Sunačni dani kojima smo počašćeni ove jeseni dali su i pun smisao novom sunčanom satu postavljenom na objektu škole u Malim Radincima kod Rume. Sat je konstruisao i područnom odeljenju „Zmajeve“ škole poklonio dr Milutin Tadić, profesor Beogradskog univerziteta u penziji.
Profesor Tadić, privučen tekstovima na portalima o postavljanju sunčanog sata u centru Rume, i sam je rešio da se bolje upozna sa njim. Ovaj stručnjak napominje da sat u centru Rume nije konstruisan po pravilima gnomonike, odnosno veštine gradnje sunčanih satova. U iščekivanju da se jednog dana ovo ispravi i na pravi način poveže sa nasleđem Mileve Marić Ajnštajn, kako su naveli njegovi graditelji pre koju godinu, profesor je kontaktirao Zavičajni muzej i Osnovnu školu „Zmaj Jova Jovanović“ u Rumi. Razgovor sa direktorkom škole Žaklinom Negovanović bila je prilika da profesor vidi matične knjige koje govore o Milevinom obrazovanju u toj školi krajem 19. veka, ali i da se rodi nova ideja. Nov i precizan sunčani sat naći će svoje mesto na objektu male seoske škole u Malim Radincima.
-Saznavši da se bavim sunčanim satovima, direktorka je predložila da se na područnoj školi u Malim Radincima postavi sunčani sat. Prihvatio sam ideju s tim da to bude moj poklon jer je u mom rodnom kraju (Marković kolo kod Čajniča) sve do 2018. radila slična mala četverorazredna škola u kojoj je, zanimljivo je ovom prilikom reći, od kraja šezdesetih godina učiteljovao Kuzman Adamović, Sremac poreklom iz Inđije. Usledili su nemirni meseci kada su sve škole u Srbiji imale preča posla pa je ideja ostvarena tačno pola godine kasnije, kaže dr Milutin Tadić, doktor geografskih nauka, čije je težište naučnog i nastavnog interesovanja bila i ostala matematička geografija. Za gnomoniku kaže da je najelegantnija primena matematičko-geografskih znanja.
Tako sunčani sat u Malim Radincima od ove jeseni krasi objekat škole, za koji profesor objašnjava da je jednostavan, sa kosom šipkom koja baca senku na polukružni brojčanik. Objekat u Malim Radincima je dobro pozicioniran, tačno prema stranama sveta i ona južna, vidljiva svima i gde inače postoje ulazna vrata sa ulice, bila je idealna za sat koji se retko pravi, a još ređe poklanja. Tako uz pravilnu konstrukciju i precizne proračune profesora Tadića senka sa ulogom kazaljke pokazuje dnevne sate.
-Zgrada škole u Malim Radincima je orijentisana tačno prema stranama sveta pa je njen južni zid idealan za postavljanje sunčanog sata. Šipka koja baca senku postavljena je paralelno rotaocionoj osi Zemlje, usmerena približno u zvezdu Severnjaču, pa se oko nje tokom dana prividno okreće Sunce. Sunce se okreće od istoka prema zapadu, a senka šipke u suprotnom smeru pokazujući svojim pravcem dnevne sate na polukružnom brojčaniku za letnje vreme koje važi od kraja marta do kraja oktobra. U preostalom delu godine od očitanog vremena treba oduzeti jedan sat. Položaj svake cifre brojčanika određen je proračunom. Budući da je većina cifara grupisana na prepodnevnoj strani brojčanika, na poslepodnevnu stranu je radi likovne ravnoteže dodat ukrasni sunčev disk, objašnjava ovaj neobičan gost Malih Radinaca.
Profesor Tadić napominje da senka na egzaktno konstruisanom sunčanom satu pokazuje pravo sunčevo vreme koje se od srednjoevropskog vremena razlikuje za vremenski razmak koji se naziva vremensko izjednačenje.
-Vrednost vremenskog izjednačenja je poznata za svaki dan u godini, a kreće se u rasponu od –14 do +16,5 minuta, u letnjoj polovini godine od –7 do +7,5 minuta. Tačnost sunčanog sata je, dakle, relativna: kada, na primer, uočimo i kažemo da danas dok vodimo ovaj razgovor (2. novembar 2025.) sunčani sat maksimalno brza (16 minuta i 26 sekundi), takođe možemo reći da satovi na našim mobilnim telefonima isto toliko kasne. Nastavnici razredne nastave Katarini Krstonošić ostavili smo tablicu tačnosti, tako da svojim učenicima uvek može reći koliko sunčani sat određenog dana brza ili kasni, a učenici to onda mogu preneti svojim roditeljima jer je njihov sat, uz crkveni, ujedno i javni sat Malih Radinaca, objašnjava profesor Tadić.
Uz moderne tehnologije i dostupnost tačnom vremenu u svakom trenutku, postavljanje sunčanog sata više može da ukaže na nostalgičnost, ali i odavanje počasti prirodi koja je, složićemo se, uz sav napredak tehnologije, nepogrešiva. A sunčani satovi su najjednostavnije i najstarije sprave za merenje vremenskih razmaka u okviru dana, napomenuo je dr Milutin Tadić.
-Nadživeli su vodene i peščane satove i opstali sve do danas, kada, zahvaljujući internetu, informacije o vremenu prosto bodu oči sa ekrana mobilnih telefona, tableta i kompjutera. Osim što pokazuje dnevne sate (u složenijim varijantama i datume) i ukrašava fasade građevina, parkove i trgove, bestelesna, nečujna i nenametljiva senka reprodukuje prividna kretanja Sunca koje ne možemo direktno posmatrati golim okom, te tako podučava pronicljive posmatrače. Školski sunčani satovi su očigledna nastavna sredstva i svojevrsni senkom oživljeni plakati za popularizaciju astronomije.
Zagleda li se u linije i senke tog „plakata” u Malim Radincima samo jedan jedini osnovac i zapita se kako je to senka „zaposlena” u službi vremena, postavljanje sunčanog sata biće u potpunosti opravdano… Možda školu u Malim Radincima već pohađa, ili će tek pohađati, neka nova Mileva Marić, zaključuje dr Milutin Tadić, a mi bismo dodali možda i neki novi Milutin Milanković.
S.B.
