Udruženje žena “Moje selance” iz Čerevića
Čerević – Sa ciljem da pre svega unaprede društveni život žene na selu i afirmišu svoj Čerević, 9. aprila 2009. godine osnovano je udruženje žena pod nazivom „Moje selance“. Danas se ni jedna manifestacija ni bilo kakva aktivnost u ovom sremskom selu ne može zamisliti bez ovog društva, odnosno njegovih članica.
“Moje selance” je pomoglo brojnim institucijama koje rade sa decom za šta su dobile velik broj priznanja i zahvalnica. Danas ovo Udruženje broji 35 članica, a predsednica im je Mara Petković. Žene u ovom Udruženju veoma aktivne i mogu da se pohvale da su samo posle dve godine od osnivanja za svoj rad dobile najveće opštinsko priznanje Oktobarsku nagradu.
Njihov rad ima često i humanitarni karakter, učestvuju na svim manifestacijama u opštini, ali i dalje gde god ih pozovu. Bili su i u Šidu, Rumi, Irigu i predstavile se sa svojim radovima, jer žene iz Čerevića vezu baš kao što se to nekada radilo. Takođe, prave i sve vrste starinskih kolača: štrudle, kiflice, sve po tradicionalnoj recepturi njihovih mama i baka. Po svojim štrikanim, ali i heklanim radovima poznate su u celoj Vojvodini.
Pod pokroviteljstvom opštine Beočin, a u organizaciji Mesne zajednice Čerević i Udruženja „Moje selance“ svake godine se u ovom selu održava tradicionalna manifestacija “Čerević u maju”. Cilj manifestacije je očuvanje tradicije i kulturne baštine ovog kraja kako stari zanati ne bi pali u zaborav. Događaju prisustvuju gosti iz Morovića, Berkasova, Beočin sela, Rakovca, Brazilije, Banoštora i naravno Čerevića.
Cilj je da se ovom manifestacijom promovišu i neguju tradicija, kultura i običaji ovog kraja. Svake godine manifestacija opravda svoje postojanje velikom posećenošću i raznolikošću sadržaja, brojem učesnika programa, izlagača, ponudom proizvoda i brojem gostiju. Kao i uvek sve učesnike izlagače i goste za okrepljenje uz zvuke tamburaša čeka – pored vrućih krofni i kolača svih vrsta, i domaći pasulj.
Ove godine zbog epidemije korona virusom tradicionalna manifestacija u Čereviću nije održana.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
Ograničenje radnog vremena
Šid – Štab za vanredne situacije opštine Šid je, na sednici održanoj danas, 17. jula, doneo sledeći zaključak:
– Ograničava se radno vreme svih ugostiteljskih, trgovinskih, zanatskih i objekata za priređivanje igara na sreću kao i zabavnih igara, dok traje epidemija zarazne bolesti COVID-19, na period do 23 časa. Ograničenje radnog vremena se ne odnosi na uslužne objekte koji vrše distribuciju hrane isključivo putem šaltera.
“Fruškogorski cvet” – najmlađe udruženje žena u beočinskoj opštini
Beočin selo – “Fruškogorski cvet” je najmlađe udruženje žena na teritoriji beočinske opštine koje je osnovano u septembru 2015. godine. Okuplja žene iz Beočin sela koje se bave izradom rukotvorina, slikarstvom, fotografijom…
Kako kaže Nedeljka Vajukić, sekretar ovog Udruženja, “Fruškogorski cvet” broji 20 članica koje su se udružile sa željom da predstave kulturnu baštinu svog mesta.
-Osim što radimo ručne radove posebno nam je važno i to što učestvujemo u raznim edukacijama. Dve naše članice su završile obuku veština pri Zavodu za ravnopravnost polova, a u sastavu članstva imamo i žene koje su završile kurs za zlatovez. To nam je veoma bitno, s obzirom da smo planirale da rad našeg Udruženja baziramo na održavanju radionica koje bi obuhvatile rad sa decom predškolskog i školskog uzrasta. Ovde kod nas postoji “Bubica”, odeljenje Predškolske ustanove “Ljuba Stanković” Beočin, sa kojim imamo izuzetnu saradnju od samog početka koja još uvek traje. Sa školskim uzrastom ne sarađujemo još uvek, ali i to imamo u planu, čim se steknu uslovi za rad. Kad nabavimo razboj i prateći materijal imamo takođe nameru da organizujemo i kurs tkanja – kaže Nedeljka Vajukić, sekretar Udruženja “Fruškogorski cvet” iz Beočin sela.
Tokom proteklih pet godina beočinske žene su učestvovale na svim manifestacijama na lokalnom nivou, a uspostavile su saradnju i sa Turističkom organizacijom Vojvodine, sa kojom su išle na nekoliko sajmova turizma. Među najuspešnijima Nedeljka izdvaja Sajam turizma u Bijeljini, gde su se u okviru Dana Vojvodine predstavile sa ručnim radovima i kulinarskim specijalitetima.
-Nama je bio cilj da se predstavimo u široj okolini, tako da smo u Bijeljini odmah uspostavile kontakt sa raznim udruženjima iz Republike Srpske i te iste godine bile smo gosti Udruženja voćara na sajmu voćarstva u Brčkom. Osim tradicionalnih ručnih radova i zlatoveza koje izlažemo, mi takođe radimo i neke proizvode namenjene širokoj upotrebi kao što su stolnjaci, kecelje, krpe za sudove, koje prodajemo na sajmovima kako bi zaradile sredstva koja su nam neophodna za naš rad. Takođe, svake godine učestvujemo i na noćnim bazarima u Novom Sadu, gde prodajemo naše kolače po kojima smo već postale prepoznatljive među posetiocima – priča Nedeljka.
Kada je reč o prostorijama, koriste kućerak koji je u vlasništvu opštine a koji su ove vredne žene uredile i prilagodile svojim potrebama. Još uvek nemaju priključenu struju, što im pričinjava probleme u radu, ali postoje obećanja da će to uskoro rešiti. Tako bi mogle da ugoste turističke grupe koje dolaze u posetu obližnjem manastiru, da im predstave svoj rad i tradiciju mesta u kome žive, uz posluženje domaćih proizvoda.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
Staza zdravlja na Lipovači
Šid – Zahvaljujući sredstvima koja su dobijena na konkursu za dodelu subvencija i transfera namenjenih za projekte razvoja turizma od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a uz podršku lokalne samouprave, Turistička organizacija Šid realizovala je treću fazu izgradnje pešačko-biciklističke Staze zdravlja na Lipovači.
U Sremu epidemija i dalje kontrolisana
Sremska Mitrovica – Na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, kao i u celom Sremu u poslednje vreme registrovan je porast broja obolelih od virusa kovid 19, ali je epidemiološka situacija i dalje kontrolisana.
U poslednja dva dana testirano je ukupno 113 osoba, a broj pozitivnih u tom periodu za ceo Sremskih okrug je 31, odnosno 27 posto od svih uzorkovanih lica na teritoriji Srema. Od tog broja na teritoriji Grada Sremska Mitrovica 13. jula bilo je šest, a 14. jula pet lica inficiranih korona virusom, što predstavlja devet posto od svih uzorkovanih za ova dva dana. To znači da u celom Sremu ima 184 zaražena pacijenta, a na teritoriji Sremske Mitrovice 81 lice, a zaraženost iznosi oko 9 posto. U protekla dva dana bilo je 15 izlečenih pacijenata – rekla je danas na konferenciji Štaba za vanredne situacije Grada Sremska Mitrovica primarijus dr Nada Zec Petković, direktorka Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica.
Prema njenim rečima, u korona centru nalazi se 89 pacijenata od čega je 57 pozitivno sa teritorije celog Srema. Od 1. juna do danas ukupan broj testiranih u Zavodu za javno zdravlje je 1417 osoba. Od 1. do 14. jula stope inficiranih se kreću 5, 6 ili 7 pacijenata dnevno na 100.000 stanovnika.
Načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Vojislav Mirnić rekao je da Opšta bolnica Sremska Mitrovica ima 20 respiratora.
-Trenutno se na respiratorima nalazi osam pacijenata, oni imaju težu klinički sliku i prosečna starost tih pacijenata je 63 godine. U kovid ambulantu koja se nalazi u sedmoj zdravstvenoj juče se obratilo 102 pacijenta. S obzirom da je ovaj broj nešto povećan nego prethodnih dana, odlučili smo da kovid ambulanta radi produženo radno vreme od 7 do 20 sati, a nedeljom od 7 do 16 sati. Uveli smo međusmene od 9 do 16 sati, tako neće biti čekanja na pregled – rekao je načelnik Mirnić.
NADA MARJANOVIĆ, SERTIFIKOVANI PSIHOTERAPEUT I KLINIČKI PSIHOLOG, O PSIHOLOŠKOM EFEKTU EPIDEMIJE
Pandemija koronavirusa, koja je počela u decembru prošle godine godine i traje do danas, ima različite psihološke efekte na ljude. Kontinuirani stres usled pretnje stvarnom opasnošću – u ovom slučaju bolešću kovid 19, predstavlja značajan stres i samim tim opasnost po mentalno zdravlje ljudi, zato što realnost potencijalno opasne bolesti svakoga plaši.
Nada Marjanović, sertifikovani psihoterapeut i klinički psiholog iz Sremske MItrovice, kaže da kada strah prevazilazi problem pojedinca, kada je globalan, ljudi mogu stimulisati ili podsticati strahove jedni drugima.
-Oni mogu da nesvesno koriste „međusobnu indukciju“, kada članovi grupe izazivaju pogoršanje emocionalnog stanja jedni kod drugih. Međusobna indukcija, interstimulacija mogu se pojaviti u grupama u kojima emocionalne poteškoće nekih ljudi podstiču emocionalne reakcije drugih ljudi, što rezultira onim što se obično naziva „emocionalnom zarazom“, odnosno širenjem straha, besa ili slično, što je bilo jasno vidljivo među ljudima, prilikom početnog talasa koronavirusa. Sa druge strane postavlja se i pitanje šta se dešava sa pojedincima kada dožive ovako veliki realan strah? Kako će pojedinac reagovati u ovakvoj situaciji zavisi od toga koliko osoba ima kapaciteta za toleranciju straha, da li ima intrapsihičke mehanizme koji kontrolišu da strahovi ne prevaziđu njihov odnos prema stvarnosti, i da li imaju kapacitete za prihvatanje trenutne stvarnosti svakodnevnog nošenja maske, sa obraćanjem pažnje na učestalost izlazaka napolje, pranje ruku i ograničavanje izlaganja drugim ljudima – objašnjava Nada Marjanović.
Za mentalno zdravlje najvažnija je međusobna podrška
Prema njenim rečima, s obzirom na realnu opasnost i medijsku pažnju koju izaziva kovid 19 kod ljudi su pokrenuti nesvesni odbrambeni mehanizmi koji svakodneno crpe energiju ljudi, a da toga nisu ni svesni. Tolika aktivnost naših mehanizama odbrane zamara naš organizam i dovodi do umora, generalnog energetskog pada.
-U reakciji na ovako velik stres razlikuju se tri različite faze. Prva faza je faza alarma, koju smo do sada svi prošli, u kojoj opažamo, prepoznajemo opasnost, a telo proizvodi hormone stresa kao što su epinefrin i kortizol. Druga faza je faza otpora. Psihološki gledano, ovo se odnosi na upotrebu odbrambenih mehanizama i odbrambenih operacija kako bismo mentalno obradili stres kom smo izloženi. Uspešan prolazak kroz ovu fazu zavisi između ostalog i od naših psihičkih kapaciteta i nivoa tolerancije stresa. U ovoj fazi od poteškoća mogu se javiti regresija, neurotična ponavljanja nerešenih pitanja iz detinjstva, opsesivno čišćenje, kontrafobično ponašanje, humor, poricanje i slično. Treća faza je faza koju većina ljudi sada prolazi, a to je faza iscrpljenosti, kada se naša energija troši, mehanizmi odbrane se zamaraju. Tada se javlja potreba za odmorom. Tada ukoliko nema odmora, a izloženost stresu se nastavlja, količina anksioznosti može dostići intenzitet kada neki ljudi više ne mogu upravljati ego-funkcijama i odbrambenim mehanizmima, može doći do preopterećenja i različitih psihičkih poteškoća, kao što su anksioznost, depresija, pogoršanje prethodnih psihičkih tegoba, agresivnost, paranoidne ideacije i tome slično. U Srbiji je aktuelno prisutan novi ciklus suočavanja sa „korona-stresom“ te su naše, već donekle istrošene, energetske rezerve aktivne, što predstavlja novi rizik po metalno zdravlje i dodatan rizik predstavlja i socijalna distanca – kaže psihoterapeut Nada Marjanović.
Da bi ublažili širenje koronavirusa, stručnjaci savetuju socijalno distanciranje, izolaciju, a u nekim okolnostima i karantin. Kao ljudi, mi smo društvena bića i profesionalci za mentalno zdravlje znaju da će preporuke o socijalnoj distanci kao i prinudna zatvaranja mesta socijalnog zbližavanja i zabave: bioskopa, teretana, restorana i barova, biblioteka, tržnih centra, uticati na naše mentalno zdravlje.
-Socijalna izolacija je povezana sa posledicama mentalnog zdravlja kao što su: simptomi posttraumatskog stresa, depresija, nesanica, anksioznost, konfuzija, ljutnja, strah, frustracija, dosada, a sa druge strane nametnuti kućni karantin je kod mnogo porodica izazvao sukobe u kući. Konačno, koronavirus je bez sumnje trauma za ljude koji su doživeli bolest i ljude čiji su srodnici umirli od ove bolesti. U porodicama u kojima je došlo do infekcije sa izraženim simptomima ili smrti, pristuno je žalovanje i ponekad post-traumatske pojave, Kao što je očigledno, pandemija je stvorila različite vrste psihičkih poteškoća – kaže psihoterapeut Nada Marjanović i poručuje da samo jedni drugima možemo dati podršku sada kada nam je potrebna.
Saveti za očuvanje mentalnog zdravlja
Nada Marjanović daje savete koji mogu da pomognu da se smanji rizik po mentalno zdravlje u vreme epidemije.
-Ograničite svoju izloženost vestima o kovidu 19. Preterano izlaganje ovakvim vestima pojačava anksioznost i strahove. Zastrašujuće vesti o pandemiji mogu uticati izrazito nepovoljno po mentalno zdravlje. Zato obratite pažnju koliko vremena ćete posvetiti obnavljanju informacija o virusu i iz kojih medija. Ostanite u kontaktu sa drugima. Društvo drugih osoba je neophodno za mentalo zdravlje. Razgovarajte sa drugima ukoliko ste anksiozni, podelite sa prijateljima, ili bližnjima. Društvo i razgovor sa drugima snižava stres. Ograničite upotrebu društvenih mreža koji dokazano pojačavaju anskioznost i depresivnost kod ljudi. Ostanite aktivni. Fizička aktivnost je neophodna za lučenje određenih hormona, učestvovanje u aktivnostima koje su nam važne daju doživljaj zadovoljstva i ispunjenosti, i olakšava osećaj anksioznosti.
Pronađite svoj „ventil“. Budite kreativni. Važno je pronaći svoje zdrave „ventile“ poput čitanja, igranja karata, gledanja omiljenih filmova, hobija…Svesno brinite o svom zdravlju. Nemojte negirati sopstvene poteškoće i aktivno radite na sebi.
U Sremu 106 incifiranih, Mitrovica će razmotriti uvođenje vanredne situacije
Sremska Mitrovica – Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica na teritoriji Grada Sremska Mitrovica u poslednja dva dana ima 37 pozitivnih na kovid 19, dok je u Sremu inficirano ukupno 106 lica. Kada je reč o stopi novozaraženih, ona je u blagom porastu u odnosu na prethodni period i iznosi 6,26, što znači da dnevno u proseku ima pet lica koja su pozitivna. Ovi podaci nisu još uvek alarmantni, situacija je pod kontrolom, ali mi ćemo sledeće nedelje ipak razmatrati mogućnost da u Gradu Sremska Mitrovica uvedemo vanrednu situaciju, s obzirom da u susednim gradovima poput Šapca imamo znatno povećan broj lica koja su pozitivna na korona test. Iz tog razloga stepen opreznosti moramo podići na viši nivo, jer mislimo da može doći do prelivanja obolelih ka našem gradu i susednim opštinama – ovo je danas novinarima rekao gradonačelnik Vladimir Sanader, ispred kriznog štaba Grada Sremska Mitrovica i dodao da od svih opština u Sremu jedino opština Pećinci ima nešto veću stopu novozaraženih koja iznosi 15,24 posto.
Prema njegovim rečima, uvođenje vanredne situacije bi bilo više iz preventivnih razloga kako bi se mogle sprovesti sve one mere koje u tom slučaju stoje Gradu na raspolaganju, s obzirom da mitrovačka Bolnica prima pacijente i iz Šapca. Trenutno je u Bolnici na infektivnom odeljenju hospitalizovano 32 pacijenta, a od toga je osam kovid pozitivno. U hirurškom bloku spremno je 300 kreveta, a broj zaraženih zdravstvenih radnika je mali.
Načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Vojislav Mirnić podsetio je da svi oni koji imaju simptome slične kovid infekciji mogu da se jave u kovid ambulantu koja se nalazi u Mesnoj zajednici Slobodan Bajić Paja, radno vreme je od 7 do 20 sati. U Drugoj zdravstvenoj ambulanti se rade testovi iz krvi na zahtev, a kovid ambulante će raditi i preko vikenda.
Udruženja žena predstavile svoje stvaralaštvo na Danu Dunava
Banoštor – Međunarodni dan Dunava, tradicionalna manifestacija koja se organizuje sa ciljem očuvanja i zaštite reke Dunav, druge po veličini u Evropi i ove godine obeležen je u Banoštoru. Ova manifestacija edukativnog je i promotivnog karaktera i najvećim delom namenjena je deci i omladini svih uzrasnih kategorija. Cilj joj je naučiti naše najmlađe da čuvaju prirodu, a posebno Dunav koji je složen eko sistem i zahteva poseban tretman. Dunav je veliki ekonomski potencijal za brojne sadržaje, a naročitu voda kao poseban prirodni resurs čijem se očuvanju sve više posvećuje pažnja i u njegovu zaštitu uključene su i brojne instutucije. Svake godine broj gradova i partnera koji se uključuju u ovu kampanju je sve veći.
Ove godine na Danu Dunava svoje stvaralaštvo predstavilo je nekoliko udruženja žena iz beočinske opštine. Iz Banoštora bili su Udruženje žena „Jana“ i Udruženje „Majkina radionica“, koji su zajedno sa učenicima Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Banoštora, decom Predškolske ustanove „Labudić“ iz Banoštora, a uz podršku mališana iz Predškolske ustanove „Zvezdice“ iz Čerevića i njihovih roditelja pripremili slatko i slano posluženje i prodavali dečje radove i suvenire. Udruženje žena „Jana“ je za posetioce pripremilo krofne, kojim su zasladile ovu manifestaciju i ugostili sve posetioce, a bili su izloženi i drugi atraktivni proizvodi, domaće rukotvorine, jela i pića iz bogate tradicionalne kuhinje ovog kraja, kao i vina i rakije po čemu je i poznat ovaj kraj.
Na manifestaciji u Banoštoru bile su i žene iz Udruženja “Gorska ruža” Rakovac. One su se takođe priključile humanitarnoj akciji “Za malu Lanu”, kao i članice Udruženja žena “Fruškogorski cvet” iz Beočin sela.
Sva prikupljena sredstva od prodatih proizvoda i krofni uplaćena su za lečenje male Lane, a ovo je najbolji primer kako su svi zajedno doprineli da se briga za dobrobit deteta raširi na celu zajednicu.
Organizatori ističu da manifestacija pored toga što uveseljava goste i meštane, takođe ukazuje i na potencijal i značaj Dunava za razvoj turizma i vinogradarstva u Banoštoru.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
