
Mitrovčanima su posebno zanimljive lokacije duž Partizanskog puta – od Rohalj baza, preko Ciganskih livada, Jabuke, Letenke i dalje.
Na mnogim lokacijama postavljeni su stolovi i klupe, kao i uređena mesta za roštilj, što ih čini pogodnim za porodična okupljanja i boravak u prirodi.
Ova izletišta već decenijama važe za omiljena mesta i većine Sremaca, koji ovde dolaze sa porodicom i prijateljima, uživajući u zelenilu i svežem vazduhu. Ipak, upravo zbog velike popularnosti, za Prvi maj se očekuju značajne gužve. Oni koji planiraju boravak na nekoj od ovih lokacija, savetuju se da dođu ranije, ili čak dan unapred, kako bi obezbedili mesto, jer kasnije pristup može biti otežan zbog velikog broja parkiranih vozila.
Nadležne službe su i ove godine blagovremeno pripremile izletišta za dolazak posetilaca – prostori su uređeni i pokošeni, a sproveden je i tretman protiv krpelja, kako bi boravak u prirodi bio što bezbedniji i prijatniji.
Praznovanje u Šidu
Jedno od najpoznatijih izletišta svakako je Lipovača u blizini Šida, dok se u blizini Erdevika nalaze jezera Moharač i Bruje, koja predstavljaju prave male oaze za ljubitelje vode, pecanja i opuštanja u prirodnom okruženju. Za one koji traže mirniju atmosferu, odličan izbor je Sotsko jezero, smešteno u podnožju Fruške gore. Ljubitelji netaknute prirode i tišine mogu se uputiti ka Morovićkim šumama, koje se prostiru uz reke Bosut i Studvu. Ovo područje poznato je po svojoj raznovrsnoj flori i fauni, a posebno je privlačno za one koji žele da izbegnu gužvu i uživaju u miru. U blizini se nalazi i Bosut, gde su obale reke idealne za piknik, pecanje ili jednostavno opuštanje uz zvuk vode.
Poseban doživljaj pružaju i obronci Fruške gore u okolini Berkasova i Erdevika, gde se smenjuju vinogradi i blagi predeli, pružajući lepe vidikovce i priliku za uživanje u domaćim vinima. Ova kombinacija prirode i vinskog turizma čini ovaj kraj posebno atraktivnim za one koji žele nešto mirniji i romantičniji prvomajski odmor. Bilo da se odlučite za aktivan boravak u šumi, opuštanje kraj vode ili laganu šetnju kroz vinograde, opština Šid nudi dovoljno izbora da svako pronađe mesto po svojoj meri i praznik provede u skladu sa sopstvenim željama
Stari Slankamen – biser na Dunavu
U susret prvomajskim praznicima, kada mnogi građani tradicionalno odlaze u prirodu i provode vreme sa porodicom i prijateljima, izletište Stari Slankamen ponovo se izdvaja kao jedna od najlepših destinacija za odmor i uživanje. Smešteno na obali Dunava, okruženo zelenilom i prirodnim lepotama, ovo mesto godinama privlači brojne posetioce iz različitih krajeva.
Posebnu čar Starom Slankamenu daju prostrane zelene površine, uređen prostor za boravak u prirodi, hladovina starih stabala i prelep pogled na Dunav koji ostavlja snažan utisak na svakog posetioca.
Mir, tišina i svež vazduh čine ga idealnim izborom za sve koji žele da bar na kratko pobegnu od gradske gužve i svakodnevnih obaveza.
Ovde se prvomajski praznici tradicionalno obeležavaju uz druženje, roštilj, dečju igru i boravak na otvorenom. Porodice sa decom, mladi, ali i stariji sugrađani rado biraju ovo mesto jer nudi prostor za sve generacije, od šetnje i rekreacije do potpunog opuštanja u prirodi.
-Svake godine dolazim u Stari Slankamen za Prvi maj i uvek se rado vraćam. Ovde čovek zaista može da se odmori, da uživa u prirodi i provede lep dan sa najbližima. Ambijent je divan, a pogled na Dunav neprocenjiv – kaže Zoran Zorkić, izletnik.
Ne samo za praznik, porodica Zorkić svaki slobodan trenutak koristi da dođe na ovu obalu Dunava, da kako kažu, prikupe energiju za novu radnu nedelju. Najčešće se okupljaju na terasi sa koje pogled „puca“ na reku.
Prema očekivanjima meštana i posetilaca, i ovog Prvog maja Stari Slankamen biće ispunjen dobrom atmosferom, smehom i druženjem. Svojom lepotom i prirodnim bogatstvom, ovo izletište ostaje jedno od omiljenih mesta za praznični predah i uživanje u prolećnim danima.
Raj na zemlji
Staropazovčani, većinom, na izlete odlaze ne Frušku goru, naročito za prvomajske uranke. Mnogo njih na obroncima naše planine ima vinograde i vikendice, jedan deo se čak i zove Mala Pazova.
Na teritoriji staropazovačke Opštine bilo je pokušaja da se izletište napravi u samoj Staroj Pazovi oko Gajićeve bare, pored puta ka Vojki, ali u tome već decenijama niko nema uspeha. Jedno vreme je velika zelena površina na kraju ulice Branka Radičevića, sa natkrivenim stolovima i klupama, poznata kao Rasadnik, pod upravom JKP Čistoća, povremeno služila za izlete sindikalnih organizacija kao i raznih udruženja i kolektiva. Sada se radi na preuređenju tog prostora.
Srećom, kroz Opštinu protiče Dunav, povezuje četiri mesta: Surduk, Belegiš, Stare i Nove Banovce. Obala ove velike reke pruža mogućnosti za odmor, opuštanje i relaksaciju.
-Dovoljno je samo da sediš dole, gledaš u Dunav i odmaraš dušu – smatra Jasna Džombić, Belegišanka, koja decenijama živi u Staroj Pazovi ali beskrajno voli da provodi vreme kraj reke, naravno u Belegišu.
-To je raj na zemlji – kaže Jasna i podseća na odvajkada poznate silaze ka Dunavu.
-Nedavno je Planinarsko sportsko društvo Stara Pazova napravilo pešačku stazu „Oaza prirode Belegiš“ – kaže Jasna.
Silaz na ovu stazu pored Dunava je u „Rupi“ kako se lokalno naziva travnata zaravan gde su generacije, koje su u srednjoj školi imale Opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu (ONO i DSZ) išle na gađanje vadušnom puškom.
Do Dunava u Belegišu vodi „Genget“ silaz ulicom od crkve desno i „Gradac“, to je kada se na krivini prema Surduku ne skrene ka Surduku nego se produži pravo, do kraja asfalta pa se skrene desno i posle 300 metara je spust na reku, asfaltnim putem.
Priobalje Dunava u ovom delu ponegde još uvek ima draž „netaknute prirode“, na pojedinim mestima je i prirodni rezervat retkih ptica a svežina reke privukla je ne mali broj ljudi iz prestonice. U blizini spusta kod crkve vikendicu je imao Kamenko Katić, u Surduku u svojoj kući često borave Ljiljana Blagojević i Siniša Kovačević, poznatih imena ima i na delu banovačke obale.
Za Prvi maj, kao i uvek, biće izletnika u pazovačkom Podunavlju. Neki će možda već porinuti čamce, ako bude toplo provozati glisere i skutere a ranijih godina su i udruženja penzionera pravila uranak, uz roštilj i muziku.
Juliška na Vencu broj jedan
Iriški venac je najpopularnije izletište ne samo Irižana, već i većine Vojvođana. Za mnoge je odlazak na Frušku goru praktično odlazak na Venac.
Iako na vojvođanskoj lepotici ima nebrojeno lepih mesta za izlet, Iriški venac je uvek broj jedan, zbog uređenosti, velikog prostora, ali najverovatnije i zbog lokacije i saobraćajne povezanosti. Ipak najbolje ga poznaju Irižani, koji su mu i najbliži i koji mu često prilaze peške, kroz šumske staze od Starog i Novog Hopova.
-Za nas koji smo planinarili, Iriški venac je kao druga kuća i neodvojiv je deo čitave južne padine od oba Hopova. Čine ga lokacija, kompleks oko spomenika Sloboda, ili kako ga mi zovemo Juliška, uređene staze, klupe. Skoro je urađen i nov vizitorski centar, par kilometara pešačkih staza za one koji se ne bave planinarenjem. Mi smo svojevremeno organizovali pešačke ture Dositejevim stazama od Hopova do Venca i nazad i za nas Irižane Iriški venac je više od izletišta. Čak ga više posećujemo van prvomajskih praznika, kada je manja gužva, mada svaki vikend gore je kao za 1. maj – kaže Relja Popović iz Iriga.
Pre nekoliko godina rekonstruisan je Partizanski put pa su sve lokacije ne samo na Vencu već i istočnije prema Banstolu daleko pristupačnije, a ima ih mnogo. Sve se nalaze u zoni Nacionalnog parka Fruška gora. Upravo pred prolećne praznike i na ovoj lokaciji se obavi tretman protiv krpelja, pa uživanje za prvomajski uranak može da bude opuštenije, uz poštovanje pravila ponašanja u prirodi, oprezno u saobraćaju, još opreznije sa vatrom, odgovorno sa otpadom i uživanje može da bude potpuno.
Ovo izletište se nalazi na 450 metara nadmorske visine. Spomenik „Sloboda“, popularna Juliška, otkriven je 1951.godine i delo je vajara Sretena Stojanovića i mesto je gde se održava ceremonija obeležavanja godišnjice ustanka u Drugom svetskom ratu. U okolini spomenika formirana je i edukativna staza sa prikazom prirodnih i kulturno-istorijskih obeležja ovog područja, a tu je i trim staza duga 5,5 kilometara sa pratećim fitnes spravama, kao i ugostiteljski objekti, idealno za praznike u prirodi ali i svaki slobodan trenutak.
ESN
