Udruženje žena “Gorska ruža” Rakovac
Rakovac – Rakovačko udruženje žena „Gorska ruža“ osnovano je 2009. godine sa ciljem da afirmiše žensko stvaralaštvo, stare zanate i kulturnu tradiciju kraja u kojem žive. Jednom godišnje oni organizuju Festival hrane i vina pod nazivom „Al se nekad dobro jelo baš“, koji bi ove godine trebao biti održan 6. oktobra, ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli. Na manifestaciji se predstavi oko 40 izlagača iz cele Vojvodine, raznovrsno žensko stvaralaštvo, vinski podrumi, tamburaški orkestri i folklori iz cele Vojvodine. Kuva se na licu mesta, peče se riba, pravi se paprikaš, sarma, mesi se 40 vrsta domaćih kolača…
Ipak, ono u čemu ove Rakovčanke nalaze stvarni smisao svog rada i druženja svih proteklih godine je humanitarni rad, što je na neki način njihova lična karta.
Kako kaže predsednica Tanja Ajeti, žene iz rakovačkog Udruženja uvek se odazivaju da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija, tako da su prethodnih godina pomagale crkvi, vrtiću, školama i pojednicima. Nosile su pomoć i na Kosovo, manastiru Gračanica, ali, kako kaže Tanja, najponosnije su na to što u Domu za mentalno obolela lica u Starom Lecu imaju štićenika kojeg redovno obilaze. Od kada su preuzeli skrb nad njim njegovo zdravstveno stanje se vidno pobošljalo, kao i odnos zdravstvenog osoblja prema njemu.
Poslednja u nizu akcija u koju su se uključile je prikupljanje sredstava za devojčicu Lanu iz Rakovca.
– Trudimo se i radimo iz srca i ja smatram da na najbolji način predstavljamo i Udruženje i našu opštinu iz koje dolazimo. Udruženje “Gorska ruža” broji svega desetak članica, od toga je samo polovina aktivno i svaka od nas ima svoje konkretno zaduženje. Iako članstvo nije veliko rezultati su ogromni – kao da nas je stotinu, što se uvek može videti na našem štandu. Za svoj dosadašnji rad tokom proteklih godina dobijale smo brojna priznanja i nagrade, na šta smo veoma ponosne – kaže Tanja Ajeti, predsednica Udruženja žena “Gorska ruža” iz Rakovca.
Zanimljivo je da ovo udruženje nema svoje prostorije za rad, ali Tanja kaže da im to nije prepreka da se okupljaju i rade, najčešće kod nje u kući.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
U šidskoj opštini raste broj obolelih od korone
Šid – Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica, na teritoriji opštine Šid u poslednja dva dana su zabeležena tri nova lica pozitivna na kovid 19, jedna osoba je izlečena, a četiri osobe su predložene za izolaciju. Ukupan broj obolelih od 1. do 29. jula je šesnaest, dok se petnaest osoba nalazi u izolaciji. Ukoliko broj osoba pozitivnih na virus korona nastavi da raste, Štab za vanredne situacije opštine Šid razmatraće mogućnost proglašenja vanredne situacije na teritoriji šidske opštine, kako bi se rizik od prenošenja virusa i broj obolelih sveo na minimum.
Zabrana parkiranja i zaustavljanja za teretna vozila
Šid – U ulici Cara Dušana u Šidu, na delu puta kod prostora „Vašarište“, postavljena je saobraćajna signalizacija koja se odnosi na zabranu zaustavljanja i parkiranja teretnih vozila u pomenutom delu ulice. Razlog za to je svakodnevno zaustavljanje i parkiranje teretnih vozila, uglavnom stranih registarskih oznaka, na površinama koje za tu svrhu nisu određene.
Mirjana Vajukić, majstorica za zlatovez
Beočin selo – U osnivanje Udruženja žena “Fruškogorski cvet” iz Beočin sela među prvima se uključila i meštanka Mirjana Vajukić.
Kako kaže, s obzirom da ovakva udruženja postoje u gotovo svim selima beočinske opštine, želja im je bila da se i oni u svojoj mesnoj zajednici udruže kako bi privukli decu i pokazali im šta sve mogu da urade svojim rukama.
-To je ujedno i način da naše najmlađe malo odvojimo od telefona, računara i video igrica. Ima dosta dece koja su zainteresovana za rad sa nama, tako da smo se do sada najčešće bavili dekupažom i vezom. Vez je inače moj hobi i ono čime se ja bavim u okviru Udruženja. Pohađala sam i obuku za zlatovez, što je za mene predstavljalo pravi izazov. Mislim da je zlatovez pojam za ručni rad. Teži je od običnog veza, zahtevniji, posebno jer mi ovde ne raspolažemo sa adekvatnim materijalom koji bi dao i pravi rezultat na kraju. Naši konci koje mi koristimo daleko su od onoga kakav konac ustvari treba da bude da bi se sa njim radio zlatovez. Od mentorke koja nam je držala kurs čuli smo da mnogi materijal naručuju iz Turske, s obzirom to nije običan konac kako možda izgleda na prvi pogled, ali mi ovde nažalost nemamo tu mogućnost – objašnjava Mirjana Vajukić, članica Udruženja “Fruškogorski cvet” iz Beočin sela i dodaje da je ovo veoma lep hobi, ali da iziskuje dosta vremena.
Osim zlatoveza, Mirjana veze još i peškire, stolnjake i deverske košulje, ali smatra da se u današnje vreme to ne ceni dovoljno, jer se ne može očekivati da neko plati adekvatnu cenu, odnosno onoliko koliko ručni rad zaista i vredi, pošto su primanja mala. Zato na manifestacijama koje posećuje zajedno sa ostalim članicama Udruženja svoje radove uglavnom samo izlaže, dok se na prodaju nude neke malo jeftinije svari.
-Nažalost, mi imamo mnogo više poziva da gostujemo na raznim manifestacijama nego što imamo mogućnosti da se odazovemo, ali nas to ne demotiviše. Volela bih da sredimo naše prostorije, da dobijemo struju jer bi nam to mnogo značilo. Mogle bi da se organizujemo i da stvaramo mnogo više nego sada, s obzirom da imamo volju, želju i znanje – kaže Mirjana Vajukić, članica Udruženja žena “Fruškogorski cvet”.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
Udruženje žena „Jana“, najstarije udruženje u beočinskoj opštini
Banoštor – Udruženje žena „Jana“ iz Banoštora najstarije je udruženje na teritoriji opštine Beočin. Osnovano je daleke 1974. godine i trenutno broji 25 članica. Ovo udruženje je od strane Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova proglašeno za jedno od devet najuspešnijih ženskih udruženja u Vojvodini u 2009. godinu. Naredne godine za ostvarene rezultate na afirmaciji opštine Beočin kroz humanitarni rad „Jana“ je dobila najveće društveno priznanje Opštine Beočin – Oktobarsku nagradu.
Kako kaže predsednica Udruženja Dragica Krstić žene iz Banoštora svoj rad baziraju prvenstveno na humanitarnim akcijama.
-Prikupljenom odećom i obućom pomogle smo Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, slatkišima i kolačima Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, dekorativnim stolnjacima Osnovnoj školi “Jovan Grčić Milenko” iz Beočina, dok smo Osnovnoj školi “Jovan Popović” iz Suseka – odeljenju u Banoštoru pomogli raznim učilima i obezbeđivanjem jednodnevne školske ekskurzije za sve učenike prvog ciklusa osnovnog obrazovanja. Za mališane Predškolske ustanove „Ljuba Stanković“ Beočin, odeljenja u Banoštoru organizovale smo jednodnevne ekskurzije. Pored toga Udruženje je obezbedilo jednokratnu pomoć samohranim majkama i očevima, majkama sa troje dece, podršku đaku generacije, renoviranju crkve u Banoštoru, izgradnji kuće za sveštenika i obnovi crkve u Rakovcu posle požara. Učestvovale smo u brojnim emisijama među kojima su najznačajnije „Žikina šarenica“, „Znanje imanje“, „Petkazanje“ i „Dodati život godinama“. Posetile smo i predstavile se na sajmovima u Novom Sadu i Beogradu, kao i na sajmovima u Sloveniji, na Poljoprivredno – prehrambenom sajmu u Gornjoj Radgoni i u Poreču na Međunarodnom sajmu prehrane i opreme za turizam.
Udruženje žena „Jana“ sarađuje sa svim udruženjima u Banoštoru. Vredne žene Lovačkom udruženju svake godine za goste u lovu na šakala umese krofne, a uključuju se i u sve manifestacije i radne akcije koje organizuje tamošnja Mesna zajednica.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
Uređenje atarskog puta
Batrovci – Nasipanjem struganog afalta u naseljenom mestu Batrovci završeni su radovi na uređenju atarskog puta. Radove realizuje Mesna zajednica Batrovci uz podršku lokalne samouprave Šid.
Dva nova slučaja obolelih
Šid – U poslednja dva dana na teritoriji opštine Šid registrovana su dva nova slučaja oboljenja od virusa korona, tako da je u periodu od 1. do 22. jula ukupno registrovano devet obolelih.
-Epidemiološka situacija u opštini Šid je, još uvek, na zadovoljavajućem nivou. Zaključno sa 22. julom registrovano je devet obolelih od virusa korona, petnaest osoba se nalazi u izolaciji, a još četiri osobe su testirane i te rezultate bi trebalo da sanamo do sutra. U odnosu na ostatak Srema, pa i cele Vojvodine, opština Šid ima najmanji procenat obolelih. To nije samo rezultat preventivnih mera koje sprovodi Štab za vanredne situacije opštine Šid, nego pre svega discipline i odgovornosti naših građana pri pridržavanju mera i ovim putem se zahvaljujem svima njima što ih se pridržavaju, jer na taj način svako potencijalno širenje virusa COVID-19 oni samostalno sprečavaju. Siguran sam da će u sledećih dvadesetak dana ova situacije u šidskoj opštini biti mnogo stabilnija. Koristim priliku da ovim putem uputim apel ugostiteljima, trgovcima, frizerima…da upozoravaju nesavesne građane, koji su u manjini, da se pridržavaju mera i da ih ne puštaju u svoje objekte ukoliko nemaju zaštitne maske. Svi građani mogu i dalje da koriste sredstva za dezinfekciju koja se nalaze na istim mestima kao i tokom prvog talasa epidemije. Pozivam ih da ukoliko primete da neko od njihovih ukućana, prijatelja, komšija, poznanika ispoljava simptome virusa korone da to prijave kovid ambulanti u Šidu, kako bi pomenuti bili upućeni na testiranje – izjavio je komadant Štaba za vanredne situacije opštine Šid Zoran Semenović na konferenciji za novinare održanoj danas u sali SO Šid.
U šidskoj opštini sedam pozitivnih na koronu
Šid – Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica, na teritoriji opštine Šid od početka jula do danas registrovano je sedam osoba pozitivnih na COVID – 19. U istom vremenskom periodu u izolaciji se nalazilo dvanaest osoba.
Opština Šid upućuje molbu građanima koji se ne pridržavaju propisanih preventivnih mera zaštite, nošenja zaštitnih maski i držanja propisane distance, da se pridržavaju navedenih mera kako bi se rizik prenošenja bolesti i broj obolelih u šidskoj opštini sveo na minimum. Svim građanima koji se pridržavaju propisanih mera, a posebno trgovcima, ugostiteljima, frizerima i ostalim radnicima koji su zbog opisa posla u svakodnevnom kontaktu sa velikim brojem ljudi, opština Šid se ovim putem zahvaljuje na odgovornom ponašanju prema sopstvenom zdravlju, kao i prema zdravlju svih stanovnika opštine Šid.
