• petak, 13. decembar 2024.

I mi pipke za trku imamo!

Piše: Nemanja Milošević

Poslednjih dana, interneti su postali preplavljeni komentarima o lignjama. Ali, reč nikako nije o kulinarskim receptima inspirisanim morskim plodovima, niti o izučavanju podvodnog sveta, a ne govori se ni o Sunđer Bobovom komšiji.

Naime, javnost u čitavom svetu uzburkala je jedna dečija igra. “Igra lignje”.

Ova korejska TV serija (sa južne strane poluostrva, jer kod brata Kima je uglavnom popularan dnevnik) postala je viralna širom sveta i zapretila da postane najgledanija u istoriji. Reč je o, kako navode poznavaoci filmske industrije, hiper-nasilnom trileru, žanru koji gledalištu nije nepoznat, a govori o 456 očajnih i prezaduženih ljudi uvučenih u svojevrsnu igru preživljavanja u kojoj imaju šansu da kući odnesu 45,6 milijardi korejskih vona. Pred njima je šest prostih dečijih igara u kojima im, ukoliko izgube, sledi smrt.

Ipak, iako su Južnokorejci draži zapadnim gazdama od onih severnih, ovaj program naišao je na oštru kritiku leve strane karte sveta. Naime, kako prenose naši mediji, pojedine škole u Velikoj Britaniji su postale zabrinute uticajem serije na decu, koja masovno imitiraju nasilne scene kojima obiluje i pritom često ne ostaju nepovređena. Neke obrazovne ustanove su čak i zapretile sankcijama roditeljima čija deca imitiraju pomenute scene, a na njihovu štetnost konstantno apeluju i psiholozi, kritikujući autore ostvarenja.

Međutim, čini se da se po pitanju uzroka ovog problema Englezi, po običaju, prave Englezima. Jer, što bi rekao naš narod u onom vicu, šta zna dete šta je trista kila?

Odnosno, šta zna dete šta treba gledati, a šta ne?

Čini se da su engleski, a i ovi naši psiholozi po medijima, zaboravili da je jedan od agenasa socijalizacije i televizija (internet), pored porodice, društva i škole. A to su, izgleda, zaboravili i roditelji, koji sve manje obraćaju pažnju na one oznake u vrhu ekrana, koje se odnose na preporučen uzrast gledalaca programa. Tom logikom su, onda, i pornografske kuće krive jer deca gledaju porniće. Složićemo se, emiter je tu da upozori, a roditelj da reaguje, i mislim da je u čitavoj ovoj papazjaniji najbolji potez Engleza bila pomenuta odluka o sankcionisanju roditelja.

Sa druge strane, kada je reč o popularnosti “Igre lignje”, viralnost nasilja uopšte ne čudi. Nasilje je ono što budi ljudsku pažnju iz, iskreno, ne znam kog razloga. Tome u prilog govori i činjenica da su i na našem portalu najčitanije vesti koje govore o nasilju, pljačkama, saobraćajnim nezgodama. A opet, mislim da popularnost ovog ostvarenja leži i u povezivanju njegove priče sa realnim životom.

Šta mislite, podseća li vas radnja ove korejske serije na neke programe koji se danonoćno emituju na našim nacionalnim frekvencijama? Naravno, mislim na rijaliti programe. Na one salaše, štale, svinjce, kokošinjce, ili kako se već zovu. Bilo je i nekih Dvorova, čini mi se (al` ne onih preko Drine, gde se peku najbolji ćevapi). I mi pipke za trku imamo, i to još od ranije.

Šalu na stranu, nisu li i u našim rijaliti programima učesnici nekakvi očajni ljudi u trci za novcem? I, šta su sve u stanju da urade da bi do njega došli? Nema li u njima nasilja? Razvrata i bluda? Kakav je rečnik koji koriste rijaliti zvezde i imaju li ovi programi preporuku za starost gledalaca? Mislim da nemaju. A, i da imaju, emituju se u svako doba dana i noći.

Zato, mislim da naši mediji nemaju baš za pravo da negativno komentarišu nekakvu korejsku seriju, dok istovremeno kao udarnu vest prenose nad kojom starletom se tresao jorgan. I sa kim se nakon toga potukla, jer mu je preotela medu.

Sve ovo o čemu govorim, na sebi svojstven način, govore nam i prijatelji iz Južne Koreje. I oni su uvideli ono što i ja, pa pokušali da, na surov način, ukažu na probleme poremećenog sistema vrednosti koji su zahvatili čitav svet. Nasilje je svuda oko nas, i na TV programima ga ima i više nego što sami primetimo, a oni su samo nasiljem ukazali na nasilje. I to ne samo na nasilje čoveka nad čovekom, nego i nad našim mozgovima, a sve zbog novca, koji je postao vrednost današnjice broj jedan.