Piše: Boris Miljković
Danas vidim kesicu origana i počnem da se smejem kao lud. Setim se babe, a posle ćemo doći i do origana. Leto je bilo, baba kuva u letnjoj kujni – mislim, nije to bila kujna. Tako smo je zvali; sve je bila, ali kujna ne. Mada, kuvala je majka (baba) tu. Šta da kažem? U proleće, jedan mali prozor bio je otvoren jer su laste tu gnezdo napravile. Sediš i ručaš, a laste gore u gnezdu.
Kalendar na zidu, star bar 25 godina. Ali, što bi majka rekla: „Ta, lepe slike, neka ga, možda se nekad i potrefi datum.“ Neće da se potrefi, rekao bih ja, ali džaba. A i tu, iza lastinog gnezda, paučina… Mislim se, da baciš dete gore od pet-šest godina, ostalo bi. „Majka, daj četku da skinem to,“ rekao bih. „Na jesen, kada laste odu. Oćeš da srušiš gnezdo? To je nesreća onda,“ kaže ona. A mi, j**o te, baksuzi, da nema većih, a ona se boji gnezda.
Stavila krompir paprikaš, k`o sad da gledam – vruć, s rebrima, i paradajz salata. Ta, `di ćeš lepše. Jedem, jeste lepo, ali nešto ne valja. Kaže Bane, moj: „Mama, ovde nešto nije u redu.“ E, sad smo ugasili, vidim. Uzima ona, onako besna, „služavku“ i srče. Kroz zube kaže: „Sve je u redu, nego vaša usta od sinoć, kad ste žderali piva, ne valjaju.“ Može biti, kažem ja, jedem, vidim i tata jede. Al’ ne ide.
Reko: „Sad, stani, idemo redom. Šta si stavljala sve?“
Počne ona da vadi začine i stavlja na astal. Mi gledamo, i odjednom – kesa providna, ona za friz, i nešto belo u njoj. „Majka, šta je ovo?“ pitam. „Brašno,“ kaže ona. Odjednom se Bane hvata za glavu i kaže: „Pa pet dana tražim gips, uzeo od Mike, baš u ovakvoj kesi, da rupu onu od antene zapušim.“ Auu, brate, majka ladno stavila gips u krompir paprikaš. Tek će ona: „Mo`š misliti, dve kašike samo, za zapršku.“ Kaže Bane: „Sreća pa nije nam kolače pravila.“ I dugo joj se smejao za to, mada karma je čudo.
Prošlo je godina, i pravi Bane step sok, baš u toj kujni. Drma onu flašu, muti, trese gore-dole i kaže: „Šta je ovo, neće da se napravi sok.“ Već krećem da mutim ja, kad Vesna kaže: „To nije kesica za step sok, već origano.“ Posle je kuvao supu od morke i pita me: „Šta je Nestle u crvenoj foliji?“ Reko: „Čokolada u prahu, tata.“
„E, j**i ga, ode jedna kašika u supu.“
Reko: „Dobro je, majka.“ Posle i onaj „Cilit Beng,“ što je stajao pored kade. „Jel tebe peče glava od šampona?“ Reko: „Ne, tata.“
Posle smo sklonili sve. I sad razmišljam, smejao sam se i ja njemu, kao on babi. Oće l’ ta karma i mene stići?
Foto: ChatGPT/Dall-e
