Agro-dron nad kuzminskim oranicama
Trošenje velikih količina nafte prilikom prskanja oranica na tradicionalan način, po svemu sudeći u skorijoj budućnosti bi moglo da postane prošlost. Savremene tehnologije u današnje vreme u velikoj meri olakšavaju posao poljoprivrednicima i uprkos velikim inicijalnim ulaganjima isplate se na duže staze.
Od prvog pojavljivanja agro-drona na poljoprivrednom sajmu u Sremskoj Mitrovici prošlo je nekoliko godina, a ovih dana je ova bespilotna letelica po prvi put poletela iznad kuzminskog atara.
Savremena tehnologija za preciznu poljoprivredu počela je da se koristi u gazdinstvu porodice Biuković iz Kuzmina.
Kako kaže Aleksandar Biuković, najmlađi poljoprivrednik u ovom domaćistvu, na ideju da nabave dron došli su prilikom prošlogodinje posete Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Tada su shvatili da je jeftnije kupiti dron koji košta 33.500 evra, nego savremenu prskalicu za iste novce.
-Dron je vrhunska stvar, nova tehnologija i zamena za prskalicu, s tim da radi mnogo preciznije i efikasnije. Benefiti od njegovog korišćenja su mnogo veći, brže se radi, a troškovi su značajno smanjeni, zbog goriva, vode, lakšeg transporta… Nema uopšte potrebe da traktor ide na njivu, jer se sve odradi sa autom. Može za dan da oprska 200 hektara i opslužuju ga tri čoveka. Može da radi i noću, ima svoj radar, izmapira se teren, a on prepoznaje prepreke i zaobilazi ih. Dron je budućnost u poljoprivredi i ima više namena, ne mora samo da prska, nego ima i dodatke za prihranu veštačkim đubrivom, korpe za prenošenje grožđa i voća i slično. Nedavno smo pravili oglede i uspeli smo sa preparatom koji je prskan iz drona da ubijemo korov, što nismo postigli sa tim istim preparatom pomoću obične prskalice. Takođe, sa ovom bespilotnom letelicom nema gaženja po njivi, a njegova primena je široka – prskanje plamenca u kukuruzu, uništanje raznih bolesti lubenice, desikacija deteline… Dron je potpuno autonoman, zadaju mu se granice parcele, koliko litara po hektaru da baca, krupnoća kapljice, radna visina i širina i onda se pusti da on sve sam odradi – priča o primeni drona u poljoprivredi Aleksandar i dodaje da su nakon što su nabavili dron, otac i on prošli potrebnu obuku za rukovanje.
Ovaj mladi ratar kaže da su njegovi Kuzminci bili prilično iznenađeni kada su iznad atara svog sela prvi put videli ovu letelicu, a mnogo njih je bilo skeptično da će dron uspeti da obavi posao bolje od klasične prskalice. Međutim, da sa ovom novom tehnologijom nema propusta u radu, u to su se već uverili oni kod kojih su Biukovići obavili prva uslužna prskanja.
Nažalost, ova nova tehnolija ne može da se nabavi putem subvencija, jer država još uvek ne prepoznaje ni dronove ni navigaciju kao sredstvo za rad u poljoprivredi, s obzirom da je zakon o subvencionisanju iz 2009. godine, kada ova tehnologija nije postojala. Zbog toga ova porodica svoju mehanizaciju obnavlja uglavnom kroz kredite banaka, što im olakšava pružanje usluga kojih godišnje bude na preko hiljadu hektara.
Aleksandrov otac Željko dodaje da upravo zahvaljujući modernoj mehanizaciji ratarstvo više nije fizički težak posao kao što je to bilo pre 20 ili 30 godina, jer sada imaju dobre traktore i savremenu opremu.
Inače, upravo uz oca Željka i dedu Anđelka ovaj mladi poljoprivrednik je i zavoleo njivu. Kaže da je prve poslove na oranicama samostalno počeo da obavlja još sa 14 godina. U međuvremenu je završio srednju poljoprivrednu školu u Futogu, a sada je student agrobiznisa na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment.
-S obzirom da sam u srednjoj školi bio na smeru tehničar poljoprivredne tehnike, to mi sada dosta pomaže u praksi da mogu da popravljam našu mehanizaciju, među kojima su tri traktora, nove sejalice, plugovi, spremači i tanjirače. Njivu sam zavoleo još kao mali i veće mi je uživanje da budem u prirodi nego da idem da radim u nekoj kancelariji, tako da svoje sadašnje zanimanje ne planiram da menjam. Inače, otac i ja obrađujemo oko 40 hektara oranica, otprilike je dve trećine u našem vlasništvu, dok je jedna trećina u zakupu. Na njivama sejemo standardne kulture: pšenicu, soju i kukuruz. Jesenas smo probali da posejemo i uljanu repicu ali nam nije uspela zbog suše. Zemlja u kuzminskom ataru je dobrog kvaliteta i zadovoljan sam ovogodišnjim prinosom, koji je bolji od prošlogodišnjeg. Takođe, zadovoljan sam i obimom uslužnih poslova koje radimo. Ljudi su počeli da prepoznaju kvalitet, jer je godinama unazad bilo isto sa kojom sejalicom će im neko završiti posao. Međutim, sada su počeli da shvataju razliku u kvalitetu i preciznosti same setve i nicanja kultura kada se koriste moderne sejalice. Takođe, ljudima se sviđa i korišćenje navigacije za traktor jer na taj način redovi mogu da budu ravni i precizni. Sada su se na tržištu pojavile i kineske navigacije koje su pristupačnije za svakog poljoprivrednika, a ne samo za one koji obrađuju hiljade hektara, kao što je to bilo ranije, tako da je precizna poljoprivreda postala trend – kaže ovaj mladi poljoprivrednik iz Kuzmina.
S. Mihajlović
Dr Biljana Grubić Dedijer: Pažljivo birati sveže namirnice
Visoke temperature, koje ne jenjavaju od kada je jul počeo, stvaraju probleme kako proizvođačima i prodavcima prehrambenih proizvoda, naročito mlečnih i mesnih, tako i kupcima. Bez rashladnih uređaja ne mogu da se transportuju niti prodaju, pa ih na pazovačkim pijacama gotovo i nema, a kupci su oprezni kada kupuju. Ne radi se samo o proizvodima sa pijačnih tezgi već i o poslasticama, naročito sladoledu.
-Na teritoriji opštine Stara Pazova, iako su već dugo prisutne visoke temperature, koje mogu uticati na ispravnost namirnica, nije primećen pojačan dolazak sugrađana u ambulante Doma zdravlja sa simptomima, koji ukazuju na trovanje hranom – kaže dr Biljana Grubić Dedijer, načelnica Odeljenja opšte medicine Doma zdravlja „Dr Jovan Jovanović Zmaj“ Stara Pazova.
Preporučuje da se pri izboru svežih naminica u letnjem periodu vodi računa o načinu skladištenja hrane i kupuje samo u sanitarno ispravnim trgovinama. Upozorava da se simptomi trovanja hranom brzo javljaju i lako prepoznaju.
-U većini slučajeva po uzimanju neispravne hrane siptomi poremećaja gastrointestinalnog trakta se brzo ispoljavaju kao mučnina sa povraćanjem, bol u stomaku, prolivaste stolice i ponekad povišena telesna temperatura. U slučaju kada je dete u pitanju rehidratacija slanim rastvorima je neophodna. Kada su simptomi izraženi neophodno je javiti se u ambulantu radi ordiniranja infuzionih rastvora – kaže dr Grubić Dedijer i dodaje da odrasli bolje podnose tegobe ali je u težim slučajevima takođe potrebna rehidratacija infuzionim rastvorima, upotreba probiotika i polako uveđenje hrane.
Kvarljive namirnice u najvećoj meri se leti i ne preporučuju u ishrani. Poželjno je konzumirati laku hranu.
-Trebalo bi konzumirati količinski manje obroke, pre svega voće i povrće, izbegavajući lako kvarljive namirnice. Potrebna je i celodnevna hidratacija – savetuje dr Grubić Dedijer.
Branka Topalović
Restrikcija vode u Inđiji
JKP Vodovod i kanalizacija Inđija JP obaveštava potrošače, da je uprkos preduzetim merama, sistem vodosnabdevanja i dalje pod jednakim, ako ne i većim naporom.
U skladu sa prethodno navedenim, a u cilju stabilizacije vodosnabdevanja, JKP Vodovod i kanalizacija Inđija JP je donelo odluku da počevši od jučerašnjeg dana, prekine vodosnabdevanje u noćnim časovima, tačnije u periodu od 12 do 6 časova ujutru.
Isključenja će trajati tokom ove nedelje.
U slučaju promena u stanju sa vodosnabdevanjem potrošači će biti obavešteni.
Tri nesreće, više povređenih
Od juče, na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, na teritoriji Inđije i Rume, registrovane su tri saobraćajne nezgode, u kojima su tri osobe povređene.
Najava isključenja struje za sredu, 12. jun
Za sredu, 12. jun, zbog planiranih radova na mreži najavljena su sledeća isključenja električne energije:
Ležimir od 09:00 do 13:00 časova
celo selo
Šišatovac od 09:00 do 13:00 časova
celo selo
Lipovača od 09:00 do 11:00 časova
vikend naselje Lipovača
Vašica od 12:00 do 14:00 časova
Lenjinova od broja 1 do 47 i od 2 do 58
roleterska od broja 1 do 23, od 4 do 22 i bb
Vuka Karadžića broj 1
Možete poljubiti mladu…
Kao treći svedok na venčanju, može se reći, matičar je više od profesije. On je deo zajedničke sreće dvoje ljudi koji u tom trenutku donose jednu od najvažnijih odluka u svom životu.
-Gotovo uvek podsećamo mladoženju kada je momenat da poljubi mladu, jer trema često zbuni mladence, kaže Dragana Ibročić, matičar u Opštini Inđija i dodaje:
-Kad proglasimo brak, mlada i mladoženja uglavnom stoje i čekaju neki znak kako bi razmenili burme i stavili svoje potpise u Matičnu knjigu venčanih, a deo te pozitivne treme prenose i na nas, jer sreća na njihovim licima pleni sve prisutne u sali, priča naša sagovornica, već počevši da izgovara poznate reči Duška Radovića koje dodiruju dušu budućih supružnika.
-Izuzetno je zadovoljstvo biti deo sreće toga dana, puno mi je srce kada vidim dvoje zaljubljenih i kada sam ja ta koja učestvuje u činu sklapanja braka, sentimentalna je matičarka, uverena da je to specifično zanimanje za koje je potrebna posebna empatija prema ljudima.
Kako život piše romane, tako i u matičarskom poslu postoje najrazličitije situacije i zahtevi za ceremoniju venčanja. Uzbuđenje zbog važnosti tog trenutka neretko dovodi mladence, ali i svedoke, odnosno, kumove, u nepredviđene situacije.
-Na jednom od nedavnih venčanja trema je savladala ne samo mladoženju, nego i kuma, pa je to „Da“ ostalo nečujno, u vazduhu. Tu je naša podrška veoma važna, s obzirom na to da je mala zbunjenost potpuno razumljiva i ljudska, kaže Dragana Ibročić.
Kako mladi, pred matičara staju i stariji, ima primera gde se po drugi put venčavaju parovi koji su godine proveli razdvojeni.
-Žarom mladalačke ljubavi venčali smo dvoje penzionera koje je emocija spojila mnogo posle razvoda, što ima posebnu snagu jer je pred vama ljubav koju decenije nisu promenile, priča sagovornica i dodaje:
-Novopečeni bračni par nas je obasipao čokoladicama i bombonama, a i poneka suza se otrgla na bakinom licu, radosnica i ponosnica, primećuje Dragana.
Moda poslednjih godina izvela je matičare iz sala za venčanja. Najčešće se ceremonija obavlja u restoranima, dvorištima, pored reke, mogućnosti su najrazličitije. Važno je samo da se vidi zastava Republike Srbije, naglašava Ibročić.
Brak kao institucija u novije vreme donekle je poljuljan, da li usled manjka tolerancije, ili neke druge teškoće. Beleži se veći broj razvoda nego u prošlim decenijama, pa i matičari apeluju na pobedu ljubavi:
-Najkraći brak koji smo ozakonili je trajao oko pola godine, ali na sreću retki su takvi primeri. Moramo negovati i čuvati brak i porodicu, jer bez toga neće biti ni nas, rekla je inđijska matičarka.
“Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak”, jedna je od najsnažnijih poruka mladencima, koja burmu još jače pozlati večnim sjajem.
-Moja najveća želja je da neki par venčam u balonu iznad Krčedinske ade. Mislim da bi to bio poseban doživljaj koji bismo pamtili ceo život, kaže matičarka Dragana, uverena da će sudbonosno „Da“ neki par izreći u nezaboravnom letu iznad dunavskog ostrva.
Mirjana Stupar
Bez povređenih u saobraćaju
Od juče, na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, na teritoriji Šida registrovana je jedna saobraćajna nezgoda.
Povređenih osoba nije bilo.
Manifestacija povodom obeležavanja 7. aprila, Svetskog dana zdravlja
Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica će se pridružiti inicijativi brojnih zdravstvenih ustanova u zemlji povodom Svetskog dana zdravlja i organizovati javnu manifestaciju sa saradnicima, u ponedeljak, 8. aprila, od 8 do 11 časova, na Trgu Ćire Miletića.
Tom prilikom sprovodiće se sledeći pregledi i aktivnosti: merenje krvnog pritiska; određivanje nivoa šećera i holesterola u krvi; određivanje nivoa zasićenosti krvi kiseonikom (saturacija kiseonika); izračunavanje Indeksa telesne mase; savetovanje u vezi sa pravilnom ishranom i zdravim obrascima života; razgovor sa lekarom opšte prakse i podela zdravstveno-vaspitnog i edukativnog materijala.
