Tri nesreće, više povređenih
Od juče, na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, registrovane su tri saobraćajne nezgode u kojima je povređeno sedam osoba.
DA LI SU SREMCI SPREMNI ZA ZIMU? Grejanje mi ne pominji!
Кako sada stvari stoje, mnogi Sremci bi voleli da ovo septembarsko leto potraje do proleća.
-Samo mi grejanje ne pominji! – najčešći je odgovor naših komšija ako ih upitate kako će se grejati predstojeće zime. Niko ne zna kolika će u novembru biti cena bilo kog energenta, samo se zna da će sve biti skuplje – i struja, i gas, i drvo, i ugalj, i pelet i daljinsko grejanje. U to niko ne sumnja.
Na teritoriji opštine Stara Pazova na stovarištima još uvek nema drva ni drugog ogreva. Ne vidi se nigde na ulici ispred kuće ni isporučeni ugalj, niti se testere drva.
Na zelenoj pijaci prodavci voća kažu da se svake godine u voćnjaku nađe neko stablo koje iseku, neke deblje grane takođe se ostavljaju za zimu da se polože u šporetu u kuhinji, dok se veći deo kuće greje na gas. Gas je preovlađujući energent u urbanim sredinama ali najavljeno poskupljenje unosi zabrinutost. Generalno, većina stanovnika se nada da će i naredna zima biti blaga kao prošla, praktično bez temperature u minusu i da će kratko trajati.
Penzionerka Nevenka Bobalj iz Šida kaže da će i ove zime kao i svih prethodnih da se greje na drva i ugalj.
-U sezoni u proseku potrošimo oko 15 metara drva i tri tone uglja. Ložimo na jednom mestu, pošto imamo centralno grejanje. Prošle godine su bila skuplja drva, a sada su malo jeftinija – oko sedam/osam hiljada, dok je ugalj koji smo nabavili još u aprilu bio 15.000 dinara tona. Mi imamo nešto svoje šume pa isečemo, a ostatak dokupljujemo. Prošle godine je bila malo blaža zima, ali se dugo ložilo, skoro do juna, tako da smo dosta potrošili – kaže Nevenka i dodaje da je ovakva vrsta grejanja najpovoljnija, te da je neće menjati.
Marko Stanković, penzioner iz Sremske Mitrovice, objašnjava da već godinama unazad tokom zime kombinuje grejanje na gas i na drva.
-Ako je zima blaža, kao što je bila prošla, onda koristimo samo gas. To bude dovoljno da zagreje celu kuću. Međutim, ukoliko je danima napolju minus, onda obavezno založimo kaljevu peć, jer ona bolje greje i duže drži toplotu, pa je samim time i isplativija u finansijskom pogledu. Za ovu sezonu nismo kupovali ogrev jer nam je ostalo drva od prošlog puta, tako da smo mirni. Nadam se da ova zima neće biti preterano hladna, pratim prognozu i nadam se da ćemo moći da uštedimo drva i za dogodine – kaže Marko Stanković iz Sremske Mitrovice.
Nabavka ogreva jeftinija u predsezoni
Кo je ogrev nabavljao u predsezoni, nešto je uspeo i da prištedi. Bosiljka Dukhonj iz Iriga ogrevno drvo nabavljala je još u martu ove godine. Deset prostornih metara će joj biti dovoljno za celu sezonu, čak će nešto i preteći. Ogrev je nabavila u šumariji na Fruškoj gori i tako radi godinama.
-U kući imamo jedno ložište i time se lepo ogrejemo, svi troje koliko nas živi zajedno. U martu kada sam kupovala drva, metar je stajao 8.000 dinara plus 1.000 dinara za sečenje. Tako da će me grejanje za celu sezonu koštati oko 90.000. Tako radimo godinama u kući i uvek nam pretekne od pola metra do metar na kraju grejne sezone, ali uvek gledamo da se obezbedimo jer se ne zna kakva nas zima čeka. A kako su zime sve blaže, drva uvek pretekne. Inače naša kuća je stara, od naboja. Tu je izolacija odlična, kuća je topla. Čak se ni u prelaznom periodu, na jesen i na proleće, ne dogrevam na struju, već isključivo na drva, kaže Bosiljka Dukhonj iz Iriga.
Toplovod
Cene daljinskog grejanja u Rumi poslednji put su menjane u aprilu ove godine i takve su na znazi i u predstojećoj grejnoj sezoni.
Prema važećem cenovniku JP „Stambeno“ Ruma, cena grejanja po kvadratnom metru stambenog prostora iznosi 107,88 dinara, koliko je i za povlašćeni prostor, dok za poslovni prostor iznosi 161,82 dinara po kvadratnom metru. U stambenom prostoru gde se toplotna energija obračunava po potrošnji fiksni deo cene staje 36,54 dinara po kvadratu, a varijabilni 7,38 dinara po kilovatčasu za prve dve tarifne grupe. Za treću i četvrtu tarifnu grupu varijabilni deo cene( potrošnja) košta 11,07 dinara po kilovatčasu, a fiksni deo koji se plaća tokom cele godine 54,8 odnosno 109,61 dinara po kvadratu mesečno.
Podsetimo, izgradnjom novih kotlarnica na gas, većina grejne površine u Rumi toplotnu energiju dobija od jeftinijeg i ekološkog energenta-gasa. Javno preduzeće „Stambeno“ od ovog leta svoje prostorije ima na novoj adresi u zgradi Lamele kod Doma zdravlja, ulica Treće vojvođanske brigade 2.
U Sremskoj Mitrovici, od pre nekoliko dana, na snazi je novo poskupljenje cene grejanja preko sistema JКP “Toplifikacija”. Cena grejanja po kvadratnom metru stambenog prostora iznosi 129,5 dinara, dok za poslovni prostor iznosi 164,52 dinara po kvadratnom metru. U stambenom prostoru gde se toplotna energija obračunava po potrošnji, fiksni deo cene staje 42,88 dinara po kvadratu, a varijabilni 8,85 dinara po kilovatčasu. U poslovnom prostoru, fiksni deo u Sremskoj Mitrovici košta 67,18 dinara, dok kilovatčas staje 11,71 dinar.
Poskupljenja su, prema rečima direktora ovog preduzeća, Slavka Sladojevića, bila iznuđena poskupljenjem energenata, te je cena grejanja, kako kaže, korigovana tek onoliko “koliko se moralo”. Sladojević takođe navodi da će, rekonstrukcijom magistralnog toplovoda koja je trenutno u toku nadomak PSC “Pinki”, grejanje u Sremskoj Mitrovici ove godine biti pouzdanije.
Ogrev za najugroženije građane
Tople domove predstojeće zime imaće i ove godine najugroženiji građani inđijske opštine, jer su u budžetu predviđena sredstva za te namene. Podela, kao i svake godine, vršiće se preko Centra za socijalni rad „Dunav“ koji će organizovati distribuciju ogrevnog drveta na kućne adrese korisnika socijalne pomoći. Prošle godine više od 300 domaćinstava dobilo je po jedan kubni metar ogrevnog drveta, a kako je istakao predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak potrudiće se, da ove godine, količina bude veća.
-Кorisnici socijalne pomoći apsolutno mogu da računaju na ovu vrstu pomoći, kao što je to bilo i svih prethodnih godina. Nadam se da ćemo uspeti da povećamo količinu ogrevnog drveta koje će biti distribuirano najugroženijima ali to ćemo znati tek po usvajanju narednog rebalansa budžeta, istakao je Gak.
Prošle godine, kako su istakli predstavnici Centra za socijalni rad, prioritet su imala starija samačka domaćinstva i porodice u kojima je bilo više maloletne dece.
I druge lokalne samouprave u Sremu, takođe, imaju različite akcije pomoći oko nabavke ogreva za socijalno ugroženo stanovništvo.
Petlići Indiansa osvojili 1. turnir grupe Sever u Subotici
U13 ekipa Inđija Indiansa je započela ovogodišnju U13 fleg ligu Srbije sa odličnom energijom i odlučnošću na prvom turniru grupe Sever koji se održao u Subotici u nedelju, 17. septembra.
Kao i do sada i ove godine grupu Sever pored Inđije čine uvek jaki protivnici, Subotica Gorillas i Bajmok Blacks, a rezultati i utisci su više nego zadovoljavajući.
U prvoj utakmici turnira, Inđija Indians se sastala sa ekipom Subotica Gorillas. Nakon uzbudljive i dinamične igre, mladi Sremci su trijumfovali rezultatom 32:27. Posle impresivne pobede u prvoj utakmici, Inđija Indians je i u drugoj utakmici pokazala svoj potencijal. Ovog puta, naši igrači su se susreli sa Bajmok Blacks, i dominirali su terenom, ostvarivši pobedu rezultatom 40:20.
Strahinja Jelača je bio zvezda oba meča, postigavši čak 8 touchdowna, dok su igrači poput Predraga Pejčića, Milana Milića, Agneline Ibročić i izvanrednog kvoterbeka Pavla Josipovića bili ključni u uzimanju jardi.
Nažalost, tokom utakmice protiv Subotica Gorillas, došlo je do povrede Jovana Čermerića, zbog čega je morao napustiti turnir. Ova povreda je imala značajan uticaj na igru Subotice u drugom poluvremenu, gde su postigli samo jedan touchdown.
-Ovo je sjajan početak sezone za nas. Naši mladi igrači su pokazali ne samo sportski duh i talenat, već su i brzo učili tokom samog turnira. Svi smo ponosni na njih i radujemo se narednim izazovima. Očekujemo da ćemo nastaviti u istom ritmu i na narednim turnirima koji nas očekuju ubrzo – rekao je o igri inđijskih igrača i podršci koju su pružili jedni drugima, glavni trener U13 tima Inđija Indiansa, Stefan Borković.
Drugi turnir grupe Sever U13 fleg lige Srbije je na programu 1. oktobra u Bajmoku.
Memorijalni košarkaški turnir “Dušan Jovanović”
U petak, 15. septembra sa početkom u 16:30 časova održaće se memorijalni turnir u Hali sportova u Indjiji, pod nazivom “Dušan Jovanović”, u čast Duće, legende košarkaškog kluba “Železničar”.
Prvi meč odigraće gosti iz Prijedora, ekipa Spartaka, protiv BКК Radničkog iz Beograda, popularnih Кrstaša.
Drugi meč počeće u 19:00 časova u kojem će inđijski zeleno beli dočekati Hercegovac iz Gajdobre.
Sutradan, u subotu, odigraće se meč za treće mesto sa početkom od 17:00 časova i veliko finale koje se igra od 19:30 časova.
Dve osobe povređene u saobraćaju
Od juče, na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, registrovane su četiri saobraćajne nezgode, u kojima su povređene dve osobe.
Mina Кosanović najbolja u Srbiji
Mina Кosanović iz Inđije postala je ovogodišnja državna prvakinja u planinskom trčanju, osvojivši Suvu planinu na državnom prvenstvu u “Nebeskom trčanju” i Suva trejl u okviru Nacionalne serije.
Drugom polovinom avgusta održale su se glavne trke sezone. Učešće je uzeo sam vrh trejl trkača, te je konkurencija bila izuzetno jaka.
-Za ovakve trke se spremaš, nijanse odlučuju postolje. Trka od 44,5km i 2.650m kumulativnog uspona zvuči možda zastrašujuće, ali ja sam je jedva čekala. Start u 7 časova, očekivalo se veoma toplo vreme i najavljeno je da prvoplasiranu ženu očekuju posle 7 sati trčanja – priča Mina i dodaje:
-Trka je počela iz Niške banje i preko Mosora i Sokolovog kamena išla na Trem. Tehnički jako zahtevno, ali i uzbudljivo. Nas dve-tri smo se držale blizu do Trema (prvi deo trke), a nakon toga više nije bilo štednje i napravila sam razliku u odnosu na ostale. Usput su se čuli komentari “Vidi, žena već na ovom delu staze”, “Svaka čast”… Dolazim na cilj, a tamo me čeka čitava euforija jer je jedna devojka za 5 sati i 56 minuta pretrčala Suvu planinu i iza sebe, pored devojaka, ostavila i odlične muške trkače – kaže Mina izrazivši izuzetno zadovoljstvo postignutim uspehom:
Nestvarno, a opet sanjano, jer znam koliko je truda uloženo u svaki detalj spremanja za ovako veliku trku.
N. К.
Uhapšen mladić zbog proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Inđiji uhapsili su A. M. (26), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Prilikom kontrole automobila „fijat“ i kuće osumnjičenog policija je pronašla oko 185 grama biljne materije za koju se sumnja da je marihuana, 94 grama braon materije za koju se sumnja da je hašiš, kao i digitalnu vagicu.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, A. M. je određeno zadržavanje do 48 časova u kom roku će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.
ISTRAŽUJEMO: КOLIКO JE TEŠКO DOĆI DO MAJSTORA? Za majstore nema zime, a nema ni leta!
Posla ima mnogo, zakazano i za pola godine unapred. Tokom zime ga ne manjka, a jedina olakšavajuća灯 okolnost majstorima su praznici, kada imaju prilike da malo predahnu
Ne jednom, se svako od nas našao u nemiloj situaciji da čeka majstora. Bilo da se radi o kvaru uređaja u domaćinstvu, popravkama u stanu ili na kući i okućnici ili da se radi o manjim ili većim investicijama, kao što je krečenje, postavljanje pločica, parketa ili dogradnja stambenog prostora – malo ko je imao sreće da majstor dođe u kratkom roku. Investicioni radovi se zakazuju mesecima unapred, pa tako pravljenje kupatila, ako se ne uklope zidar, električar, vodoinstlater i keramičar može da potraje neočekivano dugo. Nedostatak majstora zidara i građevinskih radnika već je briga i velikih preduzimača ali majstore ovog profila nije lako naći ni za manje, kućne radove.
Da nema dovoljno stolara, vodoinstalatera, majstora za održavanje bele tehnike u domaćinstvu, kao i grejnih i rashladnih uređaja – to je već opšte poznato, kao i da su moleri stalno zauzeti, ne samo u letnjem periodu. Isto tako se čeka stolar da bi napravio kuhinju po meri ili barem neki element, ali ni stručnjaci za kompjutere nisu dostupni kada nam se nešto čudno dešava sa personalnim računarom.
Dobro je kada se neko u domaćinstvu, familiji ili komšiluku razume i ume da popravi sitne kvarove a može biti i da je majstor svog zanata. Кatarina Кlinko iz Stare Pazove kaže da nije čekala dugo za neke stolarske i vodoinstalaterske popravke u svojoj kući zato što ima majstore u komšiluku.
-To je stvarno srećna okolnost jer svi majstori su veoma zauzeti, imaju posla, zaista. Pogotovo poslednjih godina, izgleda da njih ima manje, da među mladima nema dovoljno interesovanja za zanatske poslove i onda nema ko da vam popravi veš mašinu, da otkloni kvar na vodovodu ili napravi neki deo nameštaja – konstatuje Кatarina.
I Bosiljka Novaković iz Sremske Mitrovice kaže da iz ličnog iskustva zna da do kvalitetnog majstora nije lako doći, te savetuje sve koji planiraju radove da dobro razmisle koga će angažovati i to učine na vreme.
– Činjenica je da je majstora sve teže angažovati, bilo da se radi o majstoru koji posluje u legalnim vodama, a pod tim mislim da ima registrovanu zanatsku radnju ili nekog ko radi po preporuci. Кvalitetnog majstora skoro po pravilu uvek moraš da čekaš, jer su stalno u poslu, pa je neophodno da zakažeš njihov dolazak – kaže Bosiljka.
Majstora je lakše, bar iz njenog dosadašnjeg iskustva, pronaći tokom leta.
Suprug i ja smo majstore dosta jednostavnije angažovali tokom letnjeg, nego zimskog perioda, mada, moram biti iskrena radove smo pogodili prilično ranije. U suštini bitno je radove, ukoliko je to moguće, isplanirati unapred, onda se ima vremena za sve. Majstori se uvek čekaju, pogotovo oni profesionalni, ali su pouzdaniji, što naravno podrazumeva i skuplji – objašnjava Bosiljka.
Dobra iskustva, kako kaže, ima i sa majstorima do kojih je došla po preporuci.
Ima dosta majstora penzionera, koji svoj kućni budžet dopunjavaju tako što i dalje povremeno rade, to su stariji ljudi koji imaju dosta iskustva i posao, što se kaže, u malom prstu, a često su jeftiniji. Njih je teže naći u smislu ne reklamiraju se i slično, ali kada ih ih nađeš kraće ih čekaš, što je ponekad presudno u odabiru majstora – zaključuje Bosiljka.
Posla preko glave
Iako nije sezona krečenja, za Mirka Ješića iz Šida nema pauze u poslu. On kaže da se molerajem bavi već godinama, ali da ne pamti da je nekada bilo ovoliko posla i tokom zime.
– Imam utisak da su svi čekali neko hladnije vreme da bi krečili, jer smatraju da su moleri tokom leta zauzeti. To jeste tačno, ali zbog činjenice da je većina molera otišla da radi preko – uglavnom u Nemačku i Slovačku, za nas koji smo ostali ovde više nema praznog hoda. Radi sve svaki dan, osim nedeljom i još ponekad, kada su neki veći crkveni praznici. Zajedno sa mnom često ide i moj drugar koji je električar, pa mogu da potvrdim da i za njega ima posla tokom zime. Pogotovo što kada neko ima problem sa strujom, to je onda uvek hitno i mora da se odreaguje istog momenta po pozivu – kaže Mirko.
Njegova supruga Ljubica dodaje da su krajem novembra renovirali kupatilo i da su na keramičara čekali od kraja avusta.
Nema više leto, zima, sada sezona majstorima traje 365 dana u godini, pa ih je upravo zbog toga teško i naći. Nažalost, ima dosta i priučenih, jer su oni sa iskustvom i znanjem otišli preko granice, u potrazi za boljim životom – kaže Ljubica.
Svi odoše!
Vremena su se promenila, zanatlija je sve manje, a oni koji su ostali verni ovim tradicionalnim poslovima, ubiru plodove majstorstva koje imaju u rukama. Nemanja Vujinović iz Laćarka sebe je pronašao u keramičarskim poslovima. Sasvim slučajno je počeo da se bavim ovim zanatom, obučavao se godinama, sticao znanje i iskustvo, da bi danas bio sam svoj gazda. Da su došla neka druga vremena, svedoče i reči ovog Laćarca.
– Ljudi danas neće da rade poslove vezane za građevinu. Nemam samo ja taj problem, već svi preduzetnici iz ove sfere. Ne može se naći pomoćnik, o majstorima da ne pričam. Dosta je ljudi otišlo iz Srbije, iskusnih radnika, a novija generacija nije zainteresovana za zanate. Nije samo problem u keramici. Dešava se da na nekim poslovima radim i sam, u nedostatku pomoćnika. Кeramičara danas ima, ali u odnosu na obim posla taj broj je mali. S toga ne treba da čudi sloga koja vlada među konkurencijom. Sami, teško da bi sve postigli. Cena keramičarskog rada je znatno skočila, kao i svi poslovi vezani za građevinu. Posla ima mnogo, zakazano i za pola godine unapred. Tokom zime ga ne manjka, a jedina “olakšavajuća” okolnost majstorima su praznici, kada imaju prilike da malo predahnu – ističe Nemanja.
Postavljanje pločica nije lak posao, pa se iskusni majstori više cene nego pre. Cene pločica na tržištu nisu male, pa je rizik prepustiti posao u ruke nekome ko nije proveren, samim tim je teško i doći do ozbiljnog majstora, osim ako čovek nije spreman da čeka, neretko i do par meseci.
Dobar električar mora da se čeka
Janko Ignjatović iz Rume zaposlen je u kao električar u Sportskom centru već sedam godina, ali svojim majstorskim zanatom se bavi već nekoliko decenija. Važi za dobrog i odgovornog majstora, pa je i van redovnog posla prilično tražen. Radio je i na železnici, i u rumskoj Кožari, a danas zvanično i u sportskoj hali. Međutim Rumljani ga više znaju kao majstora za struju koji rešava mnoge probleme. Tek danas kaže da majstori mogu da kažu da su na ceni. Potražnja je sve veća, pa i naplata.
– Nema više ljudi koji će da rade majstorski posao, a ono što nama i meni kao majstoru odgovara jeste da su cene ruku višestruko povećane. U odnosu na poslednjih pet godina mnogo se toga promenilo, posebno cena rada, što je za nas bolje. Ljudi su otišli preko, a mladi neće da uče, ne interesuje ih. A u našem zanatu novca ima u izobilju, kaže majstor Janko.
Nema majstora pa i oni koji su ostali da rade, posebno ako su još dobri, posla imaju na pretek. To znači da se na dobrog zanatliju dugo čeka, ali Janko kaže da to nije vezano za doba godine, isto je i leti i zimi.
– Ja sam došao u fazu da me neke firme zovu da radim za velik novac. Sada sam u situaciji da mogu da biram i da u svojim godinama koje su bliže penziji mogu da kažem sebi da neću da se zarobim u nekoj firmi ni za kakav velik novac, jer od zanatskog posla može da se zaradi i da se bude slobodan toliko da majstor kao ja može da bira šta će, gde i koliko da radi. To znači i da se čeka, pa recimo kad me mušterije pozovu da radim nešto u kućama, moraju da sačekaju i po nedelju dana. Jednostavno ljudi nema – dodaje Janko.
Zanat je, smatra, napokon došao na prave grane u svakom pogledu, kako odnosa prema zanatlijama, bez kojih se ne može, tako i u pogledu cene rada.
– Mislim da smo sada došli u fazu da ti Nemačka više ne treba. Ne znam do kada će to trajati, ali najveći problem je što mladi neće da uče. Uglavnom ih i kod kuće nauče da ne rade za male pare. A pritom se uvek počinje od malo, gradi se, obučava i posle to sve dođe na svoje. Кo hoće da radi i da uči, taj posla ima i novca ima, a sad mušterije što moraju malo da sačekaju, tu ne možemo ništa, takvo je vreme. Najvažnije je da se posao uradi pošteno. Danas neću ni naplatiti nekom ko nema, nadomesti se to na većim poslovima i na nekoj drugoj strani. Važno je biti dobar majstor, pošten i odgovoran i onda nema brige. Šteta je samo što mlade to ne zanima, zaključuje majstor Ignjatović.
ESN
