Prva berba od evropskog novca
Dragiša Kovačević po prvi put rod sa 6 hektara skidao pomoću berača, nabaljenog preko evropskog IPARD programa
Piše: S. Belotić
U voćnjaku Dragiše Kovačevića u Stejanovcima završena je berba višanja. Svakako ne prva, jer se ovaj voćar više od decenije bavi proizvodnjom oblačinske višnje. Ipak, ova sezona je posebna jer je ovog juna Dragiša prvi put rod sa 6 hektara skidao pomoću berača, nabaljenog preko evropskog IPARD programa. Podsetićemo da su početkom godine ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Branislav Nedimović i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Sem Fabrici, uručili Kovačeviću rešenje o povraćaju 60 odsto sredstava za kupovinu berača za višnje i šljive. Tako je upravo ovaj voćar iz Stejanovaca prvi poljoprivrednik u Srbiji koji je dobio sredstva od IPARD fonda. Krajem juna, višnju je brao pomoću nove mašine i svega osam radnika, umesto 150, koliko mu je u prethodnim godinama bilo potrebno da skine rod.
– Berbu smo počeli u optimalnom roku, a mašina opravdava sve svoje karakteristike i uložena sredstva. Zamenjuje od 100 do 150 radnika. Trenutno je opslužuje pet radnika, a učinak je kao da mi je u voćnjaku oko 150 ljudi. Dodatna tri do četiri radnika rade na skupljanju punih gajbi i iznošenju iz voćnjaka. Trenutno ih ima osam, mada u zavisnosti od roda može da ih bude i 10. Ipak , kada se zna da je danas nemoguće naći toliko ljudi da rade u voćnjaku i koliko taj rad košta, jasno je da je mašina i finansijski opravdala ono što sam uložio, kaže Dragiša Kovačević.
Na samoj mašini radi vozač koji vozi i upravlja trešnjom, dva radnika su na suprotnoj strani na platformi, što može da varira, u zavisnosti od starosti i krošnje voćke, a dva radnika su na strani gde se višnja prikuplja, stavlja u gajbe i spušta na zemlju. Iza njih ide i ekipa koja gajbe skuplja i iznosi iz voćnjaka.
-Mašina utiče i na bolji kvalitet branja, kada je višnja zrela i spremna za berbu, lakše otpada, nema rasipanja niti mogućnosti da berač polomi granu ili ošteti plod. Mašina nema kontakt sa granama, postavlja se samo na gornji deo stabla i to je jedini kontakt, tako da je mogućnost oštećenja stabla ili roda skoro nemoguća, dodaje Kovačević.
Ovaj voćar oblačinsku višnju ima na 6 hektara svoje zemlje u Stejanovcima. Stabla su raspoređena u 40 redova, po 127 stabala u svakom redu. Mašina i pet ljudi koji je opslužuju za sat vremena i 15 minuta oberu višnju u jednom redu. Normalnim tempom, sa deset sati rada dnevno celokupna berba bila je gotova za tri dana. Sa samo osam ljudi.
Mašina za berbu višnje i šljive je domaće proizvodnje, firme iz Žablja. Za tri dana posla je radila besprekorno, kaže Dragiša. Prenoseći iskustva drugih poljoprivrednika, kaže da ako i dođe do kvara, serviseri problem rešavaju za jedan dan.
Njena cena je bila 48.000 evra sa PDV-om, a povraćaj sredstava za kupovinu od IPARD fonda ostvaren je u iznosu od 60 odsto na osnovnu cenu bez poreza. Dugoročno gledano, investicija će mu se isplatiti, kako zbog povraćaja sredstava, tako i zbog velike uštetde na radnoj snazi. Samo treba biti strpljiv i računicu gledati dugoročno, a ne samo od sezone do sezone.
On opet podseća da konkurisanje za IPARD fond nije „bauk“, ali i da postoje agencije koje poljoprivrednika za određenu sumu novca vode kroz proces prikupljanja dokumentacije. Ako se desi da poljoprivrednik ne prođe u tom konkursu, ista dokumentacija, možda sa eventualnim izmenama, može da se upotrenbi i u nekom narednom raspisu, ali kako kaže Kovačević, i to je deo rizika na koji poljoprivrednik treba da računa. Pri tom i cena agencijskih usluga podleže povraćaju sredstava od IPARD fonda.
-Ja sam zadovoljan i primer sam da sistem funkcioniše. Prošle godine u januaru je počeo konkurs, u junu sam dobio pozitivno rešenje, mašinu sam kupio krajem prošle godine, a drugo rešenje o povraćaju sredstava od 60 odsto bilo je realizovano u januaru. Ja posao radim na leto, tad berem višnje i što se mene tiče, rešenje je moglo stići i u martu. Meni je samo bilo važno da stigne do berbe, govori Dragiša Kovačević.
Upravo mu ova mašina može i pomoći da proširi proizvodnju. Ona mu daje mogućnost da višnju ima na 20 hektara zemlje. Sledeći korak je pismo o namerama resornom ministarstvu poljoprivrede, kako bi pokušao da putem licitacije poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini doće do većih površina za višegodišnje zasade. Jer u voćarstu računica se mora gledati na duži vremenski period.
– Ove godine rod je i manji od proseka u odnosu na prethodne. Tokom oprašivanja višnju nije pogodio mraz, ali je vreme bilo loše, hladno i kišovito, što biljkama nikako nije pogodovalo u vreme cvetanja. Kiša je višnji kasnije pogodovala, sve do berbe, posebno meni koji nemam zalivni sistem. Srećom, leda nije bilo, ali računam da bi rod mogao da bude čak i do 50 posto manji u odnosu na 2018. Prošle godine kada je rod bio dobar i cena je bila bolja, oko 72 dinara za kilogram. Ove godine još ne znamo cenu, ali govori se o cifri od oko 50 dinara. To i nije baš logično, da kada je rod manji, cena bude niska, ali u ovoj proizvodnji ne možete gledati samo jednu sezonu, nego višegodišnji period, zaključuje Kovačević.
Najvažnije je da gaji autohtonu sortu, oblačinsku višnju, pogodnu za industrijsku proizvodnju i da ima sigurnog otkupljivača.
