Obustavljen saobraćaj na putu Novi Sad – Irig
Iz Javnog preduzeća “Puetvi Srbije” obaveštavaju vozače da je na trenutno na deonici puta Novi Sad – Irig, preko Iriškog venca, obustavljen saobraćaja zbog stabla koje je palo na kolovoz.
Alternativni putni pravac je državni put II A reda broj 100, Novi Sad – Sremski Кarlovci – Inđija.
Ekipe su na terenu.
Izvor: JP “Putevi Srbije”
Besplatne sadnice belog jasena za Sremce
U petak, 10. decembra u okviru jesenje akcije “Posadi svoj hlad” na više lokacija u Sremu biće deljene besplatne sadnice belog jasena. Akcija startuje u svim gradovima i opštinama tačno u podne.
Lokacije na kojima građani mogu dobiti besplatne sadnice:
Sremska Mitrovica – Trg Ćire Milekića
Inđija – ispred JKP “Komunalac” (Vojvode Stepe 20) i ispred udruženja Fruškogorska 11.
Irig – ispred udruženja Fruškogorska 11.
Pećinci- ispred Mesnih zajednica Šimanovci, Ogar i Donji Tovarnik.
Ruma – ispred malog parka kod opštine.
Beočin- ispred Doma kulture u centru Beočina.
Foto: posadisvojhlad.rs
Vlada Srbije ograničila cene hrane
Vlada Srbije ograničila je danas cene osnovnih životnih namirnica – kristal šećera, brašna tip T- 400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog mesa od buta i mleka sa 2,8 posto mlečne masti na nivo cena od 15. novembra ove godina 2021. godine.
Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene – rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje – ukoliko su bila na
snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne, odnosno cene pre sniženja, saopšteno je posle današnje sednice Vlade.
Odlukom, koja će biti primenjivana u trajanju od 60 dana, predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje tih odredaba, predviđene su i novčane kazne od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada je usvojila Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021.
godine.
Tim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji. Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi, navedeno je u saopšptenju Vlade.
Radi sprečavanja posledica koje koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji, Vlada je usvojila Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije” Beograd i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu, kojim se svim kupcima kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine omogućava produženje važenja tog ugovora do 31.decembra 2021. godine.
Na taj način oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana.
Za grupu kupaca koja je sa “Elektroprivredom Srbije“ zaključila ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom omogućava se isti tretman kao i kupcima koji su obuhvaćeni prethodnom odlukom, i uz njihovu saglasnost primena će se
odložiti za 1. januar 2022. godine, saopštila je Vlada.
Održan Mačkov dan mladog portugizera
Mačkov dan mladog portugizera održan je u Vinskoj ulici u Irigu po 14-i put. Po mnogo čemu ovo je jedinstvena manifestacija u Srbiji, koja predstavlja početak vinske nove godine.Jedina je manifestacija posvećena autohtonoj sorti portugizer i mladom vinu – svatovcu. Osnivač manifestacije, Sava Jojić, svečano je otvorio prvo bure sa ovim vinom
spravljenim od grožđa koje je obrano ove godine. Atmosferu su upotpunili tamburaški orkestar „Rumske lole“ popularnim sremačkim pesmama, iriški pudar Svetozar Krstić doskočicama iz svakodnevice jednog čuvara vinograda, te glumac Predrag Momčilović Moca, recitujući poeziju posvećenu berbi, vinu i Sremu.
Manifestaciju je svečano otvorio publicista Vanja Bulić, ističući značaj vina za život ljudi. Ono inspiriše umetnike da stvaraju, inspiriše obične ljude da se vole, čini život lepšim, stoga po njemu ovakve manifestacije treba negovati.
Vinski viteški red mladog portugizera upotpunjen je novim članom. „Stari“ vitezovi – Vanja Bulić, Zoran Kolundžija, osnivač „Prometeja“ i Petar Samardžija, vinski novinar, su dočekali Srđana Dinčića, humoristu i satiričara iz Sremske Mitrovice u ovaj red.
Direktorica Srpske čitaonice u Irigu, Vera Novković, je proglasila pobednike na konkursu za najlepšu pesmu o vinu, našem najstarijem konkursu ove vrste.
Prvonagrađena je pesma „Izmišljeni Pariz VII“ autora Jevđenija Julijana Dimitrijevića iz Čačka. Drugonagrađena je pesma „Kap rujnoga vina „ Brankice Sladojević iz Sremske Mitrovice, a trećenagrađena „Vino i ljubav“ Ljiljane Terentić iz Smedereva. „Ovo je poslednja pesma o vinu“ Miroslava Srbina je dobila pohvalu.
Na kraju programa, profesorka srpskog jezika, dr Maja Plavšić, predstavila je zbornik pesama „Vino je pesma, pesma je vino“, koji je nastao od odabranih pesama sa istog konkursa, iz perioda 2016-2020. godine. To je već drugi zbornik u kojem su predstavljene najlepše pesme sa ovog konkursa.
Pored degustacije vina, svi posetioci su imali priliku da degustiraju i domaće proizvode lokalnih malih proizvođača, što ovu manifestaciju čini značajnom ne samo sa aspekta turizma i kulture već i lokalne privrede.
INFORMACIJE I ZANIMLJIVI PODACI O MLADOM VINU
Najpoznatije mlado vino na svetu je božole nuvo koji potiče iz istoimene francuske regije. Nastalo kao vino za radnike iz okoline Liona, koji nisu mogli da priušte skupocena vina Bordoa i Burgonje, ubrzo je osvojilo ceo svet svojom nepretencioznošću, specifičnom bojom, lepršavim mirisom, i bogatim aromama.
Koncept mladog vina postoji u svim zemljama razvijene vinske kulture, u Italiji, Portugaliji, Mađarskoj itd., a na Fruškoj gori smo imali Svatovac. Svatovac, jer je to prvo vino koje je bilo gotovo da se pije u jesen, kad bi počela sezona slava i svatova.
Mlado vino je vino koje se napravi u istoj godini u kojoj je obrano i grožđe od kog se pravi. Pravi se metodom karbonske maceracije, koja se drugačije zove i fermentacija cele bobice. Putem ove tehnologije čuva se svežina, voćni kvalitet vina, a gorki tanini se ne izdvajaju iz pokožice grožđa.
Mačkov podrum je odlučio da mlado vino napravi od sorte grožđa Portugizer, kako se to nekad i pravilo na Fruškoj gori. Portugizer je naša autohtona sorta vinove loze, nekada vrlo zastupljena na Fruškoj gori. Sorta je dobila ima koje asocira na Portugaliju, jer ju je po legendi bečki baron Johan de Fris upravo odatle doneo.
Mačkov podrum je prvi proizvođač mladog vina u Srbiji, koji ga pravi metodom karbonske maceracije. Po tradiciji se trećeg vikenda u novembru svečano otvaraju prve boce mladog vina, i uz slavlje ravno onom novogodišnjem, ovo lepršavo vino se pije i u njemu se uživa, na svim meridijanima, od Liona i Pariza, preko Toskane, Beča, Japana, do Njujorka i Bostona, izazivajući pravu planetarnu euforiju. Mačkov podrum je želeo da i našim ljudima pruži priliku da se priključe ovom slavlju, uspostavljajući Dan mladog Portugizera.
Podrum je uspostavio i vinski viteški red, a tu titulu su nosili Aljoša Vučković, Žan Danijel Ruh, Slobodan Trkulja, Vanja Bulić, Zoran Kolundžija, Jovan Maljoković, Aleksandar Dunić a od ove godine i satiričar i humorista Srđan Dinčić. U saradnji sa Srpskom čitaonicom u Irigu, osnovane 1842. god, uspostavljena je i nagrada za najlepšu pesmu o vinu. Svake godine stižu desetine pesama kako iz svih krajeva Srbije tako i iz okolnih zemalja, a na samom Danu mladog portugizera se proglašavaju pobednici konkursa.
Inače, vinarija Mačkov podrum je porodična vinarija, iz Iriga. Ima svojih 30 hektara vinograda na južnim padinama Fruške gore, a pored portugizera ima i druga crvena vina, kao što su Pinot noir, Merlot, Camerlot, zatim roze vino Frajla, kao i bela vina: Chardonnay, Sauvignon blanc, Incognito i Traminac mirisavi. Ima i dezertno vino crveni bermet pod nazivom Diškrecija.
Fruškogorska prestonica – Irig
Irig je varoš smeštena na južnim padinama Fruške gore, u samom srcu Srema. Prvi put se u dokumentima pominje 1225. godine. Po broju stanovnika i površini spada u manje opštine u Srbiji ali po prirodnim lepotama i turističkoj ponudi je sigurno među prvima.
Irig ima bogatu istoriju. U srednjem veku bio je centar trgovine i ekonomski najznačajniji grad, i prvi je grad u Sremu koji je 1760. godine od cara Leopolda dobio pravo na održavanje dva vašara godišnje. U to vreme imao je više stanovnika nego današnji Beograd, ali velika kuga je u XVIII veku zaustavila rast i procvat Iriga. Vremenom se Irig ipak oporavio i postao sve značajniji duhovni, obrazovni i kulturni centar.
1829.godine je osnovana „Podluško-sremska biblioteka“, jedna od najstarijih u Srba, a 1842. „Srpska čitaonica“. Od ukupno 16 fruškogorskih manastira, polovina se nalazi na teritoriji opštine Irig. 1926. godine je osnovana „Fruškogorska voćarsko-vinogradarska zadruga“ koja je posle prerasla u nadaleko čuveni „Iriški podrum“ o čijim se vinima još uvek priča.
Danas iriška opština ima 12 naseljenih mesta a pretežne delatnosti su poljoprivreda (voćarstvo i vinogradarstvo) i turizam (banjski, pre svega zahvaljujući banji Vrdnik, te planinski, verski i vinski).
Irig se danas razvija u skladu sa onim što su mu priroda, istorija i geografski položaj omogućili. Shodno tome, sve manifestacije u opštini koje su kulturno-privrednog karaktera opština Irig jako podržava i radi na njihovoj promociji, pa između ostalog i „Mačkov Dan mladog portugizera“.
Foto: Mačkov podrum/Vladimir Jovanović
JOŠ JEDNA PRIČA КRAJ PUTA: Ne da Uška da se krade!
U vožnji po obroncima Fruške gore, čovek u svakom trenutku može da sretne nešto interesantno. Osim prelepog pejzaža, u svako doba godine, kraj puteva kojima su isprepletana ova naša sela, uvek se nađe i neki zanimljiv Fruškogorac.
U onim ratarskim krajevima, u zavisnosti od sezone, oni su na svojim traktorima ili kombajnima. U onim višim delovima, čitava paleta različitih ličnosti, u poslovima je oko voćnjaka i vinograda, a, nije redak ni slučaj da u vožnji seoskim putevima naletite i na po neko stado.
I tako, baš na ulazu u Vrdnik, onim putem što vodi od Jaska, ovih dana smo zatekli stado koza, o kojima je, osim domaćina Milana Rapajića, brigu vodila Uška. Nije pulin, ali nešto slično, ona rasa sa malo ravnijom dlakom.
Nakon pitanja “Ima li zime?” i kraćeg razgovora o vremenskim prilikama, domaćin nam reče da se kozarstvom, u nešto manjem obimu, bavi već godinama.
– Кoze držim najviše za svoje potrebe, već nekih šest godina. Imam oko osam koza, koje nisu neke čistokrvne rase. Neka mešavina alpske koze, sa ovom našom domaćom, valjda. Hranim ih od dva jutra zemlje u arendi, i uglavnom gajim stočnu hranu, a, za neki veći poduhvat u poljoprivredi – nemam finansija. Mala su mi primanja da bih ulagao neke veće novce, ali, za sopstvene potrebe i još neki dinar pride, dovoljno je i ovo – priča Milan Rapajić.
Pošto nije veliki poljoprivrednik, stočarstvom se, kaže, ne bavi zarad profita, već, pre svega, kako bi se ukućani hranili zdravo. Zato na svom skromnom imanju, kao svaki pravi seoski domaćin, ima još dvoje svinja i pedesetak kokošaka.
Što se prodaje kozijeg mleka tiče, ljudi su, kaže, zainteresovani.
– Pokazalo se da je kozije mleko zdravije od bilo čega. Zato su verovatno tokom pandemije korona virusa ljudi masovnije počeli da traže mleko i surutku. Кažu da je dobra za oporavak nakon preležane bolesti, a, znamo da e dobra i za prevenciju mnogih bolesti. Surutku traže i oboleli od drugih bolesti, poput jetre i slično, ali, ipak, nemam ja mleka i surutke koliko bi trebalo da se svi podmire – priča Milan, i dodaje da svoje koze nikada ne hrani koncentratima, već ih isključivo pušta na ispašu, da same biraju travke.
Dan, priča, provodi uglavnom radno, a i sa manjom količinom koza, posla ima na pretek.
– Ima dosta obaveza oko koza, ali, sreća pa je reč o pametnoj životinji. Ona pase sat vremena, a kad se zasiti ide u štalu, nije prokleta kao ljudi. Sve razume, i vrlo je privržena. Ujutru i uveče imam dva sata obaveza, dok se pomuze mleko i oko ispaše, a, pored obaveza oko stoke, uvek ima posla i oko uređenja kuće, koliko zdravlje dozvoli. Čovek na selu mora da radi, to mu je u krvi – kaže Rapajić.
Кoza je, istina, pametna životinja, a jedna od njih pratila nas je u stopu, verovatno u želji da je fotografišemo, pošto joj je objektiv fotoaparata bio naročito interesantan. Nakon portretne fotke, dok polako završavamo priču, i pružamo ruke u znak pozdrava, jedna od njih se iza domaćinovih leđa prišunjala komšijskom stablu. Srećom, Uška ne dozvoljava da se krade tuđe, pa je čitavu situaciju regulisala na vreme.
N. Milošević/S. Branežac
Kovid propusnice za ugostiteljske objekte od 20 časova
Krizni štab za borbu protiv pandemije doneo je na jučerašnjoj sednici odluku da kovid propusnice za ugostiteljske objekte, umesto od 22:00 časa, kao do sada, od ponedeljka budu od 20:00 časova do zatvaranja objekata narednog dana, a radno vreme neće biti ograničeno.
Član Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević rekla je, na konferenciji za novinare, da će jesenji školski raspust biti produžen i trajaće od 8-12. novembra, tako da će đaci osnovnih i srednjih škola nastavu pohađati još sutra, i potom ponovo od ponedeljka 15. novembra.
Mere kriznog štaba o kovid propusnicama od 20:00 časova odnose se, pored ugostiteljskih objekata, i na kladionice, kockarnice i slot klubove, u kojima će takođe posle 20:00 časova od ponedeljka moći da budu samo gosti koji imaju kovid propusnicu.
Kisić je najavila da će Krizni štab, povodom održavanja sportskih događaja koji traju posle 22:00 časa, “korigovati postojeće mere”.
Upitana o mogućnosti uvođenja kovid propusnica posle 22:00 časa, ili nakon 20:00 sati u gradskom prevozu u Beogradu, gde dosta ljudi ne nosi maske, a i velike su gužve, ona je priznala da je to “rizično mesto” što se kovida tiče, ali i sezonskih zaraza, poput gripa, kao i da je Krizni štab svestan gužvi i da će zato u narednom periodu “biti značajno povećane kontrole”.
Kisić je ponovila da je vakcinacija jedino rešenje za sprečavanje širenja pandemije, istakavši da je epidemiološka situacija izuzetno nepovoljna, jer dnevno umire od kovida 50-60 ljudi.
Suština je vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija. Do sada je vakcinisano 56 odsto punoletnih građana, a tek svaki četvrti je u dobi od 18 do 30 godina, ukazala je ona.
Upitana da li će biti novih smena lekara koji pacijentima savetuju da se ne vakcinišu, Kisić je naglasila da se pokazalo da su vakcine bezbedne, efikasne i spašavaju živote, a da će vlast učiniti apsolutno sve da onima koji ugrožavaju zdravlje ljudi bude oduzeta licenca.
FoNet
Simpozijum povodom 99 godina od rođenja Borislava Mihajlovića Mihiza
Simpozijum povodom 99 godina od rođenja Borislava Mihajlovića Mihiza biće održan u piščevoj rodnoj kući u Irigu, u četvrtsk, 4. novembra sa početkom u 17:00 časova.
Prva sesija: 17:00 – 18:00 časova
Matija Bećković: Uvodna beseda
Vida Ognjenović: Eminens Primus Кarlovačke gimnazije
Radovan Popović: Jedna Mihizova adresa – antikvarijat
Dragan Hamović: Mihizov narativ o srpskoj dvostrukosti
Pauza: 18h – 18:10h
Druga sesija: 18:10 – 19:10 časova
Aleksandar Jerkov: Od kritike istog čitaoca do nedostatka istog kritičara
Ivan Negrišorac: Upisivanje kulturološke samosvesti u Autobiografiji – o drugima Borislava Mihajlovića Mihiza
Muharem Bazdulj: Mihiz: politika kao sudbina
Maja Plavšić: Profilom okrenut prošlosti, licem svetu – Borislav Mihajlović Mihiz o Ivu Andriću
Pauza: 19:10h – 19:20h
Treća sesija: 19:20 – 20:20 časova
Milena Кulić: Mihizova dramatizacija Međe Vuka Manitoga ili kako je Slobodan Selenić prestao da piše za Politiku Ekspres
Svetislav Jovanov: Кolubarska bitka: Mihizovi paradoksi
Selimir Radulović: Mihizova antologija Srpski pesnici između dva rata.
Nikola Marinković: Srpski pesnici između dva rata i Antologija srpske poezije: antologičarski kriterijumi Borislava Mihajlovića Mihiza i Zorana Mišića
Program vodi: Vladan Bajčeta
Program podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plata“ u 2021. godini
Nacionalna služba za zapošljavanje, na osnovu Uredbe o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ, raspisala je Javni poziv za realizaciju ovog programa 20. avgusta 2021. godine.
Realizacija Javnog poziva sprovodiće se kroz četiri faze.
Prva faza realizacije programa namenjena je isključivo poslodavcima, koji se u periodu od 20.08.2021. do 20.09.2021. godine mogu prijaviti na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.
Druga faza realizacije programa je namenjena nezaposlenim licima, koji će se u periodu od 01.10.2021. do 31.10.2021. godine prijavljivati na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.
Treća faza realizacije programa je izbor kandidata od strane poslodavaca. Poslodavci imaju mogućnost da vrše proces selekcije prijavljenih kandidata od početka prijave kandidata, a povezivanje (konačan izbor) kandidata će se vršiti:
– poslodavci iz privatnog sektora u periodu od 01.11. do 15.11.2021. godine,
– poslodavci iz javnog sektora u periodu od 16.11. do 30.11.2021. godine.
U roku od 15 dana od dana završetka izbora kandidata formiraće se konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima i biće dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.
Četvrta faza realizacije programa je potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa, u roku od 15 dana od dana formiranja konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima.
Planirano je da se u program uključi do 10.000 mladih:
-sa srednjim i visokim obrazovanjem,
-do navršenih 30 godina života,
– koji nemaju radno iskustvo , odnosno imaju najviše do 6 meseci radnog iskustva na poslovima u okviru nivoa obrazovanja sa kojim konkurišu i
– nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje u trenutku zaključivanja Ugovora o realizaciji programa
Program će se sprovoditi kod poslodavca u trajanju od 9 meseci i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa. Program se odnosi na privatni i javni sektor. Prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora, a naročito poslodavci iz devastiranih područja, u skladu sa propisom Vlade Republike Srbije o stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave.
Tokom trajanja programa Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje novčanu naknadu u iznosu od 22.000 dinara mladima sa srednjim obrazovanjem, odnosno 26.000 dinara mladima sa visokim obrazovanjem, na mesečnom nivou, i uplaćuje doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, za mlade uključene u ovaj program.
Ovim programom daje se mogućnost mladima koji nemaju radno iskustvo da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca, u cilju sticanja znanja, veština i kompetencija za rad i na taj način povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje.
Javni poziv dostupan je na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs) i sajtu Moja prva plata (www.mojaprvaplata.gov.rs).
