Vremenske oscilacije opasne za srce
Ukoliko pacijenti osete glavobolju, povišenu temeperaturu, pojačano znojenje, suvu i toplu kožu i da je sve to praćeno osećajem mučnine, zbuljenosti, konfuzije, tada trebaju hitno da se jave u prvu zdravstvenu ustanovu i da traže pomoć lekara
Piše: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić
Jul mesec se bliži kraju, a spoljne temperature su i dalje promenjive, što veoma utiče na zdravlje građana, a posebno onih koji imaju neku od hroničnih bolesti. Upravo iz tog razloga, kardiolozi Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici ovih dana imaju dosta posla, jer građani dolaze da ne samo da se pregledaju, nego i da dobiju adekvatan savet kako se izboriti sa naglim promenama vremena.
Kako preduprediti toplotni udar i kakvu terapiju treba da koriste srčani bolesnici tokom leta, pitali smo internistu dr Nikolu Ivanovića, specijalistu kardiologa iz mitrovačke Bolnice.
– Oscilacije u temperaturama mogu najviše da utiču na hronične bolesnike, a pre svega na one koji imaju problema sa kardiovaskularnim sistemom. Naime, naš odbrambeni mehanizam protiv vrućina je znojenje, a da bi se ljudi znojili srce mora pojačano i brže da radi, što predstavlja problem hroničnim bolesnicima. Ukoliko pacijenti osete neke od tegoba koje bi mogle da ukazuju na to da bi toplotna iscrpljenost ili toplotni udar mogao naići, a to je u situacijama kada su spoljašnje temeprature više od 30 stepeni, odnosno ukoliko osete da imaju glavobolju, povišenu temeperaturu, pojačano znojenje, suvu i toplu kožu i da je sve to praćeno osećajem mučnine, zbuljenosti, konfuzije, tada trebaju hitno da se jave u prvu zdravstvenu ustanovu i da traže pomoć lekara – savetuje internista dr Nikola Ivanović, specijalista kardiolog u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica.
Kako bi se takvi događaji koji predstavljaju opasnost po zdravlje građana predupredili, dr Ivanović upozorava da svi pacijenti koji imaju poznatu srčanu slabost, kao i sve osobe starije od 60 godina koje su do sada bile zdrave, izbegavaju boravak napolju u vremenskom periodu između 11 i 15 sati, odnosno preporučuje da napolje izlaze u ranim jutarnjim ili u večernjim satima.
-Takođe, prva i osnovna stvar o kojoj treba voditi računa jeste unošenje dovoljne količine tečnosti. Poželjno je piti što više obične vode, mada je dobra i mineralna voda koja u sebi sadrži neophodne elektrolite koji se gube znojenjem, a to su magnezijum, kalijum i natrijum. Pacijenti bi trebali izbegavati unos alkohola i kafe, jer oni doprinose dehidrataciji ćelija, a što se tiče hrane preporučljive su salate, hladne supe i čorbe, uz svakodnevan unus vodenastog voća, kako bi se organizam stalno dehidrirao. Treba nositi udobnu i komfornu odeću, od prirodnih materijala, svetlih boja koje odbijaju sunčeve zrake. Pacijenti koji imaju hroničnu terapiju moraju da u dogovoru sa svojim lekarom eventualno smanje dozu diuretika za izbacivanje tečnosti kao i beta blokatora koji sprečavaju da srce radi jače i brže, ukoliko u terapiji imaju ovu vrstu lekova – kaže dr Ivanović.
On naglašava da je najveći broj srčanih udara zabeležen u letnjim i zimskim mesecima, verovatno zbog ekstremnih vremenskih prilika i dodaje:
– Pacijenti u kardiološku ambulantu dolaze, pre svega, zbog bola ili nelagodnosti u grudima, koji u najvećem broju slučajeva ne bude srčanog porekla, ali ipak pregledima i ispitivanjima treba iskuljučiti ono što je najopasnije i čega se najviše plaše. Takođe se žale i na otežano disanje, kao i na osećaj nepravilnog srčanog rada, bilo da je usporen, ubrzan ili sa pauzama. Pacijenti koji imaju infarkt hospitalizuju na našem Odeljenju karidologije ili ih transportujemo u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici gde dobijaju neku terapiju koju mi u Bolnici u Sremskoj Mitrovici nismo u mogućnosti da im pružimo.
