Za agilnu preduzetnicu 46-godišnju Danijelu Marković, rođenu Belimarković iz Zasavice 1 ključ uspeha se krije u jasno definisanom cilju i konstantnom radu ka ispunjenju istog. Neumorna Zasavčanka već skoro 2 decenije zajedno sa porodicom vodi privatni biznis, a kako kaže, važno je bez obzira kojim poslom se bavite, biti istrajan i imati kvalitetan proizvod, jer najbolja reklama je zadovoljna mušterija.
Da zasuče rukave Danijeli nikada nije bio problem – naprotiv, uvek je prva priskakala u pomoć i to još kao dete svojim roditeljima koji su se kao i većina Zasavčana u to vreme bavili isključivo poljoprivredom, mahom povrtarstvom. Upravo u detinjstvu je stekla dobre radne navike, koje nije menjala ni dalje tokom života, a do punog izražaja su došle nedugo nakon udaje u selo Vašica nadomak Šida, gde je zajedno sa svojim ukućanima 2003. godine otvorila pekaru.
Iz Mačve, nakon udaje u Srem je ponela, kako ističe, pored lepog vaspitanja volju i želju za radom, za nju ni jedan posao nije predstavljao problem. Danijela, inače trgovac po zanimanju nikada ranije nije imala kontakt sa pekarskom proizvodnjom, ali život ju je doveo u te vode.
-Upravo kao i moji roditelji i porodica mogu supruga se bavila poljoprivredom, tako da meni ništa od toga što su radili nije bila nepoznanica. Mi se poljoprivredom svakako i dan danas bavimo, ali imamo i pekaru koju smo otvorili pre punih 19 godina, tačnije 2003. i to zato što je cena pšenice bila jako mala, pa samo odlučili da zaokružimo proizvodnju i da ne plasiramo samu žitaricu, već konkretan proizvod – priseća se Danijela.
Na početku bilo je, priznaje ona, jako teško, jer prvo su morali puno toga da nauče i saznaju, da nabave određenu opremu, obezbede adekvatan prostor.
-Uh i sada kada se setim početaka nije mi svejedno, nije nam bilo ni malo lako,jer dodira sa pekarstvom nismo imali i to je za nas bila potpuna nepoznanica, za celokupnu porodicu. Ipak odlučili smo se za taj korak i nismo želeli da odustanemo, vremenom smo, uz pomoć jednog majstora, polako počeli da učimo osnove i konstantnim radom, odricanjem, požrtvovanošću uspeli smo eto, već skoro dve decenije da naš posao ne samo održimo, već i da ga proširimo – objašnjava Danijela.
Ona dodaje da i posle toliko godina i sa sada već velikim iskustvom oni i dalje uče, prate trendove, idu u korak sa vremenom, jer sama proizvodnja, pa i mušterije to traže.
-Кada smo počinjali naša proizvodnja se ogledala u 50 vekni hleba, ali tokom godina višestruko se povećala, menjao se i broj radnji, zaposlenih. Menjala se i tehnologija, mašine, radilo se na modernizaciji i mislim da je sve to od izuzetnog značaja da bi jedan posao opstao. Mi smo maksimalno uložili u to, ne samo sredstva, već i sebe, svoj rad, energiju i vreme. Iskreno, smatram da smo dosta toga postigli i po mom mišljenju tajna uspeha je u predanom radu i upornosti. Čovek u bilo kojoj sferi svog života treba sebi da zacrta cilj i da radi na njegovom ostvarenju. Ja sam izuzetno zahvalna svojim roditeljima koji su mi od malih nogu usadili dobre navike, naučili su me da cenim svoj, ali i tuđi rad, kao i da je porodica osnov svega. Toga sam se kroz život uvek držala i sada to činim, a iste vrednosti pokušavam da prenesem i na svoju decu – zaključuje Danijela.
D. Tufegdžić
