Vlada Republike Srbije saopštila je da su na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 donete najnovije odluke u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa.
Od petka oštrije mere u borbi protiv pandemije
Na teritoriji cele Republike Srbije, bez obzira na to da li je u određenoj opštini ili gradu proglašena vanredna situacija, zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od deset ljudi.
Za vreme boravka na javnim mestima, između okupljenih mora postojati distanca od jedan i po metar, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum četiri kvadratna metra.
Mera koja se tiče zaštitnih maski i koja je na snazi u Beogradu danas je proširena na teritoriju cele Republike Srbije, bez izuzetka.
Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično.
Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru preporučuje se nošenje zaštitnih maski.
Sve mere koje su usvojene na današnjoj sednici Kriznog štaba važiće od petka, 17. jula.
Vlada Republike Srbije još jednom apeluje na sve građane da poštuju sve donete mere zarad sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih najbližih.
Ukoliko bi svi građani pri svakom izlasku iz kuće konstantno nosili zaštitnu masku, takva mera bila bi ekvivalentna zabrani kretanja jer na takav način sprečavaju se epidemiološki rizični kontakti i širenje koronavirusa.
Koronavirusom zaraženo 570 zdravstvenih radnika
Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar saopštio je danas da je, prema poslednjim podacima, 70 zdravstvenih radnika obolelo od COVID-19 i hospitalizovano, dok je njih još 500 pozitivno na koronavirus i nalazi se u izolaciji.
Lončar je na redovnoj konferenciji za novinare Kriznog štaba za zaštitu stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 rekao da, i pored toga što je jedan broj zdravstvenih radnika zaražen, medicinskog kadra ima dovoljno i nijedna kovid bolnica nije ostala bez njega.
Ukoliko radite sa kovid pacijentima, ne može se izbeći da i zdravstveni radnici budu zaraženi iako koriste sve mere zaštite, objasnio je on i naglasio da su oni prioritet jer bez njih ne bismo mogli voditi ovu bitku.
U ovom trenutku se može reći da nemamo problem jer ni u jednom trenutku nijedna ustanova nije ostala bez zdravstvenih radnika, ponovio je ministar.
Istovremeno, on je upozorio na to da je na respiratorima sada više mlađih ljudi nego što je bio slučaj u prvom vrhu epidemije, odnosno da je uopšte više obolelih iz mlađe generacije.
Sve je više obolelih koje smatramo mladim, u dobi od 20, 30, 40 godina. Njihovo lečenje traje duže, a klinička slika im je mnogo ozbiljnija, rekao je on.
Lončar je naveo da je samo u kovid ambulantama u Beogradu u poslednja 24 časa pregledano 3.225 pacijenata, čemu treba dodati i preglede obavljene u ostatku Srbije.
On je naveo da je u poslednja 24 časa testirano 8.659 osoba, od kojih su 344 osobe pozitivne, dok je 13 pacijenata preminulo.
Prema njegovim rečima, na današnji dan u Srbiji su ukupno testirana 507.002 pacijenta, ukupan broj preminulih iznosi 418, a broj aktivnih slučajeva je 4.574.
Ovi podaci dovoljno govore o tome koliko je situacija ozbiljna, naglasio je ministar i ponovio da su bolnički kapaciteti u Beogradu na maksimumu, odnosno da je popunjenost u svim kovid bolnicama u glavnom gradu viša od 90 odsto.
Lončar je najavio da će u toku dana Institut za reumatologiju početi da radi sa dodatnim kapacitetima, i to sa više od 100 postelja.
Prema njegovim rečima, u toku su vizite u bolnicama, kao i u “Štark areni”, na osnovu čega će se videti koliko će danas pacijenata moći da se otpusti, kako bi novi mogli da budu primljeni.
On je podsetio na to da se pacijenti iz Beograda upućuju u Smederevo, Požarevac, Smederevsku Palanku i bolnice u drugim gradovima, što je neophodna mera kako bi svako dobio adekvatnu negu.
Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS Goran Stevanović ukazao je na to da se sada kod pacijenata beleže teže kliničke slike, pa samim tim i njihovo bolničko lečenje traje duže.
Prosečan uzrast pacijenata je, kako je precizirao, manji u odnosu na mart i april i iznosi od 30 do 50 godina, pri čemu je najveći broj pacijenata tog uzrasta na intenzivnoj nezi.
Prema njegovim rečima, iako ljudi u starijoj životnoj dobi, posebno sa pridruženim bolestima, imaju lošiju prognozu, u poslednjih mesec, mesec i po dana, značajno je manje obolelih iz starije uzrasne grupe.
To pokazuje da oni poštuju mere prevencije i čuvaju se, dok je populacija koja se najviše kreće najviše i zaražena, naglasio je Stevanović i istakao da se, nažalost, i starosna struktura onih koji izgube bitku sa koronavirusom pomera ka mlađim ljudima.
Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević ponovila je da su nošenje maski, pranje ruku i fizička distanca ključni u sprečavanju širenja zaraze.
Tri pomenute mere, kako je ukazala, nisu nešto što će se primenjivati samo dok se ne pronađe lek ili vakcina protiv koronavirusa, već nam one čuvaju život.
Kisić Tepavčević je dodala da se u ovom trenutku ne razmatra mogućnost uvođenja policijskog časa i bilo kojih drugih mera ograničenja slobode kretanja u borbi sa virusom korona.
Takve mere sada nisu potrebne, ocenila je ona i objasnila da su one imale smisla na početku epidemije kako bi se zaštitila najstarija populacija i pripremio zdravstveni sistem – da bi se nabavili respiratori, testovi i izgradile privremene bolnice.
To se, kako je podsetila, pokazalo kao efikasna preventivna i protivepidemijska mera, što se odrazilo i na broj obolelih i umrlih koje smo imali.
Kisić Tepavčević je ponovila da ćemo se još dugo boriti sa virusom korona, da je lična odgovornost veoma važna i da svi treba da se ponašamo kao da smo zaraženi.
Zašto nas muče teorije zavere?
Istraživanja pokazuju da ljudi veruju u teorije zavere jer na taj način daju sebi osećaj kontrole i prediktivnosti u nepredvidivom i kompleksnom društvenom svetu. Čovek je spokojniji kada veruje da je „sve isplanirano“, na primer, da je neka država proizvela Kovid-19 u svrhu povećanja kontrole stanovništva, mislim na famozno čipovanje, ili ekonomskog rata protiv druge države, Kine protiv SAD-a ili obrnuto, kako se to navodilo u brojnim medijima, kaže sociolog Marko Kordić.
Piše: Nemanja Milošević
Do pre par godina, bili smo ubeđeni da svaka vremenska nedaća koja nas zadesi, ustvari, nije nimalo slučajna. Za visoke vodostaje, neprestane kiše ili tropske vrućine, glavni krivac bile su HAARP antene za istraživanje jonosfere, kojima nas Amerikanci „tuku“, diktirajući vremenske uslove kojima će napokon uništiti „nebeski narod“. Tako smo smak sveta srećno dočekali više puta u poslednjih desetak godina, a jedini spas od sigurne smrti, kako su prenosili raznorazni mediji, bila je planina Rtanj, koja je ustvari piramida, redovno obilažena od strane Marsovaca.
Hitler se nije ubio, kao što ni Arkan nije mrtav, a u naše živote svoje prste rešio je da umeša i Bil Gejts. On je sada rešio da nas vakcinom protiv korona virusa, ustvari, čipuje, kako bi nas pratio, a sam virus sigurno je napravljen u laboratoriji. Sve to, učinjeno je kako bi ceo svet bio u izolaciji, dok majstori postave antene za 5g mrežu, koja utiče na ljudske mozgove i ubija životinje. Isto kao i 4G mreža pre par godina, a pre nje i 3G.
Ovakve vesti servirane su nam gotovo svakodnevno, kako preko mejnstrim medija, tako i preko raznih portala, a svaka od ovih teorija zavere munjevitom brzinom se širi preko društvenih mreža. Za svaku od njih, gotovo uvek postoje naučni ili neki drugi „dokazi“, a, narod kao narod, strahuje za svoj život.
Teorije zavere sveprisutna su tema u našim životima, a veliki broj ljudi im veruje upravo iz razloga što za njih gotovo uvek postoje pomenuti „dokazi“. Sociolog Marko Kordić, saradnik pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kaže da su, od kako je sveta i veka, teorije zavere prisutne u ljudskom društvu.
– U današnje vreme, one se mnogo lakše prenose među ljudima, zbog postojanja savremenih sredstava komunikacije, pre svega mislim na medije i društvene mreže. Čovek je, po prirodi, radoznalo biće i uvek želi da zna više o događajima oko sebe, odnosno, želi da zna sve o svetu koji ga okružuje. Tako, za običnog, prosečnog čoveka, jedini izvor znanja predstavljaju mediji i internet, koji, zbog popularnosti, prenose priče koje su zanimljive, ali ne moraju da budu istinite. Problem nastaje kada se u okviru takvih priča, kako bi postale popularnije i delovale ozbiljnije nego što jesu, pojave navodni dokazi ili tobožnji pouzdani izvori informacija – priča Kordić i objašnjava:
– Oni koji plasiraju teorije zavere uvek ističu navodne dokaze kojima potkrepljuju svoje tvrdnje. Sve to rade jer su i sami svesni da su ideje koje plasiraju pežorativno etiketirane kao teorije zavere. Stoga, ti „dokazi“ imaju funkciju da zaveru pretvore u istinu potkrepljenu činjenicama, u čemu, naravno, ne uspevaju, ili, ukoliko u tome uspeju, uspeh je kratkog daha – priča Kordić, navodeći primer da većina trenutno popularnih teorija zavere, poput priča o smaku sveta 2012. godine ili zlim namerama tvoraca 4G mreže brzo bivaju zaboravljene, a nakon njih se ponovo konstruišu neke nove teorije, i tako u krug.
Prema njegovim rečima, ljudi su skloni da veruju u teorije zavere, jer, na taj način osećaju izvesnu dozu sigurnosti u svoje znanje o događajima koji se odvijaju u njihovoj okolini.
– Istraživanja pokazuju da ljudi veruju u teorije zavere jer na taj način daju sebi osećaj kontrole i prediktivnosti u nepredvidivom i kompleksnom društvenom svetu. Čovek je spokojniji kada veruje da je „sve isplanirano“, na primer, da je neka država proizvela Kovid-19 u svrhu povećanja kontrole stanovništva, mislim na famozno čipovanje, ili ekonomskog rata protiv druge države, Kine protiv SAD-a ili obrnuto, kako se to navodilo u brojnim medijima – priča Marko Kordić i dodaje:
– Takvo verovanje je utešnije od prihvatanja činjenice da je svet jedno nesigurno mesto u kom nekontrolisani događaji sa drugog kraja planete mogu da u vašem kutku promene život iz korena, poput pandemije virusa, klimatskih promena, terorističkih napada i slično. I zaista, utešnije je, primera radi, verovati da je korona virus stvorio neko, ko će da ga zaustavi kada za to dođe vreme. Ali činjenica je jedna, a to je da je pandemija prisutna, bez obzira na način na koji je nastala. Ipak, čovekov „odbrambeni mehanizam“ je takav, da mu je lakše da veruje da će problem proći sam od sebe, odnosno, da postoji neko ko unapred zna rešenje – kaže Kordić.
Za kraj, on objašnjava i da verovanje poslednjim teorijama zavere nije uzrokovano karantinom na koji smo bili prinuđeni zbog pandemije.
– Ne verujem da je izolacija uticala na ljude da počnu da prihvataju aktuelne teorije zavere. Mislim da su u pitanju isti ljudi koji su i pre izolacije verovali u njih, a mislim na priče o HAARP-u, vakcinama koje uzrokuju autizam i tako dalje. Jednostavno, veliki broj ljudi je sklon da im veruje, kao što sam rekao, da li zbog osećaja sigurnosti ili iz čiste radoznalosti. Ipak, smatram da iako izolacija nije uticala na povećanje ili pad zainteresovanosti za ove teorije, čitava situacija oko pandemije i okolnosti u kojima se ona dogodila uticali su na formiranje novih teorija zavere. Prosto, teoretičarima zavere trenutna dešavanja savršeno su došla kao inspiracija – zaključuje Kordić.
Po svemu sudeći, kada se završi čitava ova priča sa svetskom pandemijom i paralelnim tehnološkim razvojem u oblasti telekomunikacija, i teoretičari zavere će se sigurno primiriti. Bar na neko vreme. Do pojave 6g mreže…
„Znanje“ i zarada
Kordić ističe i to da pristalice teorija zavere, kao i njihovi konstruktori, na taj način daju sebi na važnosti u smislu znanja, a, sa druge strane, popularnost ovakvih teorija je velika i može da donese i ekonomsku dobrobit onome ko ih plasira.
– Pristalice teorija zavere i oni koji ih stvaraju uglavnom su socijalno marginalizovani ljudi, koji nedostatak kulturnog ili ekonomskog kapitala kompenzuju osećajem nekakve posebnosti. Teorije zavere vam to i daju, jer publikum smatra da posedujete skriveno znanje koje je nedostupno većini ljudi, koji žive u zabludi. Naravno, ekonomski aspekt je sasvim jasan, posebno u današnje vreme, kada znamo koliko, na primer, koštaju internet-reklame na objavama koje su čitane, a teorije zavere to jesu – objašnjava Marko Kordić.
Kovid testovi na zahtev od sada u Drugoj zdravstvenoj stanici
Kovid ambulanta, koja se nalazi u Sedmoj zdravstvenoj stanici u Sremskoj Mitrovici i dalje ostaje na svojoj lokaciji, a od 7. jula, prema rečima načelnika Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Vojislava Mirnića, menja se režim rada u vezi sa komercijalnim testovima, odnosno, testovima na zahtev.
– Testovi na zahtev će se raditi u Drugoj zdravstvenoj stanici, u periodu od 8 do 12 časova. Svi ostali pacijenti, koji imaju simptome slične kovid infekciji, se i dalje obraćaju u Kovid ambulantu u Sedmoj zdravstvenoj stanici, koja radi od 7 do 20 časova, a vikendom od 7 do 14 časova. Zbog većih gužvi u ovom periodu, prinuđeni smo da sve pacijente koji traže testove na zahtev prosleđujemo u Drugu zdravstvenu stanicu, tako da u narednom periodu očekujem da neće biti gužvi. Takođe, pojačaćemo ekipe koje će raditi u Kovid ambulanti – rekao je načelnik Mirnić i dodao da je u toku današnjeg dana urađeno preko 90 testova, od čega su trećina bili brzi testovi iz krvi na zahtev pacijenata.
On je još napomenuo da se broj pozitivnih na kovid infekciju u celom Sremu kreće oko pet na dnevnom nivou.
– To su podaci Zavoda za javno zdravlje. Ovaj mali broj pozitivnih nas i dalje upozorava da se držimo svih onih mera koje je struka propisala – mere fizičke distance, nošenje zaštitne maske, kao i rukavica u zatvorenom prostoru. Sve te mere potrebno je poštovati, kako bismo imali što manje pozitivnih na kovid infekciju – ističe Vojislav Mirnić.
