Po grožđu i vinu poznati u celom svetu
Predsednik Saveta Mesne zajednice Radivoj Rakić, kaže da u Banoštoru koji broji oko 800 stanovnika u 220 domaćinstava, ima sagrađeno 800 vikendica, što najbolje govori o lepoti ovog sela i interesovanju ljudi da svoje slobodno vreme provode uz Dunav i Frušku goru
S. Mihajlović
Foto M. Mileusnić
Banoštor se nalazi na magistralnom putu od Novog Sada prema granici sa Hrvatskom, ima nekoliko prodavnica, poštu, zdravstvenu ambulantu, osnovnu školu do četvrtog razreda, mesnu kancelariju i nekoliko restorana sa prenoćištem. Istorijski podaci govore da je ovo selo postojalo još pre Rimljana o čemu svedoče nekropole iz praistorijskog doba, a priče kazuju da je tu negde i Zlatna kapija. U Rimsko doba na ovom području se nalazilo vojno utvrđenje Bononija. Od četiri bogomolje: pravoslavna, nazarenska, evangelistička i „švapska“, danas su ostale dve. Pravoslavna crkva posvećena svetom Georgiju-Đurđic, što je crkvena slava sela, podignuta je na mestu gde je nekada bila tvrđava i manastir i dominira selom. Nemačka crkva Sveti Rudolf, koju je 1912. godine podigao grof Futoški, trenutno je polusrušena, a u planu je da bude adaptirana i preuređena u degustacionu salu za vino, s obzirom da je crkva taj objekat izdala na 99 godina lokalnoj vinariji.
Prvi čovek sela Radivoj Rakić, predsednik Saveta Mesne zajednice, kaže da u Banoštoru koji broji oko 800 stanovnika u 220 domaćinstava, ima sagrađeno 800 vikendica, što najbolje govori o lepoti ovog sela i interesovanju ljudi da svoje slobodno vreme provode uz Dunav i Frušku goru.
– Mi smo primamljivi ne samo za vikendaše, nego i za turiste i izletnike. Kroz Banoštor prolazi podunavski put koji spada u važne puteve drugog reda, pa zahvaljujući položaju i konfiguraciji terena, pristupačnoj obali Dunava i blizini Fruške gore, imamo sve uslove da se razvijemo u značajno turističko mesto, na čemu i radimo. Ucrtane pešačke staze koje imamo idealne su za šetnju i rekreaciju, ceo Banoštor je pokriven info tablama, a u centru sela imamo klupe i prostor gde izletnici i porodice mogu da pripreme roštilj ili kotlić, koji u Mesnoj zajednici mogu da dobiju besplatno na korišđenje. Za najmlađe tu je trambolina koja se takođe ne naplaćuje, a za rekreativce postoje sportski tereni. Banoštor ima uslova da primi turiste na duži boravak, u privatnom smeštaju je 60 kreveta, tu je hotel visoke kategorije „Atos”, a blizu je i Kongresni centar Andrevlje gde gosti, takođe, mogu da dobiju pun pansion. Više puta u godini priređujemo različite manifestacije, od kojih je najpoznatija “Banoštorski dani grožđa”. Pored toga organizujemo i lov na šakala, Međunarodne Dane Dunava, “Uskršnju čaroliju”, Bazar vina, tamburice i rukotvorina… U Banoštoru se živi od vinogradarstva i voćarstva. Po našem vinu smo poznati u celom svetu, jer ono putuje po celoj Evropi, a odvozi se i u Kinu i Ameriku – priča predsednik Saveta MZ Banoštor Radivoj Rakić.
On kaže da selo ima Dom kulture sa velikom salom za 250 mesta koju meštani besplatno koriste za razna slavlja i daće, a tu je i mala sala za 50 ljudi. Mesna zajednica redovno održava sve zelene površine, groblje, atarske puteve i deponije. Selo ima kompletnu uređenu infrastrukturu, asvaltirane su sve ulice, izgrađena kapela, a postoji i vodovod sa najkvalitetnijom vodom u Srbiji. Jedino što im nedostaje jeste kanalizaciona mreža. Predsednik Rakića kaže da je do sada urađeno hiljadu metara kanalizacije, a sada su obezbeđena sredstva za nastavak njene izgradnje. U planu je da se u narednom periodu u Banoštoru izgradi pristanište za dolazak većih turističkih brodova. Opština Beočin dobila je novac od Pokrajine da se izradi projektno –tehnička dokumentacija i Banoštor bi se registrovao kao turistička destinacija, kako bi tokom plovidbe Dunavom turisti svraćali u ovo mesto.
-Mislim da je Banoštor uspešan zbog toga što kod nas nema nikakvih podela, mi svo svi jedinstveni i pomažemo jedni drugima. Osim toga, za naš ubrzani razvoj takođe možemo da zahvalimo i pokrajinskom sekretarijatu, kao i našoj lokalnoj samoupravi na čelu sa predsednikom Mitrom Milinkovićem koji uvek ima sluha za naše potrebe. Opština Beočin pomaže rad svih udruženja u Banoštoru, a imamo ih dosta. Među njima po svojim aktivnostima prednjači Udruženje žena “Jana” koje postoji već skoro pola decenije, a tu su i Udruženje žena “Majkina radionica”, lovačko udruženje, fudbalski klub “Proleter”, Turističko udruženje “Dunavski sokak”, Galerija Manojlović, udruženja “Kekina etno radionica” i “Za moj Banoštor”. Od Opštine smo takođe dobili i sredstva da uradimo trotoare pored regionalnog puta koji prolazi kroz Banoštor i ove godine smo uradili oko 300 metara – kaže predsednik Rakić i dodaje da im je trenutno najveći problem loše stanje regionalog puta koji se ne održava, a koji je u nadležnosti pokrajinskih putara.
Banoštor je već dve decenije skelom povezan sa Begečom u Bačkoj. Skela ima turistički potencijal, jer spaja Srem i Bačku pa turisti imaju priliku da obiđu sela sa obe strane Dunava, kao i nacionalni park Frušku goru. Planinari dođu autobusom do okretnice u Begeču i odatle pređu Dunav skelom, šetaju Sremom i vrate se u Novi Sad. Mnogo znači i okolnim selima. Skelu koriste i biciklisti i bajkeri, ali i vojska i granična policija.
Cene prevoza skelom se nisu menjale već sedam godina. Tako je za putnike prevoz i dalje 50 dinara, za bicikliste 100, dok se 300 dinara izdvoji po automobilu.
Klub vinogradra“Sveti Trifun”
Banoštor godišnje proizvede oko 1.000 litara vina po glavi stanovnika. U selu ima 10 registrovanih vinarija, a Klub vinara i vinogradara “Sveti Trifun” okuplja 19 proizvođača vina iz ovog sela.
Predsednik ovog Udruženja Jovan Stojković kaže da je od februara pa do branja grožđa u banoštorskim vinogradima svaki dan uposleno stotinu radnika, tako da se može reći da ovo selo od grožđa živi i dodaje:
– Žitelji Banoštora su složni, upućeni smo šta koja kuća ima u ponudi, od vrste vina i hrane, pa tačno znamo šta od koga treba da uzmemo da bi turisti uz vino imali i dobro meze, jer u selu je devet degustacionih sala, a svaka može da primi po 50 turista.
