• petak, 13. decembar 2024.

Vremenske oscilacije opasne za srce

Ukoliko pacijenti osete glavobolju, povišenu temeperaturu, pojačano znojenje, suvu i toplu kožu i da je sve to praćeno osećajem mučnine, zbuljenosti, konfuzije, tada trebaju hitno da se jave u prvu zdravstvenu ustanovu i da traže pomoć lekara

Piše: S. Mihajlović

Foto: M. Mileusnić

Jul mesec se bliži kraju, a spoljne temperature su i dalje promenjive, što veoma utiče na zdravlje građana, a posebno onih koji imaju neku od hroničnih bolesti. Upravo iz tog razloga, kardiolozi Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici ovih dana imaju dosta posla, jer građani dolaze da ne samo da se pregledaju, nego i da dobiju adekvatan savet kako se izboriti sa naglim promenama vremena.

Dr Nikola Ivanović, kardiologKako preduprediti toplotni udar i kakvu terapiju treba da koriste srčani bolesnici tokom leta, pitali smo internistu dr Nikolu Ivanovića, specijalistu kardiologa iz mitrovačke Bolnice.

– Oscilacije u temperaturama mogu najviše da utiču na hronične bolesnike, a pre svega na one koji imaju problema sa kardiovaskularnim sistemom. Naime, naš odbrambeni mehanizam protiv vrućina je znojenje, a da bi se ljudi znojili srce mora pojačano i brže da radi, što predstavlja problem hroničnim bolesnicima. Ukoliko pacijenti osete neke od tegoba koje bi mogle da ukazuju na to da bi toplotna iscrpljenost ili toplotni udar mogao naići, a to je u situacijama kada su spoljašnje temeprature više od 30 stepeni, odnosno ukoliko osete da imaju glavobolju, povišenu temeperaturu, pojačano znojenje, suvu i toplu kožu i da je sve to praćeno osećajem mučnine, zbuljenosti, konfuzije, tada trebaju hitno da se jave u prvu zdravstvenu ustanovu i da traže pomoć lekara – savetuje internista dr Nikola Ivanović, specijalista kardiolog u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica.

Kardioloska ambulanta Opste bolnice Sremska MitrovicaKako bi se takvi događaji koji predstavljaju opasnost po zdravlje građana predupredili, dr Ivanović upozorava da svi pacijenti koji imaju poznatu srčanu slabost, kao i sve osobe starije od 60 godina koje su do sada bile zdrave, izbegavaju boravak napolju u vremenskom periodu između 11 i 15 sati, odnosno preporučuje da napolje izlaze u ranim jutarnjim ili u večernjim satima.

 

Важно је пити доста воде-Takođe, prva i osnovna stvar o kojoj treba voditi računa jeste unošenje dovoljne količine tečnosti. Poželjno je piti što više obične vode, mada je dobra i mineralna voda koja u sebi sadrži neophodne elektrolite koji se gube znojenjem, a to su magnezijum, kalijum i natrijum. Pacijenti bi trebali izbegavati unos alkohola i kafe, jer oni doprinose dehidrataciji ćelija, a što se tiče hrane preporučljive su salate, hladne supe i čorbe, uz svakodnevan unus vodenastog voća, kako bi se organizam stalno dehidrirao. Treba nositi udobnu i komfornu odeću, od prirodnih materijala, svetlih boja koje odbijaju sunčeve zrake. Pacijenti koji imaju hroničnu terapiju moraju da u dogovoru sa svojim lekarom eventualno smanje dozu diuretika za izbacivanje tečnosti kao i beta blokatora koji sprečavaju da srce radi jače i brže, ukoliko u terapiji imaju ovu vrstu lekova – kaže dr Ivanović.

On naglašava da je najveći broj srčanih udara zabeležen u letnjim i zimskim mesecima, verovatno zbog ekstremnih vremenskih prilika i dodaje:

– Pacijenti u kardiološku ambulantu dolaze, pre svega, zbog bola ili nelagodnosti u grudima, koji u najvećem broju slučajeva ne bude srčanog porekla, ali ipak pregledima i ispitivanjima treba iskuljučiti ono što je najopasnije i čega se najviše plaše. Takođe se žale i na otežano disanje, kao i na osećaj nepravilnog srčanog rada, bilo da je usporen, ubrzan ili sa pauzama. Pacijenti koji imaju infarkt hospitalizuju na našem Odeljenju karidologije ili ih transportujemo u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici gde dobijaju neku terapiju koju mi u Bolnici u Sremskoj Mitrovici nismo u mogućnosti da im pružimo.