Žena ako hoće, stigne i da skuva, opere, brine o deci, da radi i zaradi, ali i da popije kafu, da prošeta, da ode na neku zabavu, u pozorište, pa i da tračari sa prijateljicama a to muškarac ne stiže. On samo može jedno: da ide da šeta ili da gleda utakmicu, ili da pije i tako…
Tekst: B. Rodić i G.Majstorović
Ako je pak suditi po Pazovčankama, savremene žene retko govore o svom položaju i značaju u društvu. U tome ih, dodaju, sprečava veliki obim posla koji obavljaju, a koji se obično ne primećuju dovoljno. Pojedine su skromne i smatraju da to što su zaposlene, što su i majke, supruge i domaćice nije ništa posebno.
„Dobro je što sad za vreme raspusta dete može da bude kod bake i dede“ – kaže jedna. Druga, mlada, porodična žena sa troje školske dece, na radnom mestu šest dana u nedelji, uspeva da svoju talentovanu decu usmerava dobro, da čak i ona ima hobi. Zaposlena žena po sistemu sam svoj gazda, u zrelim godinama, majka odrasle dece, udata, deluje zadovoljno. Jedna mlada baka, penzionerka, vrlo je vešta u ručnim radovima, u kulinarstvu i na društvenim mrežama ali stiže i da čuva unuke… Ima još interesantnih i zadivljujućih primera žena u različitom dobu.
– To je zato što su žene za sve sposobne i spremne! Kako je moj pokojni muž govorio – žena drži tri stuba kuće a muškarac samo jedan. Znači da je žena glavna u kući, da nije žene ne bi bilo ni kuće, ni porodice – kaže Letica Joksimović (65) penzionerka, udovica već dvadeset i jednu godinu, druželjubiva, aktivna u udruženju penzionera, pevač u horu.
Žena, dodaje Letica, ako hoće stigne i da skuva, da opere, da brine o deci, da radi i zaradi, ali i da popije kafu, da prošeta, da ode na neku zabavu, u pozorište, da tračara sa prijateljicama a to, sigurna je, muškarac ne stiže. On samo može jedno, da ide da šeta ili da gleda utakmicu, ili da pije i tako…
– Žena danas neće da ćuti i da trpi, kako smo mi radile, jer je bilo sramota razvesti se. Danas su žene drugačije, dobro rezonuju – zašto bi trpele ceo život nešto što im ne odgovara i pri tom radile za oboje! Zato ima sve više veza a manje brakova. Muškarci su videli kako svari stoje pa se i oni menjaju i moraće ako žele zajednički život – zaključuje Letica.
Ženi najteži poslovi
Dok je bila zaposlena, Jadranka Pejić, rodom iz Makedonije, a sada Inđijka, kaže bilo joj je lakše. Odeš u firmu, veli, i radiš sam taj posao, a kud kuće sto nevidljivih poslova. Ona u Inđiji živi 16 godina i od kako se udala i zasnovala porodicu ne radi. Međutim, posla ima uvek.
– U kući je najteži posao, kuvanje, pranje, spremanje, dočekivanje i ispraćanje, pa onda sve oko dece, sve žena to mora da odradi. To je nevidljiv posao, vrtiš se u krug i ništa nisi uradio ceo dan. Decu ispratiš u školu, dočekaš, učiš sa njima zajedno, a kad sam bila zaposlena, nisam imala toliko obaveza i sve sam postizala, dok sada to već nije slučaj. Nas je puna kuća i imam podršku i od drugih članova šire porodice priča Jadranka.
Ako uporedi starije žene, ali i njene vršnjakinje u rodnim Ivankovcima kod Velesa u Republici Makedoniji, kaže da je njima mnogo teže, nego njoj ovde jer više rade poljske poslove.
– Na selu, duvan, povrće, najviše paprike i bostan obrađuju ručno i to je rad od jutra do mraka. Rano ustaju i kasno ležu, ali i one moraju da stignu i sve kućne poslove da urade. Moja majka ima nas petoro dece. Trebalo je sve nas odgajiti i opet raditi i na njivi i u kući i kad smo iši u školu, spremiti, ispratiti i dočekati i sve da stigne na vreme i za svakoga da ima sve. Bila je srećna što smo svi zdravi i uspela je sav taj teret da iznese, ništa joj nije bilo teško. Iskreno da kažem, moja majka, kao i ostale žene više se patila nego ja sada. Velika je razlika ako uporedimo Srbiju i Makedoniju. Tamo ljudi više ulažu fizički rad nego ovde. Meni je ovde, zaista lakeše jer imam punu podršku i od članova suprugove porodice. Ali veliki teret kuće nosi žena. Ne kaže se džaba da je žena noseća greda u kući kaže Jadranka, a baš, upravo od tog glavnog direka zavisi napredak i blagostanje cele porodice.
Projekat „Hiljadu lica naše žene“ sufinansiran je iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Stavovi izneti u ovom medijskoj projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
